Википедија

Списак почасти које је примила Маја Анџелоу

списак на Викимедији

Списак почасти које је примила Маја Анџелоу чини списак почасти и награда афроамеричке списатељице и песникиње Маја Анџелоу (1928–2014) која је награђивана од стране универзитета, књижевних организација, владиних агенција и посебних интересних група. Њене почасти укључују номинацију за Пулицерову награду за њену књигу поезије Just Give Me a Cool Drink of Water 'fore I Diii, номинацију за награду Тони за улогу у представи Look Away из 1973. и три Гремија од пет номинација за њене албуме изговорених речи. [1] Почевши од 1982. године, Анџелоу је била први доживотни Рејнолдсов професор америчких студија на Универзитету Wake Forest у Винстон-Сејлему, Северна Каролина.

African American woman in her fifties, wearing a dark coat, standing at a lectern reading to a crowd gathered behind her.
Маја Анџелоу рецитује своју песму On the Pulse of Morning на инаугурацији председника Била Клинтона 1993.

Радила је у два председничка одбора – за Џералда Форда 1975. и за Џимија Картера 1977. године. Године 2000. одликована је Националном медаљом уметности од стране председника Била Клинтона. Председник Барак Обама јој је 2010. године доделио Председничку медаљу слободе, највишу цивилну награду у САД. Више од тридесет здравствених и медицинских установа добило је име по Маји Анџелоу.[2] Додељено јој је више од 50 почасних диплома. [3]

Почасти и награде

уреди
Година Почасти Напомене Реф.
1970. Chubb Fellowship Додељује Универзитет Јејл, пружа примаоцу прилику да оствари јавно обраћање заједницама Јејла и Њу Хејвена, као и оброк, пријем или семинар са групама студената и факултета. [4]
1971. Coretta Scott King Award Додељује се афроамеричким ауторима и илустраторима књига за децу и младе. [5]
1972. Пулицерова награда, номинација За прву књигу поезије Маје Анџелоу Just Give Me a Cool Drink of Water 'fore I Diiie
1973. Награде Тони, номинација За улогу у представи Look Away на Бродвејском театару. [6]
1975–76. Члан Савета за двестогодишњицу америчке револуције Именована од стране председника Џералда Форда; Савет је развио и планирао активности и догађаје којима се прославља 200. годишњица Америчке револуције. [6]
1975. Резидент Рокфелер Фондација Bellagio Center Конкурентни резиденцијални програм на имању фондације у Белађо, Италија, где научници и уметници из целог света раде на пројектима по сопственом избору у периоду од четири недеље. [7]
1976. Награда Жена године у комуникацији женског часописа Ladies' Home Journal Годишња награда коју додељује часопис. [6]
1977. Члан Председничке комисије за Међународну година жена Именована од стране председника Џимија Картера, комисија је основана да да препоруке за укидање препрека за равноправност жена у САД. [8]
1981. Реинолдов професор америчких студија, Wake Forest University Доживотно именовање. [9]
1983. Награда часописа Ladies' Home Journal "Топ 100 најутицајнијих жена" Годишња награда коју додељује часопис. [6]
1983. Matrix Award Додељује Њујоршко удружење за жене у комуникацијама женама које се истичу у области комуникације [10]
1984. Члан Уметничког савета Северне Каролине Комитет који даје препоруке државним саветницима за уметност, посебно њене политике у погледу уметности. [9]
1986. Уважени предавач 40. годишњице Фулбрајтовог програма Признање америчког Стејт департмента за Афроамериканце који су допринели „повећању међусобног разумевања између народа Сједињених Држава и народа других земаља...“ [11]
1987. Награда Северне Каролине за књижевност Највиша част коју је доделила Северна Каролина; одаје признање становницима за доприносе у стипендијама, истраживању, ликовној уметности и јавном вођству. [12]
1990. Златна плоча Академије за достигнућа Додељује се за достигнућа у науци, бизнису, индустрији, уметности, књижевности, спорту, забави и јавној служби. [13]
1990. Candace Award, Национална коалиција 100 црних жена Даје се афроамеричким женама за вођство и постигнуће. [14]
1991. Медаља Лангстона Хјуза Додељује се афроамеричким писцима који истражују своје културно наслеђе. [15]
1992. Horatio Alger Award Годишња награда онима "који су превазишли невоље и дали значајан допринос у својим областима". [16]
1992. Награда Истакнута жена Северне Каролине Додељује Савет за жене Северне Каролине женама које дају велики допринос у уметности, бизнису, образовању, влади, рекреацији или волонтеризму. [17]
1992. Crystal Award Одаје почаст женама које су помогле да се прошири улога жена у забави. [18]
1992. St. Louis Walk of Fame Одаје почаст појединцима из области Сент Луис, Мисури, који су дали велики национални допринос нашем културном наслеђу. [19]
1993. Инаугурална песникиња Име је добила након читања њене песме "On the Pulse of Morning" на инаугурацији председника Била Клинтона. [20]
1993. Arkansas Black Hall of Fame Део прве групе оних који су рођени у Арканзасу почаствовани су као узори младима. [21]
1993. Награде Греми, "Best Spoken Word Album" Први Греми, за инаугуралну песму "On the Pulse of Morning".
1994. Rollins College, Стаза Славних Камен на шеталишту кампуса Rollins College који је састављен од стена и цигли из домова 600 историјских личности. [22]
1994. Spingarn Medal Додељена од Националне асоцијације за унапређење обојених људи (NAACP) за изванредно достигнуће Афроамериканца. [23]
1995. Награда америчких учитеља Frank G. Wells Препознаје оне личности и ван наставничке професије који су у настави. [24]
1995. Награде Греми, "Best Spoken Word or Non-Musical Album" За Анџелоуино извођење своје песме Phenomenal Woman. [25]
1996. Амерички амбасадор Додељено од УНИЦЕФ-а да помогну у њиховим напорима за прикупљање средстава. [26]
1997. Homecoming Award Додељује се сваке две године од стране Оклахома центра за песнике и писце ауторима са југа и југозапада САД. [27]
1998. NAACP Image Award Изузетно књижевно дело, документарна литература “Even the Stars Look Lonesome”. [28]
1998. Alston-Jones International Civil & Human Rights Award Додељује Међународни центар и музеј за грађанска права у Гринсбороу, Северна Каролина, одајући почаст појединцима који су дали допринос Покрету за грађанска права.[29] [17]
1998. National Women's Hall of Fame Индуковани за допринос друштву и за слободу и напредак жена. [30]
1999. Christopher Award Годишња медијска награда Christophers, додијељена Анџелоу за њен редитељски деби (Down in the Delta). [31]
1999. Shelia Award Додељује Афроамерички музеј Тубман сваке године за „достигнућа изванредним црним женама“. [32]
2000. National Medal of Arts Додељује председник Бил Клинтон; Одабрала га је Национална задужбина САД-а за уметност и доделио председник Сједињених Држава Американцима који су допринели уметности и култури. [33]
2002. Lifetime Achievement Award Додељује се у оквиру Ethnic Multicultural Media Awards (EMMAs), уручене на годишњем Hay Festival of Literature & Arts у Велсу. [34]
2002. Награде Греми, "Best Spoken Word Album" За аудио књигу A Song Flung Up to Heaven, Анџелоуина шеста аутобиографија. [35]
2003. Museum of Tolerance "Finding Our Families, Finding Ourselves", мултимедијална изложба Представљена са Билијем Кристалом, Џоем Тореом и Карлосом Сантаном. [36]
2004. Charles Evans Hughes Award Презентовано од стране Националне конференције за заједницу и правду за грађански и хуманитарни допринос. [37]
2005. NAACP Image Awards Изузетно књижевно дело, документарна литература Hallelujah! The Welcome Table. [38]
2005. Heart's Day Honoree Презентована током годишње прославе и конференције енглеског одељења Howard University. [39]
2006. Награда Мајка Тереза Представио Институт Свете Бернадете у Албукеркију, Нови Мексико, након што га је шира јавност номиновала. [40]
2007. Награда за наслеђе Martha Parker Даје плесни студио Cleo Parker Robinson Dance у Денверу; учесницима свечаности служена су јела из Анџелоуине књиге Hallelujah! The Welcome Table [41]
2008. Voice of Peace award Први добитник награде коју је уручио Hope for Peace and Justice Center у Даласу; такође у част Анџелуовог 80. рођендана. [42]
2008. Gracie Award Одаје почаст достигнућима у медијима; за Анџелоуину радио емисију на XM Satellite Radio. [43]
2008. Marian Anderson Award Одаје признање „уметницима чије вођство користи човечанству“. [44][45]
2008. Линколнова медаља Додељује Ford's Theatre онима који представљају пример наслеђа и карактера које је отелотворио председник Абрахам Линколн. [46]
2009. Књижевна награда Додељено од стране Black Caucus-а Америчког библиотечког удружења, признајући изврсност у фикцији за одрасле и публицистици коју су написали Афроамериканци. [47]
2009. NAACP Image Awards Изузетно књижевно дело, документарна литература Letter to My Daughter. [38]
2010. Председничка медаља слободе Највиша америчка цивилна почаст; доделио председник Барак Обама [48]
2012. Black Cultural Society Award Додељује Elon University у Северној Каролини, за хуманитарне доприносе за промоцију светских култура. [49]
2013. Књижевна награда Додељује National Book Foundation. [50]
2013. Norman Mailer Prize (животно достигнуће) Додељују The Norman Mailer Center и The Norman Mailer Writers Colony у част писаца и њихових дела. [51]
2014. Награда за животно дело Conference of Minority Transportation Officials Додељено да се прослави допринос жена лидера које раде у транспорту и да се ода признање Ангелоу као прва црна жена кондуктерка у трамвају у Сан Франциску. [52]
2015. Марка коју је издала поштанска служба САД На марки се налази цитат „Птица не пева зато што има одговор, пева зато што има песму“, који је Маја Анџелоу често цитирала током интервјуа, али га је написала Joan Walsh Anglund 1967. Председник Обама је погрешно приписао реченицу Анџелоу током уручења Националне медаље за уметност и Националне медаље за хуманистичке науке 2013. [53]
2017. Резиденција названа у Анџелоуину част на Wake Forest University. Прва зграда у Вејк шуми названа је по Афроамериканки, а друга по женској чланици факултета. [54]
2018. Google Doodle У част Анџелоуиног 90. рођендана (4. априла) [55]
2019. Пројекат Butler Banner Анџелоу је била уврштена на листу имена списатељица на банеру постављеном изнад имена мушких писаца угравираних на врху Butler Library на Универзитету Колумбија. [56]
2022. American Women quarters Биће једна од прве две истакнуте Американке које ће бити одликоване у серији новчића. [57][58]

Почасне дипломе

уреди
 
Председник Барак Обама уручује Маји Анџелоу Председничку медаљу слободе, 2011

Референце

уреди
  1. ^ „Maya Angelou - Artist - www.grammy.com”. Grammy Awards. Recording Academy. 19. 11. 2019. Приступљено 21. 1. 2021. 
  2. ^ Craver, Richard (16. 5. 2012). „Forsyth center for women's health named after Angelou”. Winston-Salem Journal. Приступљено 11. 2. 2020. 
  3. ^ Stanley, Alessandra (17. 5. 1992). „Whose Honor Is It, Anyway”. The New York Times. Приступљено 11. 2. 2020. 
  4. ^ „Past Fellows A–Z”. The Chubb Fellowship at Timothy Dwight College. Yale University. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  5. ^ Smith, Henrietta M., ур. (2009). „Honor: Angelou, Maya”. The Coretta Scott King Awards: 1970–2009 (4th изд.). Chicago, Illinois: American Library Association. стр. 43. ISBN 978-0-8389-3584-2. 
  6. ^ а б в г Lupton, стр. 25
  7. ^ „The Mix: Residents” (PDF). Rockefeller Foundation. стр. 258. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 7. 2010. г. Приступљено 12. 2. 2020. 
  8. ^ Woolley, John T.; Peters, Gerhard (28. 3. 1977). „National Commission on the Observance of International Women's Year, 1975 Appointment of Members and Presiding Officer of the Commission”. Приступљено 12. 2. 2020. 
  9. ^ а б Lupton, стр. 26
  10. ^ „Matrix Awards Hall of Fame”. New York: New York Women in Communications, Inc. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 12. 2. 2020. 
  11. ^ Stearns, Catherine L. (28. 2. 2001). „U.S. Department of State Recognizes Contributions of African-American Fulbright Program Alumni”. U.S. Department of State. Приступљено 12. 2. 2020. 
  12. ^ North Carolina awards [1987]. North Carolina Awards Commission. 1987. стр. 10. ISBN 9780679748380. OCLC 08187216. Приступљено 12. 2. 2020. 
  13. ^ „Maya Angelou: Poet and Historian”. Academy of Achievement. 7. 11. 2019. Приступљено 12. 2. 2020. 
  14. ^ Anderson, Susan Heller (17. 7. 1977). „Chronicle”. The New York Times. Приступљено 12. 2. 2020. 
  15. ^ Knight, Gladys L (2011). „Angelou, Maya (1928– ), Poet, Writer”. Ур.: Smith, Jessie Carney. . Encyclopedia of African American Popular Culture. Santa Barbara, California: Greenwood Publishers. стр. 55. ISBN 978-0-313-35797-8. 
  16. ^ Brozan, Nadine (7. 10. 2007). „Chronicle”. The New York Times. Приступљено 12. 2. 2020. 
  17. ^ а б Groner, Rachael (2004). „Maya Angelou (1928–)”. Ур.: Cullum, Linda E. Contemporary American Ethnic Poets: Lives, Works, Sources. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing. стр. 26. ISBN 0-313-32484-0. 
  18. ^ „Honorary Degree Recipients”. Women in Film. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 12. 2. 2020. 
  19. ^ „Maya Angelou”. St. Louis Walk of Fame. Приступљено 13. 2. 2020. 
  20. ^ Resnick, Brian (28. 5. 2014). „What Maya Angelou's Reading at Bill Clinton's Inauguration in 1993 Meant to Her”. The Atlantic. Приступљено 12. 2. 2020. 
  21. ^ „Arkansas' First Black Hall of Fame Names Six Renowned Achievers as First Inductees”. Jet Magazine: 22. 4. 1. 1994. 
  22. ^ Steve, Harvey (7. 7. 1994). „Only in L.A.”. Los Angeles Times. Приступљено 13. 2. 2020. 
  23. ^ Shestack, Marciarose (3. 8. 1994). „A Poet Rises Above The Occasion”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 03. 06. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2020. 
  24. ^ Jaquin, Eileen O. (2002). „Maya Angelou (1928–)”. Ур.: Nelson, Emmanuel S. African American Autobiographers: A Sourcebook. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing. стр. 16. ISBN 0-313-31409-8. 
  25. ^ „Spoken-Word Audio Grammys Given”. Publishers Weekly. 243 (14): 18. 1. 4. 1994. 
  26. ^ Louie, Elaine (29. 10. 1996). „Chronicle”. The New York Times. Приступљено 13. 2. 2020. 
  27. ^ „1997 Homecoming Award Winner: Maya Angelou”. Oklahoma Center for Poets and Writers. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 13. 2. 2020. 
  28. ^ Gray, Timothy M. (3. 3. 1998). „NAACP Image nods to 'Soul Food,' 'Touched'”. Variety. Приступљено 13. 2. 2020. 
  29. ^ Hairston, Otis L. Jr. (2007). Picturing Greensboro: Four Decades of African American Community. Charleston, North Carolina: The History Press. стр. 93. ISBN 978-1-59629-284-0. 
  30. ^ „Women's hall to enshrine Albright and Angelou”. Deseret News. 19. 12. 1998. Архивирано из оригинала 21. 04. 2019. г. Приступљено 13. 2. 2020. 
  31. ^ McBride, Murdoch (24. 2. 2000). „Mamet and Mann Honored With Christopher Awards”. Playbill. Приступљено 13. 2. 2020. 
  32. ^ „The Shelia Awards”. Tubman African American Museum. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г. Приступљено 13. 2. 2020. 
  33. ^ „Sculptor, painter among National Medal of Arts winners”. CNN. 20. 12. 2000. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 13. 2. 2020. 
  34. ^ „Hay closes chapter for Angelou”. BBC News. 5. 6. 2002. Приступљено 13. 2. 2020. 
  35. ^ „The Winners”. The Vindicator. 24. 2. 2003. Приступљено 13. 2. 2020. 
  36. ^ Dutka, Elaine (7. 2. 2003). „Four people you know, the histories you don't”. The Los Angeles Times. Приступљено 13. 2. 2020. 
  37. ^ „Dr. Maya Angelou and John E. Pepper receive NCCJ'S highest award!” (PDF). NCCJ News. National Conference for Community and Justice. 8: 1. септембар 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-10-14. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  38. ^ а б „Book awards: NAACP Image Award for Outstanding Literary Work”. Library Thing. Приступљено 13. 2. 2020. 
  39. ^ „Maya Angelou is Honored by the Department of English on Heart's Day”. College of Arts and Sciences Newsletter. Howard University. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 9. 2006. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  40. ^ „2006 Mother Teresa Awards” (PDF). St. Bernadette Institute of Sacred Art. Albuquerque, New Mexico. 2 (1): 2. 16. 3. 2006. Приступљено 14. 2. 2020. 
  41. ^ Davidson, Joanne (16. 10. 2007). „Maya Angelou on tape, Sinbad in the flesh”. Denver Post. Приступљено 14. 2. 2020. 
  42. ^ „Local Briefs”. Dallas Voice. 14. 2. 2008. Архивирано из оригинала 8. 11. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  43. ^ „Gracies graced with many TVNewsers”. Mediabistro.com. 29. 5. 2008. Архивирано из оригинала 8. 9. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  44. ^ „Angelou, Lear named for 2008 Marian Anderson Award”. USA Today. Associated Press. 8. 8. 2008. Приступљено 14. 2. 2020. 
  45. ^ „Gracies graced with many TVNewsers”. Mediabistro.com. 25. 5. 2008. Архивирано из оригинала 8. 9. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  46. ^ „Lincoln Medal”. Ford's Theatre. Приступљено 14. 2. 2020. 
  47. ^ „Past BCALA Literary Award Winners” (PDF). Black Caucus of the American Library Association. Архивирано из оригинала 31. 5. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  48. ^ Mianecki, Julie (15. 2. 2011). „Obama awards Medal of Freedom to George H.W. Bush, Maya Angelou and 13 others”. Los Angeles Times. Приступљено 14. 2. 2020. 
  49. ^ Townsend, Eric (5. 10. 2012). „'Renaissance woman' Maya Angelou dazzles at Fall Convocation”. E-Net News. Elon, North Carolina: Elon University. Архивирано из оригинала 23. 01. 2013. г. Приступљено 14. 2. 2020. 
  50. ^ „Dr. Maya Angelou”. National Book Foundation. Приступљено 14. 2. 2020. 
  51. ^ Italie, Hillel (17. 10. 2013). „Maya Angelou accepts Mailer Center lifetime award”. San Diego Union Tribune. Associated Press. Приступљено 15. 2. 2020. 
  52. ^ Brown, DeNeen L. (2014-03-12). „Maya Angelou honored for her first job as a street car conductor in San Francisco”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Приступљено 13. 11. 2015. 
  53. ^ McSpadden, Kevin (9. 4. 2015). „Maya Angelou Stamp With a Quote From Another Poet Won't be Reissued”. Time.com. Приступљено 14. 2. 2020. 
  54. ^ Daniel, Fran (16. 2. 2017). „WFU dedicates residence hall that honors poet and author Maya Angelou”. Winston-Salem Journal. Приступљено 14. 2. 2020. 
  55. ^ Palmer, Ewan (4. 4. 2018). „Who Was Dr. Maya Angelou? Google Doodle Celebrates 90th Birthday of Poet and Activist”. Newsweek. Приступљено 14. 2. 2020. 
  56. ^ Greene, Leonard (2. 10. 2019). „New chapter for women authors: Maya Angelou and Toni Morrison join the ranks of Plato and Demosthenes at Columbia University library”. New York Daily News. Приступљено 16. 2. 2020. 
  57. ^ „American Women Quarters™ Program”. United States Mint. 2. 8. 2021. Приступљено 20. 8. 2021. 
  58. ^ „U.S. Mint to issue quarters honoring notable American women”. NBC News. Associated Press. 17. 6. 2021. Приступљено 20. 8. 2021. 
  59. ^ а б Lupton, стр. 16
  60. ^ „Honorary degrees”. Appleton, Wisconsin: Lawrence University. Приступљено 15. 2. 2020. 
  61. ^ Gillespie et al., p. 126
  62. ^ „Honorary Degree Recipients”. Chicago, Illinois: Columbia College. Приступљено 15. 2. 2020. 
  63. ^ „Honorary Degree Recipients: Wheaton College” (PDF). Norton, Massachusetts: Wheaton College. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 02. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  64. ^ „Honorary Degrees Awarded by Boston College” (PDF). Boston College. стр. 104. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  65. ^ Zaragoza, Luis (27. 3. 2007). „I feel myself always connected to Rollins”. Orlando Sentinel. Orlando, Florida. Приступљено 15. 2. 2020. 
  66. ^ „Recipients of Honorary Degrees and Other University Honors (by Alphabetical Order)”. Washington, D.C.: Howard University: Office of the Secretary. Приступљено 15. 2. 2020. 
  67. ^ „Honorary Degrees”. Medford, Massachusetts: Tufts University: Office of the Trustees. Приступљено 15. 2. 2020. 
  68. ^ „Commencements; Mount Holyoke”. The New York Times. 27. 5. 1987. стр. 1—22. Приступљено 15. 2. 2020. 
  69. ^ Caskey, Melissa (8. 9. 2011). „Poet Maya Angelou shares her prose and inspiration”. Daily Trojan. University of Southern California. Приступљено 15. 2. 2020. 
  70. ^ „Commencement Speakers & Honorary Degrees”. Archives and Special Collections. Boston, Massachusetts: Northeastern University. Архивирано из оригинала 18. 12. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  71. ^ „Honorary Degree Nominations Due by Friday, November 1, 2019”. Office of the Provost. Greensboro, North Carolina: UNC Greensboro. 11. 10. 2019. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  72. ^ „Lafayette College Honorary Degree Recipients 1995–2011”. Easton, Pennsylvania: Lafayette College. Приступљено 16. 2. 2020. 
  73. ^ „Maya Angelou Honorary Degree”. Holland, Michigan: Hope College PR. 3. 4. 2001. Приступљено 16. 2. 2020. 
  74. ^ Green, Kesha (26. 4. 2002). „Commencement May 12 to Feature Maya Angelou”. University of Illinois News Bureau. Champaign, Illinois: University of Illinois at Urbana-Champaign. Архивирано из оригинала 23. 7. 2007. г. Приступљено 16. 2. 2020. 
  75. ^ Hosten, Allissa (28. 7. 2003). „Commencement Keynotes: Celebrities Offer Words of Pomp and Circumstance to the Class of 2003”. Jet. Приступљено 16. 2. 2020. 
  76. ^ Platt, Mary; Bonker, Dawn (28. 5. 2014). „We Are the Miraculous": Chapman University remembers Dr. Maya Angelou”. Orange, California: Chapman College. Приступљено 16. 2. 2020. 
  77. ^ „Angelou awarded honorary doctorate degree”. Winchester, Virginia. UPI. 26. 9. 2008. Приступљено 16. 2. 2020. 
  78. ^ Sears, Jan (24. 3. 2011). „Redlands: Maya Angelou awarded honorary doctorate”. The Press-Enterprise. Riverside, California. Архивирано из оригинала 16. 2. 2013. г. Приступљено 16. 2. 2020. 

Литертура

уреди

Спољашње везе

уреди

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Списак_почасти_које_је_примила_Маја_Анџелоу&oldid=28883866”