Социјалистички савез радног народа Црне Горе
Социјалистички савез радног народа Црне Горе (скраћено: ССРНЦГ) био је масовна друштвено-политичка организација која је од 1944. до 1990. деловала у Социјалистичкој Републици Црној Гори, као републичка организација Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
Социјалистички савез радног народа Црне Горе Народни фронт Црне Горе | |
---|---|
Основана | 16. јул 1944. |
Распуштена | 1. август 1990.46 год.) ( |
Претходник | Народноослободилачки фронт Црне Горе |
Седиште | Титоград СР Црна Гора СФР Југославија |
Настао је 16. јула 1944. под називом Народноослободилачки фронт Црне Горе, а након Првог конгреса Народног фронта Југославије, августа 1945. променио је назив у Народни фронт Црне Горе. Настао је на платформи окупљања организација и појединаца, који су током Другог светског рата помагали Народноослободилачки покрет (НОП). На Четвртом конгресу, априла 1953. променио је назив у Социјалистички савез радног народа.
Као и остале друштвено-политичке организације у СФР Југославији, налазио се под контролом и доминацијом Савеза комуниста. На челу организације налазио се најпре Главни одбор, а потом од 1967. Републичка конференција ССРН. Лист Побједа био је званични лист ССРН Црне Горе.
Након распада СКЈ, руководство ССРН Црне Горе је 1. августа 1990. донело одлуку о трансформацији организације у Демократски социјалистички савез Црне Горе, али је 31. окотбра исте године променио назив у Социјалистички савез Црне Горе.[1]
Конгреси
уреди- Оснивачка конферецнија Народноослободилачког фронта Црне Горе — одржана у Колашину 16. јула 1944.[2]
- Први конгрес Народног фронта Црне Горе — одржан на Цетињу 12. априла 1947.[3]
- Други конгрес Народног фронта Црне Горе — одржан на Цетињу 8. маја 1949.[4]
- Трећи конгрес Народног фронта Црне Горе — одржан у Титограду 11. априла 1953.[5]
- Четврти конгрес Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе — одржан у Титограду 26. и 27. септембра 1960.[6]
- Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе — одржан у Титограду 24. и 25. марта 1966.[7]
Лидери
уредиПреглед руководећих личности Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе | ||||
---|---|---|---|---|
број | име и презиме | почетак мандата | крај мандата | напомена |
1 | Милош Рашовић | 16. јул 1944.[2] | 12. април 1947. | |
2 | Блажо Јовановић | 12. април 1947.[3] | 8. мај 1949. | |
8. мај 1949.[4] | 11. април 1953. | |||
11. април 1953.[5] | ||||
Андрија Мугоша | 27. септембар 1960.[6] | |||
Ико Мирковић | 25. март 1966.[7] | 12. јун 1967. | ||
Драго Вучинић | 12. јун 1967.[8] | 10. октобар 1969. | ||
Доброслав Ћулафић | 10. октобар 1969. | 9. март 1972. | ||
9. март 1972.[9] | 9. март 1976. | |||
Ненад Бућин | 9. март 1976.[10] | 10. април 1980. | ||
Чедо Ђурановић | 10. април 1980. | 10. април 1981 | ||
Омер Курпејовић | 10. април 1981. | 9. април 1982. | ||
Марко Матковић | 9. април 1982. | 14. март 1983. | ||
Владимир Поповић | 14. март 1983. | 21. мај 1984. | ||
Петар Ракочевић | 21. мај 1984. | 27. мај 1985. | ||
27. мај 1985. | 20. мај 1986. | |||
Рамиз Бамбур | 20. мај 1986. | 17. јануар 1989. | подено оставку | |
Бранислав Ковачевић | 1989. | 1990. | ||
Новица Вујошевић | 1990. | 1990. |
Референце
уреди- ^ „Демократске социјалистички савез Црне Горе: Поново ССРН”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 11. 1990. стр. 4.
- ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 281.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 47.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 81.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 119.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 187.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 252.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 268.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 333.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 391.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета том II. Београд: Просвета. 1978. COBISS.SR 445959
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598