Википедија

Социјална изолација

Социјална изолација је стање потпуног или скоро потпуног недостатка контакта између појединца и друштва. Разликује се од усамљености, која одражава привремени и невољни недостатак контакта са другим људима у свету. Социјална изолација може бити проблем за појединце било ког узраста, иако се симптоми могу разликовати у зависности од старосне групе.[1]

Све врсте друштвене изолације могу укључивати останак код куће током дужег временског периода, недостатак комуникације са породицом, познаницима или пријатељима и/или намерно избегавање било каквог контакта са другим људима када се такве прилике укажу.

Ефекти

уреди

Права друштвена изолација током година и деценија може бити хронично стање које утиче на све аспекте постојања особе. Друштвена изолација може довести до осећања усамљености, страха од других или негативног самопоштовања. Недостатак доследног људског контакта такође може изазвати сукоб са (периферним) пријатељима. Социјално изолована особа може повремено разговарати са члановима породице или правити проблеме са њима.

Магнитуде ризика повезаних са социјалном изолацијом упоредиви су са пушењем цигарета и други већим биомедицинским и психофизичким факторима ризика. Ипак, наше разумевање како или зашто социјална изолација јесте ризична по здравље - или обратно - како и зашто друштвене везе штите здравље, и даље остаје прилично ограничено

Џејмс С. Хаус, Psychosomatic Medicine, 2001, Issue 2, Volume 63, pages 273–274[2]

У случају изолације у вези са расположењем особе, појединац се може изоловати током депресивне епизоде само да би „испливао на површину“ када им се расположење побољша. Појединац може покушати да оправда своје повучено или изоловано понашање као пријатно или удобно. Може постојати унутрашња спознаја од стране појединца да нешто није у реду са њиховим изолационим одговорима што може довести до повећане анксиозности.[1] Односи могу бити борба, јер се појединац може поново повезати са другима током здравијег расположења само да би се вратио у изоловано стање током накнадног лошег или депресивног расположења.

Уочена друштвена изолација код људи

уреди

Истраживања показују да је перципирана социјална изолација фактор ризика и може допринети „лошијим укупним когнитивним перформансама и лошијем извршном функционисању, бржем когнитивном опадању, негативнијој и депресивнијој когницији, повећаној осетљивости на друштвене претње и самозаштитном потврдном пристрасност у друштвеној спознаји“.[3] Изолација такође доприноси убрзању процеса старења и ризику од Алцхајмерове болести.[4] Штавише, друштвене интеракције појединаца који се осећају социјално изолованим су негативније и мање субјективно задовољавајуће.[5] Ово доприноси зачараном кругу у којем особа постаје све више и више изолована.

Социјална изолација код глодара

уреди

Експерименталне манипулације социјалном изолацијом код пацова и мишева (нпр. изоловани узгој) су уобичајено средство за разјашњавање ефеката изолације на друштвене животиње уопште. Истраживачи су предложили изоловано гајење пацова као етиолошки валидан модел људске менталне болести.[6] Заиста, откривено је да хронична социјална изолација код пацова доводи до понашања сличних депресији, анксиозности и психози, као и знакова аутономне, неуроендокрине и метаболичке дисрегулације.[7][8][9] На пример, систематски преглед је открио да је социјална изолација код пацова повезана са повећаном експресијом неуротрофног можданог фактора у хипокампусу, што је повезано са повећаним симптомима сличним анксиозности. У другом примеру, студија је открила да је социјална изолација код пацова повезана са повећаном експресијом неуротрофног фактора у префронталном кортексу. Ово доводи до дисрегулације неуронске активности која је повезана са анксиозношћу, депресијом и социјалном дисфункцијом.[10]

Показало се да ефекти експерименталних манипулација изолације код нељудских друштвених врста подсећају на ефекте перципиране изолације код људи, и укључују: повећан тонични тонус симпатикуса и активацију хипоталамус-хипофизно-надбубрежне жлезде и смањену контролу упале, имунитет, здравље сна и експресија гена који регулишу глукокортикоидне одговоре.[11] Међутим, биолошки, неуролошки и генетски механизми који леже у основи ових симптома су слабо схваћени.

Неуробиологија

уреди

Друштвена изолација доприноси абнормалном развоју хипокампуса путем специфичних промена стабилности микротубула и смањене експресије МАП-2.[12] Социјална изолација доприноси смањеној експресији синаптичког протеина синаптофизина[13] и смањеној дужини дендрита и густини дендритичне кичме пирамидалних ћелија.[14] Основни молекуларни механизам ових структурних неуронских промена су стабилизације микротубула, које ометају ремоделирање и проширење аксона и дендрита.[15]

Истраживање Кола његових колега показало је да је перципирана социјална изолација повезана са експресијом гена – конкретно, недовољна експресија гена који носе антиинфламаторне глукокортикоидне елементе одговора и прекомерна експресија гена који носе елементе одговора за проинфламаторне НФ-κБ / Рел транскрипционе факторе .[16] Овај налаз је упоредо са смањеном осетљивошћу лимфоцита на физиолошку регулацију од стране ХПА осе код усамљених особа. Ово, заједно са доказима повећане активности ХПА осе, сугерише развој резистенције на глукокортикоиде код хронично усамљених особа.[17]

Друштвена изолација може бити преципитирајући фактор за самоубилачко понашање. Велики број литературе сугерише да су појединци који доживљавају изолацију у свом животу подложнији самоубиству од оних који имају јаке друштвене везе са другима.[18] Студија је показала да је социјална изолација међу најчешћим факторима ризика које су идентификовали аустралијски мушкарци који покушају самоубиство. Професор Ијан Хицкие са Универзитета у Сиднеју рекао је да је социјална изолација можда најважнији фактор који доприноси покушајима самоубиства мушкараца. Хики је рекао да постоји мноштво доказа да мушкарци имају ограниченије друштвене мреже од жена и да су те мреже у великој мери засноване на послу.[19]

Недостатак друштвених односа негативно утиче на развој структуре мозга. У екстремним случајевима друштвене изолације, студије младих мишева и мајмуна су показале како је мозак снажно погођен недостатком друштвеног понашања и односа.[20][21]

У друштвеним животињским врстама уопште

уреди

Социјална изолација смањује животни век воћне мушице; промовише гојазност и дијабетес типа 2 код мишева.[22]

Показало се да социјална изолација код обичног чворка, веома друштвене врсте птица, такође изазива стрес код изоловане птице.[23]

Позадина

уреди

Социјална изолација је и потенцијални узрок и симптом емоционалних или психолошких изазова. Као узрок, уочена немогућност интеракције са светом и другима може створити ескалирајући образац ових изазова. Као симптом, периоди изолације могу бити хронични или епизодични, у зависности од било које цикличне промене расположења, посебно у случају клиничке депресије.

Свакодневни аспекти ове врсте дубоко укорењене друштвене изолације могу значити:

  • боравак код куће на неодређено време због недостатка приступа друштвеним ситуацијама, а не због жеље да буде сам;
  • не бити контактиран, тако и не контактирати са било каквим познаницима, чак и периферно; на пример, да вас нико никада не позове телефоном и да немате посете или не иде код било кога
  • недостатак смислених, продужених веза, а посебно блиске интимности (и емоционалне и физичке)[24]

Доприносећи фактори

уреди

Следећи фактори ризика доприносе разлозима због којих се појединци удаљавају од друштва.[25][26]

  • Старење – Једном када особа достигне године када се јављају проблеми као што су когнитивна оштећења и инвалидитет, она није у стању да изађе и дружи се.
  • Здравље и инвалидитет – Људи могу бити посрамљени због својих инвалидитета или здравствених проблема, тако да имају тенденцију да се изолују како би избегли друштвену интеракцију из страха да ће бити осуђени или стигматизовани. Ово је уобичајено код људи који имају аутизам и друге познате поремећаје. Понекад, уместо срамоте, сам инвалидитет и недостатак мреже подршке могу бити узрок друштвене изолације.[27]
  • Губитак слуха – губитак слуха може узроковати оштећење комуникације, што може довести до социјалне изолације, посебно код старијих особа.[28]
  • Губитак вољене особе може допринети друштвеној изолацији. Студије су показале да удовице које одржавају контакт са пријатељима или рођацима имају боље психичко здравље. Једна студија је закључила да удовице које су имале много друштвених контаката и интеракција доводе до мање симптома депресије. Током времена губитка, социјална изолација није од користи за ментално здравље појединца.[29]
  • Живети сам – Студија Националног центра за истраживање породице и брака из 2015. показала је да 13 одсто одраслих у Сједињеним Државама живи сами, у односу на 12 одсто 1990. године. Стопа самосталног живота за особе млађе од 45 година није се променила, али је стопа за Американце од 45 до 65 година порасла у последњих 25 година. Људи старији од 65 година ређе живе сами.[30]
  • Изолацију може наметнути супружник који злоставља.[31]
  • Рурална изолација – У руралним областима, фактори као што су живот удаљени један од другог, бег са села, занемарљива количина јавних простора и забаве, и недостатак приступа ресурсима који се односе на ментално здравље, доприносе изолацији. Ограничени приступ широкопојасном интернету и мобилној телефонији такође отежавају онима који су у изолацији да се повежу на интернету или дођу до људи.[32]
  • Незапосленост – Ово може почети ако неко буде отпуштен, отпуштен или отпуштен са посла или радног места, или напусти по сопственом нахођењу. Ако се особа бори или није у стању да пронађе нови посао током дужег временског периода (тј. месеци или године), осећај изолације се може погоршати, посебно код мушкараца.[33]
  • Самостални радници од куће – Задаци који се подразумевају у овој врсти посла углавном не подразумевају социјалну интеракцију на физичком нивоу, нити излазак напоље. Интеракције и плаћања могу се вршити дигиталним медијима тако да особа остаје изолована од друштва.
  • Пензионисање – или други извор фиксног прихода, чини неопходном да особа тражи посао, ова ситуација је слична незапослености, али са бољим животом с једне стране, али без потребе за изласком напоље с друге стране.
  • Проблеми са превозом – Ако особа нема превоз да би присуствовала скуповима или једноставно изашла из куће, нема другог избора осим да остане код куће цео дан, што може довести до тог осећаја депресије.[34]
  • Проблеми у друштву – Жеља да се избегну нелагодност, опасности и одговорности које произилазе из боравка међу људима. Ово се може догодити ако су други људи понекад или често непристојни, непријатељски расположени, критични или осуђујући, груби или на неки други начин непријатни. Особа би више волела да буде сама како би избегла проблеме и потешкоће у раду са људима.[тражи се извор] Бити ван рупе и друштвена категоризација такође могу играти улогу у стварању неповољних околности у којима појединац може покушати да избегне у зависности од политика и ставова друштва.[35]
  • Злоупотреба супстанци може бити и узрок и/или последица изолације, често се поклапа са поремећајима у вези са расположењем, посебно међу онима који живе сами.[36]

Друштвена изолација може почети рано у животу. Током овог периода развоја, особа може постати више заокупљена осећањима и мислима о својој индивидуалности које није лако поделити са другим појединцима. Ово може бити резултат осећања стида, кривице или отуђења током искустава из детињства.[37] Социјална изолација такође може да се поклопи са сметњама у развоју. Појединци са сметњама у учењу могу имати проблема са друштвеном интеракцијом. Потешкоће које се доживљавају на академском плану могу у великој мери утицати на индивидуално поштовање и осећај сопствене вредности. Пример би била потреба за понављањем школске године. Током раних развојних година у детињству, потреба да се уклопи и буде прихваћена је најважнија.[38] Дефицит у учењу може заузврат довести до осећаја изолованости, да су на неки начин „другачији“ од других.[39]

Да ли нове технологије као што су интернет и мобилни телефони погоршавају друштвену изолацију је тема дебате међу социолозима, са студијама које показују и позитивну корелацију друштвених веза са употребом друштвених медија,[40] као и поремећаје расположења који се поклапају са проблематичним користити.[41]

Изолација међу старима

уреди

Социјална изолација утиче на отприлике 24% старијих одраслих особа у Сједињеним Државама, отприлике 9 милиона људи.[42] Старије особе имају јединствен скуп изолационих динамика које често перпетуирају једна другу и могу довести појединца у дубљу изолацију.[43] Повећана слабост, могући пад општег здравља, одсутни или неповезани рођаци или деца, економске борбе могу допринети осећају изолације.[44] Међу старијима, бездетност може бити узрок социјалне изолације. Било да им је дете умрло или уопште нису имали децу, усамљеност која произилази из тога што немају дете може изазвати друштвену изолацију.[45][46] Одлазак у пензију, нагли прекид свакодневних радних односа, смрт блиских пријатеља или супружника такође могу допринети социјалној изолацији.[47]

У САД, Канади и Уједињеном Краљевству, значајан део старијих особа у 80-им и 90-им годинама се доводи у старачке домове ако показују озбиљне знаке социјалне изолације. Друга друштва, као што су многа у јужној Европи, источној Европи, источној Азији, као и на Карибима и Јужној Америци, обично не деле склоност ка пријему у старачке домове, већ више воле да се старају о деци и проширеној породици старијих родитеља. ти старији родитељи до смрти.[48] С друге стране, извештај норвешке статистике из 2016. године наводи се да више од 30 одсто старијих од 66 година има две или мање људи на које се могу ослонити ако се појаве лични проблеми.[49][50] Чак и даље, скоро половина свих чланова старијих заједница је изложена високом ризику од социјалне изолације, што је посебно распрострањено код старијих особа нижег образовања и унутар ниже економске класе, а уз то је смањена доступност опција дружења овим појединцима ниже класе. Такође је примећено повећање физичког хода међу припадницима ових заједница.[51]

Друштвена изолација међу старијим одраслим особама повезана је са повећањем обољевања од болести, већим ризиком од деменције и смањењем физичке покретљивости заједно са повећањем опште здравствене забринутости. Докази о повећаном когнитивном паду су повезани са повећањем социјалне изолације код депресивних старијих жена.[52]

Употреба видео комуникације/ видео позива је предложена као потенцијална интервенција за побољшање социјалне изолације код старијих. Међутим, његова ефикасност није позната.[53]

Изолација и здравље и смртност

уреди

Друштвена изолација и усамљеност код старијих одраслих су повезани са повећаним ризиком за лоше ментално и физичко здравље и повећаном смртношћу.[54][55] Постоји повећан ризик за рану смртност код особа које доживљавају социјалну изолацију у поређењу са онима који нису социјално изоловани.[56] Студије су откриле да је социјална изолација повезана са повећаним ризиком од физичких здравствених стања, укључујући висок крвни притисак, висок холестерол, повишене хормоне стреса и ослабљен имуни систем.[57] Истраживања такође сугеришу да социјална изолација и смртност код старијих имају заједничку везу са хроничном упалом са одређеним разликама између мушкараца и жена.[58] Такође је утврђено да је социјална изолација повезана са лошим менталним здрављем, укључујући повећан ризик од депресије, когнитивног пада, анксиозности и употребе супстанци.[54] Социјална изолација код старијих особа је такође повезана са повећаним ризиком од деменције.[56]

Изолација међу децом и тинејџерима

уреди

Средња школа је време када млади имају тенденцију да буду осетљиви на друштвене изазове и њихово самопоштовање може бити крхко. Током овог рањивог периода у развоју, подршка осећају припадности ученика школи је од критичне важности. Постојећа истраживања[59] откривају да је развој осећаја припадности код адолесцената важан фактор у адолесценцији за стварање социјалног и емоционалног благостања и успеха у школовању. Студије су откриле да осећај усамљености везан за пријатељство више објашњава симптоме депресије међу адолесцентима него усамљеност родитеља. Једно од могућих објашњења је да су пријатељи преферирани извор друштвене подршке током адолесценције.[60][61]

Научници одавно знају да усамљеност код одраслих може довести до депресивних симптома касније у животу. У последње време,  научници су такође видели да су усамљена деца подложнија симптомима депресије у младости. У једној студији, истраживачи закључују да превенција усамљености у детињству може бити заштитни фактор против депресије у одраслом добу.[62][61] Социјално изолована деца имају тенденцију да имају ниже достигнућа у образовању, да су део мање повлашћене друштвене класе у одраслом добу и већа је вероватноћа да ће бити психички узнемирени у одраслом добу.[63][21] Добијањем социјалне помоћи, студије показују да се деца лакше носе са високим нивоом стреса. Такође се показује да је социјална подршка снажно повезана са осећањем мајсторства и способношћу да се носи са стресним ситуацијама, као и снажно повезана са повећаним квалитетом живота.[64][21]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „How Social Isolation Is Killing Us”. The New York Times. 2016-12-22. Приступљено 26. 1. 2017. 
  2. ^ House JS (2001). „Social isolation kills, but how and why?”. Psychosomatic Medicine. 63 (2): 273—4. PMID 11292275. doi:10.1097/00006842-200103000-00011. 
  3. ^ Cacioppo, John T.; Hawkley, Louise C. (октобар 2009). „Perceived social isolation and cognition”. Trends in Cognitive Sciences. 13 (10): 447—54. PMC 2752489  . PMID 19726219. doi:10.1016/j.tics.2009.06.005. 
  4. ^ Wilson, Robert S.; Krueger, Kristin R.; Arnold, Steven E.; Schneider, Julie A.; Kelly, Jeremiah F.; Barnes, Lisa L.; et al. (фебруар 2007). „Loneliness and risk of Alzheimer disease”. Archives of General Psychiatry. 64 (2): 234—40. PMID 17283291. doi:10.1001/archpsyc.64.2.234  . 
  5. ^ Hawkley LC, Preacher KJ, Cacioppo JT (2007). „Multilevel modeling of social interactions and mood in lonely and socially connected individuals” (PDF). Ур.: Ong AD, Van Dulmen MH. Oxford handbook of methods in positive psychology. Oxford: Oxford University Press. стр. 559—575. ISBN 978-0-19-517218-8. OCLC 61178188. 
  6. ^ Czéh, Boldizsár; Fuchs, Eberhard; Wiborg, Ove; Simon, Mária (2016). „Animal models of major depression and their clinical implications”. Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry. Elsevier BV. 64: 293—310. ISSN 0278-5846. PMID 25891248. S2CID 207410936. doi:10.1016/j.pnpbp.2015.04.004. 
  7. ^ Cacioppo, Stephanie; Grippo, Angela J.; London, Sarah; Goossens, Luc; Cacioppo, John T. (2015). „Loneliness”. Perspectives on Psychological Science. SAGE Publications. 10 (2): 238—249. ISSN 1745-6916. PMC 4391342  . PMID 25866548. doi:10.1177/1745691615570616. 
  8. ^ Fone, Kevin C.F.; Porkess, M. Veronica (2008). „Behavioural and neurochemical effects of post-weaning social isolation in rodents—Relevance to developmental neuropsychiatric disorders”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. Elsevier BV. 32 (6): 1087—1102. ISSN 0149-7634. PMID 18423591. S2CID 27565670. doi:10.1016/j.neubiorev.2008.03.003. 
  9. ^ Karelina, Kate; DeVries, A. Courtney (2011). „Modeling Social Influences on Human Health”. Psychosomatic Medicine. Ovid Technologies (Wolters Kluwer Health). 73 (1): 67—74. ISSN 0033-3174. PMC 3076601  . PMID 21097660. doi:10.1097/psy.0b013e3182002116. 
  10. ^ Shao, F.; Han, X.; Shao, S.; Wang, W. (април 2013). „Adolescent social isolation influences cognitive function in adult rats”. Neural Regeneration Research. 8 (11): 1025—30. PMC 4145882  . PMID 25206396. doi:10.3969/j.issn.1673-5374.2013.11.008. 
  11. ^ Cacioppo, John T.; Hawkley, Louise C.; Norman, Greg J.; Berntson, Gary G. (8. 6. 2011). „Social isolation”. Annals of the New York Academy of Sciences. Wiley. 1231 (1): 17—22. Bibcode:2011NYASA1231...17C. ISSN 0077-8923. PMC 3166409  . PMID 21651565. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06028.x. 
  12. ^ Bianchi, M.; Fone, K. F. C.; Azmi, N.; Heidbreder, C. A.; Hagan, J. J.; Marsden, C. A. (2006). „Isolation rearing induces recognition memory deficits accompanied by cytoskeletal alterations in rat hippocampus”. European Journal of Neuroscience. Wiley. 24 (10): 2894—2902. ISSN 0953-816X. PMID 17116162. S2CID 39040214. doi:10.1111/j.1460-9568.2006.05170.x. 
  13. ^ Varty, G (1999). „M100907, a Serotonin 5-HT2A Receptor Antagonist and Putative Antipsychotic, Blocks Dizocilpine-Induced Prepulse Inhibition Deficits in Sprague–Dawley and Wistar Rats”. Neuropsychopharmacology. Springer Science and Business Media LLC. 20 (4): 311—321. ISSN 0893-133X. PMID 10088132. S2CID 35924796. doi:10.1016/s0893-133x(98)00072-4. 
  14. ^ Silva-Gómez, Adriana B.; Rojas, Darı&#x;o; Juárez, Ismael; Flores, Gonzalo (2003). „Decreased dendritic spine density on prefrontal cortical and hippocampal pyramidal neurons in postweaning social isolation rats”. Brain Research. Elsevier BV. 983 (1–2): 128—136. ISSN 0006-8993. PMID 12914973. S2CID 5653620. doi:10.1016/s0006-8993(03)03042-7. 
  15. ^ Vaillant, Andrew R.; Zanassi, Patrizia; Walsh, Gregory S.; Aumont, Anne; Alonso, Angel; Miller, Freda D. (2002). „Signaling Mechanisms Underlying Reversible, Activity-Dependent Dendrite Formation”. Neuron. Elsevier BV. 34 (6): 985—998. ISSN 0896-6273. PMID 12086645. doi:10.1016/s0896-6273(02)00717-1  . 
  16. ^ Cole, Steve W.; Hawkley, Louise C.; Arevalo, Jesusa M.; Sung, Caroline Y.; Rose, Robert M.; Cacioppo, John T. (2007). „Social regulation of gene expression in human leukocytes”. Genome Biology. 8 (9): R189. PMC 2375027  . PMID 17854483. doi:10.1186/gb-2007-8-9-r189. 
  17. ^ Gjerstad, Julia K; Lightman, Stafford L; Spiga, Francesca (3. 9. 2018). „Role of glucocorticoid negative feedback in the regulation of HPA axis pulsatility”. Stress. 21 (5): 403—416. PMC 6220752  . PMID 29764284. doi:10.1080/10253890.2018.1470238. 
  18. ^ World report on violence and health. p.195. Editors - Etienne G. Krug, Linda L. Dahlberg, James A. Mercey, Anthony B. Zwi and Rafael Lozano. World Health Organization. Published 2002.
  19. ^ Social isolation a key risk factor for suicide among Australian men – study. The Guardian. Author - Melissa Davey. Published 25 June 2015. Retrieved 25 July 2018.
  20. ^ Makinodan, Manabu; Rosen, Kenneth M.; Ito, Susumu; Corfas, Gabriel (септембар 2012). „A critical period for social experience-dependent oligodendrocyte maturation and myelination”. Science. 337 (6100): 1357—60. Bibcode:2012Sci...337.1357M. PMC 4165613  . PMID 22984073. doi:10.1126/science.1220845. 
  21. ^ а б в „How does social isolation affect a child's mental health and development?”. No Isolation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 09. 2020. г. Приступљено 2018-08-16. 
  22. ^ Oka, Yoshitomo; Nozue, Kana; Nonogaki, Katsunori (октобар 2007). „Social isolation affects the development of obesity and type 2 diabetes in mice”. Endocrinology. 148 (10): 4658—66. PMID 17640995. doi:10.1210/en.2007-0296  . 
  23. ^ Apfelbeck, Beate; Raess, Michael (август 2008). „Behavioural and hormonal effects of social isolation and neophobia in a gregarious bird species, the European starling (Sturnus vulgaris)”. Hormones and Behavior. 54 (3): 435—41. PMID 18514197. S2CID 18593323. doi:10.1016/j.yhbeh.2008.04.003. 
  24. ^ Ge, Lixia; Yap, Chun Wei; Ong, Reuben; Heng, Bee Hoon (23. 8. 2017). „Social isolation, loneliness and their relationships with depressive symptoms: A population-based study”. PLOS ONE. 12 (8): e0182145. Bibcode:2017PLoSO..1282145G. PMC 5568112  . PMID 28832594. doi:10.1371/journal.pone.0182145  . 
  25. ^ Cacioppo, John T.; Hawkley, Louise C. (2003). „Social isolation and health, with an emphasis on underlying mechanisms”. Perspectives in Biology and Medicine. 46 (3 Suppl): S39—52. CiteSeerX 10.1.1.203.4916  . PMID 14563073. S2CID 201797117. doi:10.1353/pbm.2003.0049. 
  26. ^ Boamah, Sheila A.; Weldrick, Rachel; Lee, Tin-Suet Joan; Taylor, Nicole (август 2021). „Social Isolation Among Older Adults in Long-Term Care: A Scoping Review”. Journal of Aging and Health. 33 (7–8): 618—632. PMC 8236667  . PMID 33779366. doi:10.1177/08982643211004174. 
  27. ^ Webber, Martin; Fendt-Newlin, Meredith (април 2017). „A review of social participation interventions for people with mental health problems”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 52 (4): 369—380. PMC 5380688  . PMID 28286914. doi:10.1007/s00127-017-1372-2  . 
  28. ^ Lin, Frank R.; Yaffe, Kristine; Xia, Jin; Xue, Qian-Li; Harris, Tamara B.; Purchase-Helzner, Elizabeth; et al. (фебруар 2013). „Hearing loss and cognitive decline in older adults”. JAMA Internal Medicine. 173 (4): 293—9. PMC 3869227  . PMID 23337978. doi:10.1001/jamainternmed.2013.1868. 
  29. ^ Ha, Jung-Hwa; Ingersoll-Dayton, Berit (април 2011). „Moderators in the relationship between social contact and psychological distress among widowed adults”. Aging & Mental Health. 15 (3): 354—63. PMC 3095214  . PMID 21491220. doi:10.1080/13607863.2010.519325. 
  30. ^ „Americans Face a Rising Risk of Dying Alone”. Bloomberg News. 2017-10-09. Приступљено 2017-10-10. 
  31. ^ For survivors, Domestic Violence Resource Centre Victoria 
  32. ^ „Approaching the issue of rural social isolation”. NRHA. 9. 1. 2020. Приступљено 16. 3. 2022. „In rural areas where residents live farther from one another, public spaces, and resources, factors such as geography, road conditions, and weather can make matters worse. Limited access to broadband internet and cellular activity can make it harder to connect online or reach people. “Practically speaking, it may be harder to organize and communicate about events,” Henning-Smith says. Changing demographics can also have an enormous impact on isolation. “We’re seeing an aging population in rural areas, with younger people moving out and families living farther from one another than before, making it harder to connect,” Henning-Smith says.” 
  33. ^ Social isolation a key risk factor for suicide among Australian men – study. The Guardian. Author - Melissa Davey. Published 25 June 2015. Retrieved 17 June 2019.
  34. ^ Herbolsheimer, Florian; Ungar, Nadine; Peter, Richard (децембар 2018). „Why Is Social Isolation Among Older Adults Associated with Depressive Symptoms? The Mediating Role of Out-of-Home Physical Activity”. International Journal of Behavioral Medicine. 25 (6): 649—657. PMID 30350258. S2CID 53040184. doi:10.1007/s12529-018-9752-x. 
  35. ^ Shen, Jie; Wajeeh-Ul-Husnain, Syed; Kang, Haiying; Jin, Quan (јун 2021). „Effect of outgroup social categorization by host-country nationals on expatriate premature return intention and buffering effect of mentoring”. Journal of International Management. 27 (2): 100855. S2CID 235547458. doi:10.1016/j.intman.2021.100855. 
  36. ^ Herttua, Kimmo; Martikainen, Pekka; Vahtera, Jussi; Kivimäki, Mika (септембар 2011). „Living alone and alcohol-related mortality: a population-based cohort study from Finland”. PLOS Medicine. 8 (9): e1001094. PMC 3176753  . PMID 21949642. doi:10.1371/journal.pmed.1001094. 
  37. ^ Newman BM, Newman PR (2011). „Isolation”. Development Through Life: A Psychosocial Approach. Wadsworth. стр. 469. ISBN 978-1-111-34466-5. 
  38. ^ Malti, Tina; Gummerum, Michaela; Keller, Monika; Chaparro, Maria Paula; Buchmann, Marlis (2012-12-13). „Early sympathy and social acceptance predict the development of sharing in children”. PLOS ONE. 7 (12): e52017. Bibcode:2012PLoSO...752017M. PMC 3521739  . PMID 23272197. doi:10.1371/journal.pone.0052017  . 
  39. ^ Pandy, Renee (1. 10. 2012). „Learning Disabilities and Self-Esteem”. All Capstone Projects. Приступљено 17. 5. 2022. 
  40. ^ „Core Networks, Social Isolation and New Media: How Internet and mobile phone use is related to network size and diversity”. Information, Communication and Society. 14 (1): 130—155. 2011. S2CID 143113563. doi:10.1080/1369118X.2010.513417. 
  41. ^ Meshi, Dar; Ellithorpe, Morgan E. (август 2021). „Problematic social media use and social support received in real-life versus on social media: Associations with depression, anxiety and social isolation”. Addictive Behaviors. 119: 106949. ISSN 0306-4603. PMID 33934007. S2CID 233484846. doi:10.1016/j.addbeh.2021.106949. 
  42. ^ Thorpe, Roland J.; Boyd, Cynthia M.; Wolff, Jennifer L.; Szanton, Sarah L.; Roth, David L.; Cudjoe, Thomas K M. (јануар 2020). „The Epidemiology of Social Isolation: National Health and Aging Trends Study”. The Journals of Gerontology. Series B, Psychological Sciences and Social Sciences. 75 (1): 107—113. PMC 7179802  . PMID 29590462. doi:10.1093/geronb/gby037  . 
  43. ^ Taylor, Harry Owen (март 2020). „Social Isolation's Influence on Loneliness among Older Adults”. Clinical Social Work Journal. 48 (1): 140—151. PMC 7747874  . PMID 33343042. doi:10.1007/s10615-019-00737-9. 
  44. ^ Steptoe, Andrew; Shankar, Aparna; Demakakos, Panayotes; Wardle, Jane (април 2013). „Social isolation, loneliness, and all-cause mortality in older men and women”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 110 (15): 5797—801. Bibcode:2013PNAS..110.5797S. PMC 3625264  . PMID 23530191. doi:10.1073/pnas.1219686110  . 
  45. ^ Bachrach, Christine A. (1980). „Childlessness and Social Isolation among the Elderly”. Journal of Marriage and Family. 42 (3): 627—37. JSTOR 351906. doi:10.2307/351906. 
  46. ^ Newall, Nancy E. G.; Menec, Verena H. (март 2019). „Loneliness and social isolation of older adults: Why it is important to examine these social aspects together”. Journal of Social and Personal Relationships (на језику: енглески). 36 (3): 925—939. ISSN 0265-4075. doi:10.1177/0265407517749045  . 
  47. ^ Blau, Zena Smith (1961). „Structural Constraints on Friendships in Old Age”. American Sociological Review. 26 (3): 429—39. JSTOR 2090670. doi:10.2307/2090670. 
  48. ^ Lowenthal, Marjorie Fiske (1964). „Social Isolation and Mental Illness in Old Age”. American Sociological Review. 29 (1): 54—70. JSTOR 2094641. doi:10.2307/2094641. 
  49. ^ „Social relations, survey on level of living. Statbank Norway”. www.ssb.no. Приступљено 2018-08-16. 
  50. ^ „Too many are experiencing social isolation”. No Isolation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 09. 2020. г. Приступљено 2018-08-16. 
  51. ^ Merchant, Reshma A.; Liu, Shumei Germaine; Lim, Jia Yi; Fu, Xiaoxi; Chan, Yiong Huak (септембар 2020). „Factors associated with social isolation in community-dwelling older adults: a cross-sectional study”. Quality of Life Research. 29 (9): 2375—2381. PMID 32253669. doi:10.1007/s11136-020-02493-7  . 
  52. ^ Guo, Lizhi; Luo, Fengping; Gao, Ningcan; Yu, Bin (јул 2021). „Social isolation and cognitive decline among older adults with depressive symptoms: prospective findings from the China Health and Retirement Longitudinal Study”. Archives of Gerontology and Geriatrics. 95: 104390. PMID 33752099. S2CID 232325385. doi:10.1016/j.archger.2021.104390. 
  53. ^ Noone, Chris; McSharry, Jenny; Smalle, Mike; Burns, Annette; Dwan, Kerry; Devane, Declan; Morrissey, Eimear C. (мај 2020). „Video calls for reducing social isolation and loneliness in older people: a rapid review”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 5 (7): CD013632. PMC 7387868  . PMID 32441330. doi:10.1002/14651858.CD013632. 
  54. ^ а б Courtin, Emilie; Knapp, Martin (мај 2017). „Social isolation, loneliness and health in old age: a scoping review”. Health & Social Care in the Community. 25 (3): 799—812. PMID 26712585. doi:10.1111/hsc.12311  . 
  55. ^ Del Pozo Cruz, Borja; Perales, Francisco; Alfonso-Rosa, Rosa M.; Del Pozo-Cruz, Jesus (април 2021). „Impact of Social Isolation on Physical Functioning Among Older Adults: A 9-Year Longitudinal Study of a U.S.-Representative Sample”. American Journal of Preventive Medicine. 61 (2): 158—164. PMID 33849775. S2CID 233233626. doi:10.1016/j.amepre.2021.02.003. 
  56. ^ а б Thomson, Rhett S.; Auduong, Priscilla; Miller, Alexander T.; Gurgel, Richard K. (април 2017). „Hearing loss as a risk factor for dementia: A systematic review”. Laryngoscope Investigative Otolaryngology. 2 (2): 69—79. PMC 5527366  . PMID 28894825. doi:10.1002/lio2.65. 
  57. ^ Pantell, Matthew; Rehkopf, David; Jutte, Douglas; Syme, S. Leonard; Balmes, John; Adler, Nancy (новембар 2013). „Social isolation: a predictor of mortality comparable to traditional clinical risk factors”. American Journal of Public Health. 103 (11): 2056—62. PMC 3871270  . PMID 24028260. doi:10.2105/AJPH.2013.301261. 
  58. ^ Yang, Y. C.; McClintock, M. K.; Kozloski, M.; Li, T. (јун 2013). „Social isolation and adult mortality: the role of chronic inflammation and sex differences”. Journal of Health and Social Behavior. 54 (2): 183—203. PMC 3998519  . PMID 23653312. doi:10.1177/0022146513485244. 
  59. ^ „The Health Consequences of Social Isolation: It Hurts More Than You Think” (PDF). Beyond Differences. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 05. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  60. ^ Lau, Sing; Chan, Dennis W. K.; Lau, Patrick S. Y. (децембар 1999). „Facets of loneliness and depression among Chinese children and adolescents”. The Journal of Social Psychology. 139 (6): 713—29. PMID 10646306. doi:10.1080/00224549909598251. 
  61. ^ а б „Consequences of social isolation for children and adolescents”. No Isolation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 09. 2020. г. Приступљено 2018-08-16. 
  62. ^ Qualter, Pamela; Brown, Stephen L.; Munn, Penny; Rotenberg, Ken J. (јун 2010). „Childhood loneliness as a predictor of adolescent depressive symptoms: an 8-year longitudinal study” (PDF). European Child & Adolescent Psychiatry. 19 (6): 493—501. PMID 19777287. S2CID 15957889. doi:10.1007/s00787-009-0059-y. 
  63. ^ Lacey, Rebecca E.; Kumari, Meena; Bartley, Mel (децембар 2014). „Social isolation in childhood and adult inflammation: evidence from the National Child Development Study”. Psychoneuroendocrinology. 50: 85—94. PMID 25197797. doi:10.1016/j.psyneuen.2014.08.007  . 
  64. ^ Neil MG (2010). Psychology. Carlson, Neil R., 1942-, Buskist, William (4th изд.). Harlow, England: Allyn and Bacon. ISBN 9780273720119. OCLC 463856021. 

Додатна литература

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Социјална_изолација&oldid=27738154”