Спомен-капела са костурницом у Прњавору
Спомен-капела са костурницом у Прњавору подигнута је у селу које се нашло у средишту крвавих збивања у Првом светском рату. Сведочи о страдањима мачванских сељака од аустроугарске војске.
| Спомен-капела са костурницом | |
|---|---|
 Капела у Прњавору | |
| Опште информације | |
| Место | Прњавор |
| Општина | Град Шабац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Меморијални споменик |
| Време настанка | 1914/1922. |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Влада Републике Србије је 1962. године Спомен-цркву са костурницом прогласила спомеником културе од изузетног значаја.[1][2][3]
Село Прњавор
уредиСело Прњавор лежи у југозападном делу мачванске равнице, између реке Дрине и брда Џајевца, обронка планине Цер, на путу Шабац - Лозница, на 26 километру од Шапца. Име Прњавор потиче од општег назива за насеља на манастирском земљишту. У средњем веку насеље је било у поседу манастира Чокешина као његово добро, да би се почетком 18. века развило у самостално насеље. Помиње се у попису насељених места 1717. године. У току Првог српског устанка Прњавор са околином био је поприште многих бојева против Турака. У његовој непосредној околини, 1804. године одиграла се чувена битка на Чокешини. Прњавор је тешко пострадао и у Првом светском рату, када се нашао на удару аустроугарских трупа, које су се приликом повлачења после пораза у Церској бици, светиле голоруком становништву.
Страдања становника Прњавора у Првом светском рату
уредиАустријска војска је августа 1914. године починила страховита зверства у Поцерини и Мачви. Од свих места, по страдањима се издваја Прњавор, који је, после Шапца, највише страдао при првим упадима непријатеља у почетку светског рата. Стравични су описи које су дали савременици, а посебно сведочења странаца. Злочине у Прњавору пред светску јавност изнео је Швајцарац, Арчибалд Рајс, професор Лозанског универзитета, који је на позив српске владе дошао да изврши анкету о аустроугарским зверствима на мачванском фронту. Он је оставио и бројне фотографије и записнике после посете стратиштима, које је српска влада објавила у посебним издањима на страним језицима, да би упознала, пре свега савезнике о терору окупатора у Србији. На испитивању ратних злочина у Мачви, почињених у Првом светском рату, са др Арчибалдом Рајсом, радио је Живко Барловац, тада генерални конзул Краљевине Србије у Паризу.
Због огромних жртава и јуначког отпора непријатељу 1914. године, Указом бр. 22 од 3. јуна 1934. године,[4] краља Александра, Прњавор је одликован за храброст Орденом Карађорђеве звезде с мачевима – четвртог реда. То је једино село у Србији које је добило ово најзначајније одликовање Краљевине Србије и Југославије.[5]
Канонизација
уредиЦрквени одбор Прњавор је крајем 2012. године је дао предлог преко Епископа Лаврентија, да се мученици прњаворски уврсте у диптих Светих. На стогодишњицу од почетка Великог рата, 2014. године, црква је канонизовала Великомученике и благословила да се славе 30. децембра.
Божидар Пантовић, професор ликовне културе, родом из Прњавора насликао је икону Светих мученика прњаворских и приложио је храму.
Спомен-капела са костурницом
уредиНа иницијативу Прњаворчана и несебичним залагањем др Арчибалда Рајса и свесрдној помоћи краља Александра, жртвама Првог светског рата у Прњавору подигнута је Спомен-костурница. Председник пододбора за њено подизање био је Никола Пашић, а потпредседник Арчибалд Рајс. Спомен-костурницу пројектовао је архитекта Милан Минић. У њу су похрањене кости 535 страдалника из Прњавора, а свечано је откривена 5. новембра 1922. године у присуству изасланика краља Александра, Арчибалда Рајса, министра правде – Лазе Марковића, потпредседника Народне скупштине – Милорада Вујичића и других познатих личности.
Спомен – костурница у Прњавору представља мању грађевину у псеудо – византијском стилу. Изграђена је од камена у облику грчког крста, са куполом на пресеку бродова. Портали и фасада капеле украшени су орнаментиком неовизантијског стила. Испод пода је гробница у којој су сахрањени посмртни остаци 535 палих ратника и жртава аустроугарске војске. Над вратима костурнице постављена је мермерна плоча на којој је рељефним словима урезан следећи натпис:
Славно је за отаџбину умрети.
Жртвама аустроугарских зверстава
Дана 4. августа 1914. г. подиже ову Костурницу као и споменик изгинулим ратницима 1912—1918. народ српски За владе Њ. В. Краља Александра 1922. г.
У унутрашњости капеле, у три лунете, насликане су историјске композиције са тематиком страдања Прњавораца 1914. године, рађене у фреско техници зидним сликама Шпире Боцарића, које приказују поједине сцене са стрељања, мучења, убијања и спаљивања сељака.[6][7] [8]
Галерија
уреди-
Споменик Арчибалду Рајсу -
Споменик краљу Александру I -
Споменик Божи Поповићу
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Прњавор у Мачви
- ^ „Спомен капела”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2013.
- ^ Спомен-капела са костурницом
- ^ Ацовић 1997, стр. 305.
- ^ Ацовић 1997, стр. 296.
- ^ „Шабац на длану”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2013.
- ^ „Црквена општина Прњавор”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2013.
- ^ „Републички завод за заштиту споменика”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2013.
Литература
уреди- Ацовић, Драгомир М. (1997). „Одликовања града Београда” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. XLIV: 285—307. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2020. г. Приступљено 03. 07. 2016.
- Стаменић, Драган; Ћеранић, Зорица; Николић, Милоје Ж.; Арсић, Радивоје; Дражић, Тихомир (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт). ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
