Википедија

Списак округа Јуте

списак на Викимедији

У савезној држави Јута постоји 29 округа. Првобитно је постојало седам округа у привременој Пустињској Држави из 1849: Округ Дејвис, Округ Ајрон, Округ Санпит, Округ Солт Лејк, Округ Туеле, Округ Јута и Округ Вибер.[1] Територија Јута је формирана 1851. а прва територијална скупштина је заседала 1851—1852. Прва скупштина је поново формирала првобитне округе из Пустињске Државе по територијалном закону, и успоставила три нова округа: Округ Џуаб, Округ Милард и Округ Вашингтон. Територијална скупштина Јуте је остале округе успоставила у периоду између 1854. и 1894. сем Округа Дагет и Округа Дукејн. Ова два округа су формирана плебисцитом и гувернерском прокламацијом када је Јута постала држава.[2] Данашњи округ Дукејн је формиран на подручју индијанског резервата који је формиран 1861. Резерват је отворен за досељенике који су по закону (Homestead Act) имали право на бесплатну земљу 1905. а округ је формиран 1913.[3] Услед лоших путева и временских услова, становници данашњег округа Дагет су морали да путују 640 до 1.300 km да обављају послове у Верналу, седишту округа Јуинта. Године 1917. становништво округа Јуинта изјаснило се за формирање округа Дагет.[4]

По подацима са пописа 2010, Јута има 2.763.885 становника. Преко 75% становника Јуте је концентрисано у четири округа у области око планинског ланца Восач. То су окрузи Солт Лејк, Јута, Дејвис и Вибер. Округ Солт Лејк је највећи округ у држави са 1.029.655 становника, а прате га округ Јута са 516.564, округ Дејвис са 306.479 и округ Вибер са 231.236 становника. Округ Дагет има најмање становника, само 1.059. По површини је највећи округ Сан Хуан са 20.256 km², а најмањи је округ Дејвис са 787 km².[5]

Савезни стандард за обраду информација (ФИПС) код који користи Влада Сједињених Држава да јединствено одређује државе и округе је дат уз сваки округ.[6] ФИПС код за Јуту је 49, што када се споји са кодом за одређени округ даје 49XXX. У табели испод, сваки ФИПС код представља везу ка тренутним пописним подацима за одговарајући округ.[7]

Окрузи

уреди
Округ
 ФИПС код
[7]
 		Седиште округа
[2][8]
 		Успостављен
[2][8]
 		Формиран из
[2]
 		Добио име по
[9][10] 		Становништво
(2010)[5] 		Површина
(2010)[11] 		Мапа
Округ Бивер 001 Бивер 1856 дела Округа Ајрон[12] обиљу даброва (енгл. beaver) у овој области 6.629 6.708 km2  


Округ Бокс Елдер 003 Бригам Сити 1856 дела Округа Вибер мноштву стабала јасенолисног јавора (лат. Acer negundo, енгл. Box Elder) која расту у овој области 49.975 14.825 km2  


Округ Каш 005 Логан 1857 дела Округа Вибер[12] крзнарској индустрији 112.656 3.017 km2  


Округ Карбон 007 Прајс 1894 дела Округа Емери обилним налазиштима угља у округу.[13] 21.403 3.831 km2  


Округ Дагет 009 Манила 1919 дела округа Јуинта Елсворту Дагету (1810—1880), првом главном геодету Јуте 1.059 1.808 km2  


Округ Дејвис 011 Фармингтон 1850 првобитни округ Држава Пустиње Данијелу К. Дејвису (1804-1850), капетану Мормонског батаљона 295.332 787 km2  


Округ Дукејн 013 Дукејн 1913 дела Округа Восач нејасно; вероватно порекло је реч из језика Јута која се преводи као „мрачни кањон“, тврђави Форт Дукејн у Питсбургу (прво насеље у округу је била тврђава), искварено име индијанског поглавице, или име француског трапера и истраживача 18.607 8.386 km2  


Округ Емери 015 Касл Дејл 1880 дела Округа Санпит[14] Џорџу В. Емерију (1830-1909), гувернеру Територије Јута од 1875. до 1880. 10.976 11.531 km2  


Округ Гарфилд 017 Пејнгвич 1882 дела Округа Ајрон Џејмсу А. Гарфилду (1831-1881), председнику Сједињених Држава 1881. 5.172 13.401 km2  


Округ Гранд 019 Моаб 1890 дела Округа Емери Великој реци, која је у међувремену преименована у реку Колорадо 9.225 9.536 km2  


Округ Ајрон 021 Парован 1850 првобитни округ Држава Дезерет рудницима гвожђа западно од Сидар Ситија.[15] 46.163 8.542 km2  


Округ Џуаб 023 Нифај 1852 првобитни округ Територије Јуте индијанској речи која се преводи као „жедна долина“ 10.246 8.785 km2  


Округ Кејн 025 Канаб 1864 дела Округа Вошингтон Томасу Л. Кејну (1822-1883), војном официру Сједињених Држава који се залагао за насељавање Јуте Мормонима 7.125 10.339 km2  


Округ Милард 027 Филмор 1851 првобитни округ Територије Јуте Миларду Филмору (1800-1874), председник Сједињених Држава од 1850. до 1853. 12.503 17.068 km2  


Округ Морган 029 Морган 1862 дела Округа Дејвис[16] Џедедаји Моргану Гранту (1816-1856), апостолу Цркве Исуса Христа светаца последњих дана 9.469 1.577 km2  


Округ Пајут 031 Џанкшон 1865 дела Округа Бивер урођеничком племену Пајут, које је живело у овој области 1.556 1.963 km2  


Округ Рич 033 Рандолф 1864 дела Округа Каш Чарлсу К. Ричу (1809-1883), апостолу Цркве Исуса Христа светаца последњих дана 2.264 2.665 km2  


Округ Солт Лејк 035 Солт Лејк Сити 1849 првобитни округ Пустињска Држава Великом сланом језеру, највећем термалном језеру на западној хемисфери 1.029.665 1.909 km2  


Округ Сан Хуан 037 Монтисело 1880 делова округа Кејн, Ајрон и Пајут реци Сан Хуан, 640 километара дугачкој притоци реке Колорадо, која тече кроз јужни Колорадо и Јуту 14.746 20.256 km2  


Округ Санпит 039 Мантај 1849 првобитни округ Пустињска Држава нејасно, можда по поглавици племена Јута који се звао Сан Пич 27.882 4.113 km2  


Округ Севир 041 Ричфилд 1862 дела Округа Санпит реци Севир, 450 километара дугачкој реци у централној Јути 20.802 4.947 km2  


Округ Самит 043 Колвил 1854 дела округа Солт Лејк и Грин Ривер[17] високој надморској висини терена у округу, у коме се налазе многи од највиших врхова у Јути 36.324 4.846 km2  


Округ Туеле 045 Туеле 1849 првобитни округ Пустињска Држава нејасно; или по поглавици племена Гошуте, Туила, или по биљци Schoenoplectus acutus (енгл. Tule) која је расла у мочварама 58.218 17.990 km2  


Округ Јуинта 047 Вернал 1880 дела Округа Восач[18] Јуинта групи племена Јуте које је живело у овој области 32.588 11.595 km2  


Округ Јута 049 Прово 1849 првобитни округ Пустињска Држава Јути, шпанском називу за за племе Јута 516.564 5.175 km2  


Округ Восач 051 Хибер Сити 1862 дела округа Јута и Санпит counties[19] индијанској речи која значи „планински пролаз“, а такође и по имену планинског венца Восач 23.530 3.059 km2  


Округ Вошингтон 053 Сент Џорџ 1852 првобитни округ Територије Јуте Џорџу Вашингтону (1732-1799), председнику Сједињених Држава од 1789. до 1797. 138.115 6.286 km2  


Округ Вејн 055 Лоа 1892 дела Округа Пајут Вејну Робинсону, сину политичара Вилиса Робинсона, кога је усмртио коњ док је са оцем путовао на законодавну седницу. 2.589 7.195 km2  


Округ Вибер 057 Огден 1849 првобитни округ Пустињска Држава реци Вибер, око 200 километара дугој притоци Великог сланог језера 231.236 1.492 km2  

Бивши окрузи

уреди

Десет округа Територије Јута који су некада постојали припојено је другим савезним државама или другим окрузима Јуте.

Округ[2] Успостављен[2] Укинут[2] Порекло имена[10] Тренутна локација[2]
Округ Карсон 1854. 1861. Добио име по реци Карсон, 240 km дугачкој реци у Невади и Калифорнији, која настаје у планинском венцу Сијера Невада Невада
Округ Сидар 1856. 1862. Назван по бројним стаблима чемпреса (енгл. Cedar) који расту у овој области (ово су у ствари стабла клеке)[20] Округ Јута
Округ Дезерт 1852. 1862. Добио име по околној пустињи (енгл. desert Округ Бокс Елдер, Округ Туеле и Невада
Округ Грисвуд 1856. 1862. Добио име по биљци која расте у овој области Округ Бокс Елдер
Округ Грин Ривер 1852. 1872. Добио име по реци Грин, 1.170 km дугачкој притоци реке Колорадо која тече кроз Вајоминг, Колорадо и Јуту Окрузи Каш, Вибер, Морган, Дејвис, Восач, Самит, Дукејн, Карбон и Јута и савезне државе Вајоминг и Колорадо
Округ Хамболт 1856. 1861. Добио име по реци Хамболт, 480 km дугачкој реци у Невади и најдужој реци у Великом Басену Невада
Округ Малад 1856. 1862. Добио име по реци Малад. Округ Бокс Елдер
Округ Рио Верџин 1869. 1872. Добио име по реци Верџин, 260 km дугачкој притоци реке Колорадо, која тече кроз јужну Јуту и Неваду Округ Вашингтон, Невада и Аризона
Округ Сент Мерис 1856. 1861. Добио име по реци Мериз (енгл. Mary's), која је касније преименована у реку Хамболт Невада
Округ Шамбип 1856. 1862. Добио име по локалном називу народа Гошут за језеро Раш Округ Туеле

Референце

уреди
  1. ^ Fisher, Richard Swainson (1855). A new and complete statistical gazetteer of the United States of America. New York: J.H. Colton and Company. стр. 870. Приступљено 23. 4. 2010. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Chart of County Formation in Utah”. Utah Division of Archives and Record Services. Архивирано из оригинала 16. 03. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  3. ^ „Duchesne County, Utah”. Pioneer, Utah's Online Library. State of Utah. Архивирано из оригинала 05. 08. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2010. 
  4. ^ Industrial Commission of Utah (1920). Report of the Industrial Commission of Utah. Kaysville, Utah: Inland Publishing Company. стр. 346. Приступљено 1. 5. 2010. 
  5. ^ а б „Population and Housing Occupancy Status: 2010 - State -- County”. U.S. Census Bureau. Приступљено 7. 1. 2012. 
  6. ^ „FIPS Publish 6-4”. National Institute of Standards and Technology. Архивирано из оригинала 29. 09. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2007. 
  7. ^ а б „EPA County FIPS Code Listing”. US Environmental Protection Agency. Приступљено 23. 2. 2008. 
  8. ^ а б „Utah”. About Counties. National Association of Counties. Архивирано из оригинала 11. 07. 2007. г. Приступљено 21. 7. 2007. 
  9. ^ „County Name History”. Utah Association of Counties. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  10. ^ а б Van Cott, John W. (1990). Utah Place Name. Salt Lake City: University of Utah Press. ISBN 978-0874803457. 
  11. ^ „Gazetteer of Utah Counties”. Census Bureau Geography. U.S. Census Bureau. Приступљено 1. 1. 2012. 
  12. ^ а б „Colton's territories of New Mexico and Utah (1855)”. University of Nevada at Reno. Архивирано из оригинала 24. 02. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  13. ^ „Three Utah coal mines targeted by federal safety inspectors”. Salt Lake Tribune. 23. 4. 2010. Архивирано из оригинала 07. 07. 2017. г. Приступљено 28. 4. 2010. 
  14. ^ Bancroft, Hubert Howe (1890). History of Utah. San Francisco: The History Company. Приступљено 25. 4. 2010. 
  15. ^ „Palladon Ventures”. Palladon Ventures. Архивирано из оригинала 23. 04. 2010. г. Приступљено 28. 4. 2010. 
  16. ^ Tullidge, Edward William (1889). Tullidge's histories, (volume II) containing the history of all the northern Utah. Salt Lake City: Juvenile Instructor. стр. 118. Приступљено 25. 4. 2010. 
  17. ^ „Summit County”. Utah History Encyclopedia. University of Utah. Архивирано из оригинала 24. 05. 2001. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  18. ^ „Uintah County”. Utah History Encyclopedia. University of Utah. Архивирано из оригинала 23. 02. 2001. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  19. ^ State of Utah (1888). The compiled laws of Utah. Salt Lake City: Herbert Pembroke. стр. 268. Приступљено 25. 4. 2010. 
  20. ^ „Cedar City lacks namesake trees”. The Spectrum. Cedar City. 14. 4. 2010. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2010. 

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Списак_округа_Јуте&oldid=27750637”