Снежана Ковачевић

српски костимограф и сценограф

Снежана Ковачевић (Ужице, 20. јануар 1955) српски је костимограф и сценограф.

Снежана Ковачевић
Лични подаци
Датум рођења(1955-01-20)20. јануар 1955.
Место рођењаУжице, ФНРЈ
Уметнички рад
Пољекостимографија

Биографија

уреди

Дипломирала је на одсеку костимографије Академије примењених уметности у Београду 1980. године.[1]

После завршених студија радила је у фирми „Таратекст“.

Стручно се усавршавала у Паризу и Милану, где је радила и као модни креатор.[2]

Радила је као костимограф у Народном позоришту у Ужицу од 1981. Поред рада у позоришту радила је као костимограф на неколико краткометражних играних филмова.[3]

Током каријере радила је као костимограф на преко 200 представа реализованих у Србији, бившој Југославији и Европи.[1] Поред костимографије радила је као сценограф на двадесет представа.[4]

Учествовала је на Позоришном Бијеналу у Венецији као костимограф представе „Слуга двају господара” 2007. године.

У Ужицу води уметничку школу.[5]

Награде

уреди
  • Ардалион" за костим - „Пер Гинт”, режија Кокан Младеновић - 4. "Југословенски фестивал" Ужице 2000.године[3]
  • Награда УЛУПУДУС-а за колекцију на сајму моде 1981. године[3]
  • Награда УЛУПУДС-а за костим у представи "Зганарел или Уображени рогоња" у Зајечару 1997. године[3]
  • Специјална награда за сценски дизајн" за "Пилада" - Пазолини на "Бијеналу сценског дизајна" 2006. године у конкуренцији 1400 сценских догађаја у Београду[3]
  • Признање "Прстен са ликом Јоакима Вујића" за изузетан допринос развоју Театра и допринос развоју позоришне уметности у Србији - Књажевско-српски театар из Крагујевца 2015. године.[3]

Одабрана театрографија

уреди
  • „Зганарел или Уображени рогоња" (1997)
  • „Праћка" (1997)
  • „Независна република ужичка" (1997)
  • „Дозивање светог имена српског" (1998)
  • „Крај викенда" (1998)
  • „Копље" (1998)
  • „Капетан Џон Пиплфокс" (1999)
  • „Умри мушки" (1999)
  • „Боинг-Боинг" (1998)
  • „Богојављенска ноћ" (2000)
  • „Повратак" (2000)
  • „Пер Гинт" (2000)
  • „Тартиф" (2002)
  • „Хасанагиница" (2002)
  • „Станица Бродарево (2002)
  • „Одисеј не станује овде" (2002)
  • „Ментална хигијена" (2003)
  • „Покојник (2003)
  • „Порфирогенеза" (2004)
  • „У навиљцима" (2004)
  • „Конкурс" (2004)
  • „Волпоне" (2005)
  • „И форгет" (2005)
  • „Ко се боји Вирџиније Вулф" (2005)
  • „Кабаре женски оркестар" (2006)
  • „Сама сам вечерас" (2009)
  • „Саваракатину" (2010)
  • „Проклета авлија" (2011)
  • „Свечана вечера у погребном подузећу" (2013)
  • „Сплетка и љубав" (2013)
  • „Снежана и седам патуљака" (2014)
  • „Смећарник" (2014)
  • „Прах и пепео" (2014)
  • „Одумирање међеда" (2015)
  • „Хроми идеали" (2016)
  • „Краљ Лир" (2017)
  • „Палчица" (2017)
  • „Мандрагола" (2017)
  • „Сведобро" (2017)
  • „Коштана" (2018)
  • „Опет плаче, ал сад од среће" (2019)

Референце

уреди
  1. ^ а б arhiva, blic. „Umro scenograf Sava Baračkov”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-01. 
  2. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-01. 
  3. ^ а б в г д ђ MULTISOFT, Administrator. „Snežana Kovačević”. uzickopozoriste.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-01. 
  4. ^ „SNEŽANA KOVAČEVIĆ: Kostimografija u zapećku”. LUDUS ONLINE (на језику: српски). 2015-06-01. Архивирано из оригинала 03. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-01. 
  5. ^ „Izložba art-fashion škole „Mašnica” u GKC-u”. Portal Pasaž (на језику: српски). 2016-01-13. Архивирано из оригинала 03. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-01.