Социјалдемократска партија (Босна и Херцеговина)
Социјалдемократска партија (скраћено СДП) социјалдемократска је политичка странка у Босни и Херцеговини. Званично је мултиетничка, иако је изгубила већину своје некадашње подршке међу српским и хрватским бирачима у деценији након парламентарних избора 2000. године, када је почела све више да нагиње ка бошњачком популизму,[3] док сада већину подршке добија од Бошњака.[4][5][6]
Социјалдемократска партија | |
|---|---|
.svg) | |
| Скраћеница | СДП |
| Председник | Нермин Никшић |
| Оснивач | Нијаз Дураковић |
| Основана | 27. децембар 1992. |
| Претходник | СК БиХ |
| Седиште | Алипашина 41, Сарајево, Босна и Херцеговина |
| Број чланова | 43.000 |
| Идеологија | |
| Политичка позиција | леви центар[2] |
| Европско чланство | Партија европских социјалиста (придружени) |
| Међународно чланство | |
| ПДПС БиХ | 5 / 42
|
| ДНПС БиХ | 0 / 15
|
| ПДП ФБиХ | 15 / 98
|
| ДНП ФБиХ | 13 / 80
|
| НС РС | 3 / 83
|
| Застава странке | |
.svg) | |
| Веб-сајт | |
| sdp | |
Историја
уреди.jpg)
Настала је 27. децембра 1992. године из тадашњег Савеза комуниста Босне и Херцеговине, а на првим демократским изборима је поражена од тзв. националних странака. Први председник (по распаду Савеза комуниста Југославије) био је Нијаз Дураковић. Тренутни председник је Нермин Никшић.
Због грађанске оријентације, као и залагања за БиХ као грађанску државу, за време рата у Босни и Херцеговини је подржавала Странку демократске акције (СДА), односно заступала Хрвате и Србе на подручјима под надзором владе Алије Изетбеговића. Данас СДП има своје одборе на подручју читаве Босне и Херцеговине.
Након рата се наметнула као једна од водећих опозиционих странака. На Другом конгресу одржаном у Сарајеву 6. травња 1997. године, за председника странке изабран је Златко Лагумџија. Учествовала је у власти након изузећа националних странака одлуком високог представника 2001, у коалицији Демократска алијанса за промене.
Године 2006. њен кандидат Жељко Комшић изабран је за хрватског члана Председништва БиХ, захваљујући пропусту у процедури због којег Бошњаци могу гласати на хрватским изборним листићима ако тако одлуче.
СДП се веже за традицију Социјалдемократске странке БиХ, која је настала још 1909. године, а своје корене има и у Комунистичкој партији Југославије.
Идеологија
уредиЛевичарска је демократска странка. Њен програм одговара вредностима и идејама социјалдемократије у Западној Европи и свету. Грађанска је странка која је посебно заинтересована за побољшање друштвеног положаја радника, сеоског становништва, студената, омладине, ветерана, жена, пензионера и грађана Босне и Херцеговине у дијаспори.
Председници странке
уреди| # | Име (рођење—смрт) |
Портрет | Мандат | |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Нијаз Дураковић (1949—2012) |
 |
27. децембар 1992. | 6. април 1997. |
| 2. | Златко Лагумџија (1955) |
_(cropped).jpg) |
6. април 1997. | 7. децембар 2014. |
| 3. | Нермин Никшић (1960) |
.jpg) |
7. децембар 2014. | данас |
Избори
уредиПарламентарни избори
уреди| Година | # | Гласови | ПДПС | Промена | ДНПС | Промена | Влада |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1996. | 4. | 136.203 | 2 / 42
|
|
0 / 15
|
|
Опозиција |
| 1998. | 5. | 159.871 | 4 / 42
|
 2
|
1 / 15
|
1
|
Опозиција |
| 2000. | 1. | 268.270 | 9 / 42
|
5
|
3 / 15
|
2
|
Влада |
| 2002. | 4. | 134.384 | 5 / 42
|
 4
|
1 / 15
|
2
|
Опозиција |
| 2006. | 4. | 143.272 | 5 / 42
|
|
1 / 15
|
|
Опозиција |
| 2010. | 1. | 284.435 | 8 / 42
|
3
|
4 / 15
|
3
|
Влада |
| 2014. | 7. | 92.906 | 3 / 42
|
5
|
0 / 15
|
4
|
Опозиција |
| 2018. | 4. | 150.453 | 5 / 42
|
2
|
1 / 15
|
1
|
Опозиција |
Представнички избори
уреди| Година | # | Кандидат | Гласови | % | Представник | Изабран |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1996. | 4. | Сеад Авдић | 21.254 | 2.3% | Бошњака | Не |
| 1998. | 2. | Градимир Гојер | 113.961 | 31,8% | Хрвата | Не |
| 2000. | 3. | Алија Бехмен | 90.434 | 17,5% | Бошњака | Не |
| 2006. | 1. | Жељко Комшић | 116.062 | 40,0% | Хрвата | Да |
| 2010. | 1. | Жељко Комшић | 337.065 | 60,6% | Хрвата | Да |
| 2014. | 4. | Бакир Хаџиомеровић | 75.369 | 10,0% | Бошњака | Не |
| 2018. | 2. | Денис Бећировић | 194.688 | 33,5% | Бошњака | Не |
Кантонски избори
уреди| Година | Скупштина кантона | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Унско-сански | Посавски | Тузлански | Зеничко-добојски | Босанско-подрињски Горажде | Средњобосански | Херцеговачко-неретвански | Западнохерцеговачки | Сарајево | Кантон 10 | Укупно | ||||
| 1996. | 1 / 50 |
0 / 20 |
9 / 50 |
4 / 59 |
1 / 31 |
2 / 55 |
1 / 50 |
0 / 31 |
8 / 45 |
0 / 15 |
26 / 406
| |||
| 1998. | 3 / 50 |
1 / 30 |
10 / 50 |
11 / 50 |
5 / 31 |
5 / 50 |
3 / 50 |
0 / 31 |
11 / 45 |
1 / 30 |
50 / 417
| |||
| 2000. | 6 / 30 |
4 / 21 |
16 / 35 |
11 / 35 |
8 / 25 |
6 / 30 |
4 / 30 |
0 / 23 |
14 / 35 |
1 / 25 |
70 / 289
| |||
| 2002. | 4 / 30 |
3 / 21 |
11 / 35 |
6 / 35 |
5 / 25 |
3 / 30 |
3 / 30 |
0 / 23 |
10 / 35 |
1 / 25 |
46 / 289
| |||
| 2006. | 6 / 30 |
2 / 21 |
11 / 35 |
5 / 35 |
6 / 25 |
3 / 30 |
2 / 30 |
0 / 23 |
7 / 35 |
1 / 25 |
43 / 289
| |||
| 2010. | 8 / 30 |
1 / 21 |
13 / 35 |
10 / 35 |
7 / 25 |
6 / 30 |
5 / 30 |
0 / 23 |
10 / 35 |
1 / 25 |
61 / 289
| |||
| 2014. | 4 / 30 |
1 / 21 |
6 / 35 |
4 / 35 |
2 / 25 |
4 / 30 |
3 / 30 |
0 / 23 |
4 / 35 |
1 / 25 |
29 / 289
| |||
| 2018. | 4 / 30 |
1 / 21 |
10 / 35 |
6 / 35 |
2 / 25 |
5 / 30 |
3 / 30 |
0 / 23 |
4 / 35 |
1 / 25 |
36 / 289
| |||
Референце
уреди- ^ Nordsieck, Wolfram (2018). „Bosnia-Herzegovina”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ Nardelli, Alberto; Dzidic, Denis; Jukic, Elvira (8. 10. 2014). „Bosnia and Herzegovina: the world's most complicated system of government?”. The Guardian. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ „Key political parties and profiles of the main political parties running in the 2018 general elections in Bosnia and Herzegovina”. balkaninsight.com. BIRN. 24. 9. 2018.
- ^ Woehrel, Steven (24. 1. 2013). „Bosnia and Herzegovina: Current Issues and U.S. Policy” (PDF). Congressional Research Service. Приступљено 31. 1. 2015.
- ^ Farrand, Robert William (2011), Reconstruction and Peace Building in the Balkans: The Brčko Experience, Rowman & Littlefield, стр. 62
- ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007), The Balkans: A Post-Communist History, Routledge, стр. 376—377