Социјалистички савез радног народа Словеније
Социјалистички савез радног народа Словеније (скраћено: ССРНС; словен. Socialistična zveza delovnega ljudstva Slovenije, SZDL) био је масовна друштвено-политичка организација која је од 1953. до 1990. деловала у Социјалистичкој Републици Словенији, као републичка организација Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
Социјалистички савез радног народа Словеније Ослободилачки фронт Словеније | |
|---|---|
 Амблем Социјалистичког савеза | |
| Основана | 27. април 1953. |
| Распуштена | 9. јун 1990. (37 год.) |
| Претходник | Ослободилачки фронт Словеније |
| Наследник | Социјалистичка странка Словеније |
| Седиште | Љубљана СР Словенија СФР Југославија |
Настао је 27. априла 1941. под називом Ослободилачки фронт Словеније (ОФ), као организација која је окупљала широку коалицију антифашистичких снага у борби против окупатора и његових сарадника. Августа 1945. ОФ је ушао у састав Народног фронта Југославије, али је за разлику од сличних организација у другим југословенским републикама, задржао оригинални назив. На Четвртом конгресу, априла 1953. променио је назив у Сопцијалистички савез радног народа.
Као и остале друштвено-политичке организације у СФР Југославији, налазио се под контролом и доминацијом Савеза комуниста. На челу организације налазио се најпре Главни одбор, а потом од 1967. Републичка конференција ССРН. Лист Дело био је од 1959. званични лист ССРН Словеније, а пре тога лист Словенски порочевалец.[1]
Непосредно пред распад СКЈ, на 14. конгресу, руководство ССРН Словеније је 9. јануара 1990. донело одлуку о промени назива организације у Социјалистички савез Словеније — Савез социјалиста (словен. Socialistična Zveza Slovenije — Zveza Socialistov, SZS-ZS), а на Конгресу одржаном 9. јуна 1990. формирана је нова странка под називом Социјалистичка странка Словеније (словен. Socialistična Stranka Slovenije) која је постојала до марта 1994, када се заједно са неколико странака удружила у Либералну демократију Словеније.[2][3] На првим вишепартијским изборима одржаним априла 1990. освојио је 13 (од 240) посланичких места[а] и након 45 година, заједно са реформисаним Савезом комуниста изгубио власт.
Конгреси ОФ и ССРН Словеније
уреди- Први конгрес Ослободилачког фронта Словеније — одржан у Љубљани 15. и 16. јула 1945.[4]
- Други конгрес Ослободилачког фронта Словеније — одржан у Љубљани од 26. до 28. априла 1948.[5]
- Трећи конгрес Ослободилачког фронта Словеније — одржан у Љубљани од 26. до 28. априла 1951.[6]
- Четврти конгрес Социјалистичког савеза радног народаа Словеније — одржан у Љубљани од 25. до 27. априла 1953.[7]
- Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Словеније — одржан у Љубљани 8. и 9. марта 1961.[8]
- Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Словеније — одржан у Љубљани од 5. до 7. априла 1966.[9]
Лидери ОФ и ССРН Словеније
уреди| Преглед руководећих личности Социјалистичког савеза радног народа Словеније | ||||
|---|---|---|---|---|
| број | име и презиме | почетак мандата | крај мандата | напомена |
| 1 | Јосип Видмар | 16. јул 1945.[4] | 28. април 1948. | |
| 28. април 1948.[5] | 28. април 1951. | |||
| 28. април 1951.[6] | 27. април 1953. | |||
| 2 | Миха Маринко | 27. април 1953.[7] | 9. март 1961. | |
| 3 | Вида Томшич | 9. март 1961.[8] | 14. јун 1962. | |
| 4 | Алберт Јакопич | 14. јун 1962.[10] | 24. јун 1963. | |
| 5 | Вида Томшич | 24. јун 1963.[11] | 7. април 1966. | |
| 7. април 1966.[8] | 30. мај 1967. | |||
| 6 | Јанез Випотник | 30. мај 1967.[12] | 1. март 1973. | |
| 7 | Митја Рибичич | 1. март 1973.[13] | 2. јун 1982. | |
| 8 | Франц Шетинц | 2. јун 1982.[14] | 17. јун 1986. | |
| 9 | Јоже Смоле | 17. јун 1986.[15] | 9. јун 1990. | |
Напомене
уреди- ^ Подаци су збирни за сва три већа Скупштине СР Словеније — Друштвено-политичко веће (5 од 80), Веће општина (3 од 80) и Веће удруженог рада (5 од 80)
Референце
уреди- ^ Hronologija 3 1980, стр. 174.
- ^ „Socialistična Stranka Slovenije (SSS)”. europe-politique.eu. n.d.
- ^ Enotni v zmagi 2005, стр. 24.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 14.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 61.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 102.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 119.
- ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 195.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 252.
- ^ „Борба за већу продуктивност је неизбежна компонента напретка”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 6. 1962. стр. 1.
- ^ „О статутима комуна организовати шире дискусије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 6. 1973. стр. 4.
- ^ „Јанез Випотник — председник Конференције”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 31. 5. 1967. стр. 1.
- ^ „Нови председник Митја Рибичич”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 2. 3. 1973. стр. 1.
- ^ „Заокрет у привређивању, расподели и понашању”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 3. 6. 1982. стр. 3.
- ^ „Глас радника без посредника”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 18. 6. 1986. стр. 3.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета том II. Београд: Просвета. 1978. COBISS.SR 445959
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- ENOTNI V ZMAGI Osamosvojitev Slovenije 1990-1992 (PDF). 2005.
