Сошице
Сошице су насељено место у општини Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.
Сошице | |
|---|---|
 гркокатоличка црква „Св. Петар и Павле“ | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Општина | Жумберак (општина) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 45′ 04″ С; 15° 22′ 51″ И / 45.751018772011626° С; 15.380910761954597° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 560 m |
  Сошице Сошице на карти Хрватске | |
 Сошице Сошице на карти Загребачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 10457 Сошице |
| Позивни број | +385 1 |
Географски положај
уредиНалазе се на надморској висини од 559 метара. Село је смештено на јужним падинама Жумберачке Горе, 13 километара северозападно од Костањевца, седишта општине.
Историја
уредиЗа време Војне границе Сошице чине 11. чету Слуњске регименте. У урбару из 1830. године стоји да је „у селу официрска стража, са гркосједињеном жупном црквом и једном римокатоличком капелом, село са 35 кућа и 361 становником, од којих су 216 гркосједињени (унијати), а 145 римокатолици. Овде је осим тога од 1769. царско-краљевска тривијална школа и општински житни магазин. Одавде, даље на путу према Сопотама налазе се две пећине, од којих је једна врло значајна због своје окомите дубине. У Сошицама је племенити поседник Радић. Делови села су и засеоци: Боићи, Гарапићи, Горње Село, Ковачи, Маршићи и Тарачи".
У општини Сошици је почетком 20. века било 6549 становника, од којих је 2202 римо-католика, остало су Срби грко-католици (унијати). Место 1912. године припада управном срезу Јастребарско у загребачкој жупанији.[1]
Привреда
уредиПривредна основа насеља је: пољопривреда, сточарство, текстилни производи, трговина и угоститељство.
Становништво
уредиБрој становника по пописима
уреди| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 99 | 122 | 205 | 294 | 357 | 391 | 347 | 466 | 424 | 459 | 515 | 484 | 450 | 410 | 259 |
Национални састав
уреди| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 114 (93,44%) | 195 (95,12%) | 286 (97,27%) | 345 (96,63%) |
| Срби | 1 (0,81%) | 6 (2,92%) | 1 (0,34%) | 6 (1,68%) |
| Југословени | 3 (2,45%) | 0 | 0 | 0 |
| остали и непознато | 4 (3,27%) | 4 (1,95%) | 7 (2,38%) | 6 (1,68%) |
| Укупно | 122 | 205 | 294 | 357 |
Карактеристике села
уредиСошичка школа је уз школу у Мрзлом Пољу Жумберачком, најстарија школа на Жумберку. Почела је са радом 1769. године. Село је добило водовод 1913. године заслугом начелника Храниловића-Вуне, а још се помиње да се у Сошицама до 1941. године одржавао највећи сајам (вашар) у северозападној Хрватској, а да је у селу у то доба било седам гостионица, четири трговине, пекара, пошта и куглана.
У Сошицама су од 1942. до априла 1944. године стално деловала месна, општинска, окружна и котарска руководства партизанског покрета. Крај месног гробља налази се и спомен-костурница 380 палих партизанских бораца коју су 1959. године подигли преживели борци са подручја Жумберка, Долењске и Беле Крајине.
Најчешћа презимена у селу су Храниловић и Радић, а пореклом из овог села су авангардисти "зенитисти" браћа Мицић, Љубомир и Бранислав (Бранко Ве Пољански), историчар Смичиклас, крижевачки унијатски епископ Илија Храниловић (1883-1889), песник Јован Храниловић, који је својим „Жумберачким елегијама“ опевао овај крај.
Црква
уредиУ жупи која је основана 1775. године налази се унијатска црква „Светог Петра и Павла“ (грађена од 1750.-1755.) као и римокатоличка капела „Узнесења Блажене Дјевице Марије“ која припада жупи Свете Марије Магдалене из Доњег Оштрца.
