522 (авион)
522 (авион) је југословенски војни школски једномоторни нискокрилни клипни авион двосед са дуплим командама за напредну, прелазну, тренажну и борбену обуку, модерних аеродинамичких линија, металне конструкције, са увлачећим стајним трапом, фиксним репним точком и затвореном кабином, који се први производио у фабрици авиона Соко у Мостару од 1957. до 1961. године, по пројекту инжењера Ивана Шоштарића, Станка Марјановића, Стеве Ћурића и Мирка Дабиновића, односно исти пројектни биро који је радио и Утву 213. Авион 213 је репројектован у 512. Први два прототипа 522 су израђена у фабрици Икарус у Земуну априла 1955. године, а након испитивања серијска производња је остварена у новосаграђеној фабрици у Мостару где су прослеђене машине и алат. Ово је био први серијски авион фабрике Соко. Први пробни лет је изведен 19. јуна 1955. године, а увођење у служби прве „нулте серије” је започело 1958. године чиме је уједно и отпочела постепена замена Утве 212 и 213. којима су због дрвене конструкције брзо дотрајали ресурси и који су до тада били основни клипни авиони за прелазну школску обуку и тренаж у саставу ЈРВ. Укупно је произведено 112 примерка. Највећи број авиона 522 био је смештен у Ваздухопловној војној академији у Задру, а у саставу РВ и ПВО ЈНА се задражао све до 1977. године. Погонску групу чинио је клипни звездасти мотор, с ваздушним хлађењем, Прат енд Витни Р1340 (енг: Pratt Whitney R-1340 AN-1), који је набављен из војне помоћи САД.[1] Соко 522 је био наоружан са два митраљеза Колт бровнинг M-3 12,7 mm (.50") и носачима бомби и ракета.
| 522 | ||
|---|---|---|
 Авион 522 | ||
| Опште | ||
| Намена | за прелазно школовање | |
| Посада | ученик и наставник | |
| Произвођач | фабрика авиона „Соко“, Мостар | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,77 m | |
| Размах крила | 11 m | |
| Висина | 3,69 m | |
| Површина крила | 18 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 2012 kg | |
| Нормална полетна | 2680 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | 1 x Pratt Whitney R-1340 AN-1 | |
| Снага | 442 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | макс. брзина, на нивоу мора, 330 km/h | |
| Долет | 665 km | |
Карактеристике
уредиОпште
уредиПројекат је урадио исти пројектни биро, који је пројектовао и 213, у саставу:
- дипл. инж. Иван Шоштарић,
- дипл. инж. Стево Ћурић,
- дипл. инж. Станко Марјановић и
- дипл. инж. Мирко Дабиновић
После пресељења, из Земуна у Мостар, фабрике авиона „Икарус“ и после њене трансформаце у фабрику авиона „Соко“, први јој је производни програм био авион 522. Пре тога производног програма, фабрика авиона се, на новој локацији, с новим именом, с проширеним кадровским и производним капацитетима, уходавала на пословима ремонта борбених авиона с млазним мотором, првих код нас, F-84G Тандерџет.
Авион 522 је авион са једним клипним мотором с елисом, двосед, металне конструкције, нискокрилац, с увлачећим главним стајним трапом и неувлачећим репним точком. Крило је потпуно исте геометрије као и код 213. Кабински поклопци су грађени из једне, лучно обликоване, целине од плексигаса. Предњи део трупа је репројектован, у дносу на 213, пошто је подешен за уградњу звездастог мотора с ваздушним хлађењем. Употребљен је мотор, из војне помоћи САД, Pratt Whitney R-1340 AN-1, снаге 600 КС (442 kW), с девет цилиндара.
Овај мотор је коришћен на познатом америчком авиону Harward-u. Конструкторима 522 је овај авион био узор при интеграцији мотора. Авион 522 му је много личио и по летним карактеристикама, с тим што је био повољнији од њега у полетању и слетању. Harward је због великог жироскопског момента елисе и ротирајућих делова мотора, бежао при полетању и слетању у једну страну. На 522 је то разрешено фиксирањем репног точка, у средњем положају (у равни симетрије), при полетању и слетању.[1]
Авион 522 је намењен за прелазно школовање и обуку пилота. После почетног школовања пилота на Аеро-3, настављано је на 522 а затим на борбеним авионима С-49Ц и F-47D. Поред школовања активних војних пилота, на авиону 522 су школоване многе генерације резервних официра, пилота. Уведен је у оперативну употребу 1954. године и дуго је остао у ЈРВ. Касније је предат на употребу Ваздухопловном савезу Југославије, где је био у употреби у разним наменама. Посебно је запажено његово коришћење у снимању ратних филмова. Веродостојно је, с одговарајућим ознакама, представљао немачког ловца из Другог светског рата Фоке Вулф Fw-190. Толико је био убедљив, сниман на дистанци, да су чешки ваздухопловни историчари тражили званичну информацију о пореклу и начину његове набавке.[1] Још увек лети неколико примерака авиона 522 у приватним аеро-клубовима у Србији и у old star мисијама у САД (слика, 522 над пејзажом САД, накнадно ће бити постављена)
- Прототипски развој, дефиниција серијског стандарда и индустријализација производње авиона 522 су прошли кроз фазе „дечјих болести“. При пројектовању облоге мотора, конструктори су некритички одступили од решења на Harward-u у детаљима инјекторског одвода ваздуха за хлађење мотора. Последице су биле повећана бука, вибрације и слабије хлађење мотора. Предузета су опсежна развојна испитивања у лету у Ваздухопловноопитном центру и уз ангажовање стручних служби Ваздухопловнотехничког института, проблем је разрешен и са спроведеним модификацијама је дефинисан серијски стандард авиона.
Перформансе
уреди- Максимална брзина: у хоризонталном лету на нивоу мора 330 km/h, у обрушавању 440 кm/h
- Долет: 665 km
- Оперативни плафон: 5.070 m
- Брзина уздизања: највећа 6.1 m/s, пењање до 5.070 m, за 31,3 минута
- Дужина полетне стазе, најмања: 384 m
- Дужина слетне стазе, најмања: 589 m
- Останак у ваздуху: највише 2 часа и 46 минута
Наоружање
уреди- 2 митраљеза Colt-Browning, калибра 12,7 mm, у крилима, са 2x150 метака
- 2 бомбе од 50 kg или 4 бомбе од по 25 kg
- 2 ракете HVAR од 127 mm (5 инча) или 2 SKVAR од 57 mm (2.25 инча)
Опрема
уреди- Радио-станица АН-АРЦ-3, ВКТ
- Радио-компас АН-АРН-6 за навигацију
Експлоатација
уредиРемонтни заводи ЈРВ су били обучени за прегледе и оправке авиона 522 и његовог мотора, у свим нивоима. Већих проблема није било са отказима и неисправностима. С елисама то није био случај. Многе од њих су биле употребљаване у рату и после поправке враћане у резевне стокове. Проблем је што су у рату амерички авиони са њима принудно слетали с увученим стајним трапом, то обавезно доводи до савијања кракова елисе. У ратним условима је њихова оправка рађена с исправљањем на хладно. То је доводило до замора материјала и смањења отпорности на оптерећења. Таквим елисама су се ломили кракови у лету. Било је више случајева таквих удеса и катастрофа у школском центру у Задру. Стручне службе, за ваздухопловне материјале, Ваздухопловнотехничког института су разрешиле тај проблем. С разрађеним методама мерења су идентификована та места на елисама, а затим је извршена њихова оправка, методом топлотног отпуштања материјала.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Рендулић 1996
Литература
уреди- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: "Лола" институт.
- Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992. Београд: ИЗСИ и МЦО. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.
Спољашње везе
уреди
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/soko-522
- „Упутство за авион 522 из 1966. године (у ПДФ формату)” (на језику: (језик: српски)). rvipvosfrj.mylivepage.com. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2010.
- „FA SOKO "522"” (на језику: (језик: српски)). Музеј ЈРВ: www.muzejrv.mod.gov.rs. Архивирано из оригинала 21. 09. 2009. г. Приступљено 2. 9. 2010.