Смрча

Смрча
	смрча
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Потпородица:	Piceoideae; Frankis
Род:	Picea; A.Dietr.
Врсте
	видети текст чланка

Смрча, чечар или смрека (Picea) род је зимзелених четинара.^[2] Обухвата око 35 врста. На просторима западне Србије и источне Босне расте ендемична врста смрче — Панчићева оморика.^[3]^[4]^[5] У планинама западне Шведске, научници су пронашли дрво европске смрче (Picea abies) чија је старост 9.550 година и за које се верује да представља најстарије познато живо дрво на свету.^[6]

Класификација

ДНК анализе су показале да су традиционалне класификације засноване на морфологији иглица и шишарки вештачке.^[7]^[8] Једно недавно истраживање утврдило је да P. breweriana има базални положај, праћен P. sitchensis,^[7] а остале врсте су даље подељене у три кладе, што сугерише да је Picea пореклом из Северне Америке. Смрека је пронађена у фосилним записима из ране креде, од пре 136 милиона година.^[9]

Попис врста

Европска смрча (Picea abies)

Picea alcockiana (P. bicolor)

Picea alpestris

Picea asperata

Picea balfouriana

Picea brachytyla

Жалосна смрча (Picea breweriana)

Picea chihuahuana

Енгелманова смрча (Picea engelmannii)

Picea farreri

Бела смрча (Picea glauca)

Picea glehnii

Picea jezoensis

Picea koraiensis

Picea koyamae

Picea likiangensis

Црна смрча (Picea mariana)

Picea martinezii

Picea maximowiczii

Picea meyeri

Picea morrisonicola

Picea neoveitchii

Picea obovata

Панчићева оморика (Picea omorika)

Кавкаска смрча (Picea orientalis)

Бодљива смрча (Picea pungens)

Picea purpurea

Picea rubens

Picea schrenkiana

Ситканска смрча (Picea sitchensis)

Picea smithiana

Picea spinulosa

Picea torano

Picea wilsonii

Основне врсте

У свету постоји тридесет пет врста врста смреке. Листа биљака има 59 прихваћених имена смреке.^[10]

Клада	Опис	Латинско име	Уобичајено име	Распрострањење
Клада I	Северна и западна Северна Америка, у тајгама или високим планинама	Picea breweriana	Бруова смрча	Кламат планине, Северна Америка,; локални ендем
		Picea sitchensis	Ситкина смрча	Пацифичка обала Северне Америке; највећа врста висока до 95 m; значајна за шумарство
		Picea engelmannii	Енгелманова смрча	Западне планине Северне Америке; значајна за шумарство
		Picea glauca	Бела смрча	Север Северне Америке; значајна за шумарство
Клада II	Широм Азије, углавном у планинским пределима, неколико издвојених популација на вишим надморским висинама Мексика	Picea brachytyla	Саргентова смрча	Југозападна Кина
		Picea chihuahuana	Чивававска смрча	Северозападни Мексико (ретка)
		Picea farreri	Бурманска смрча	Североисточна Мјанмар, југозападна Кина (планине)
		Picea likiangensis	Ликијангска смрча	Југозападна Кина
		Picea martinezii	Мартинезова смрча	Североисточни Мексико (вно ретка, угрожена)
		Picea maximowiczii	Максимовичова смрча	Јапан (ретка, на планинама)
		Picea morrisonicola	Тајванска смрча	Тајван (високе планине)
		Picea neoveitchii	Вајчова смрча	Северозападна Кина (ретка, угрожена)
		Picea orientalis	Кавкаска или оријентална смрча	Кавказ, североисточна Турска
		Picea purpurea	Смрча пурпурних шишарки	Западна Кина
		Picea schrenkiana	Шренкова смрча	Планине централне Азије
		Picea smithiana	Моринда смрча	Западни Хималаји, источни Авганистан, северна И северозападна Индија
		Picea spinulosa	Сикимска смрча	Североисточна Индија (Сиким), источниХималаји
		Picea torano	Тигрорепна смрча	Јапан
		Picea wilsonii	Вилсонова смрча	Западна Кина
Клада III	Европа, Азија и Северна Америка, углавном у бореалним шумама или планинским пределима	Picea abies	Норвешка смрча	Европа; значајна за шумарство, оригинално Божићно дрво
		Picea alcoquiana – („P. bicolor”)	Алкокова смрча	Централни Јапан (планине)
		Picea asperata	Змајева смрча	Западна Кина; неколико варијетета
		Picea crassifolia	Ћингхајска смрча	Кина
		Picea glehnii	Гленова смрча	Северни Јапан, Сахалин
		Picea jezoensis	Језовска смрча	Североисточна Азија, Камчатка, јужно до Јапана
		Picea koraiensis	Корејска смрча	Кореја, североисточна Кина
		Picea koyamae	Којамина смрча	Јапан (планине)
		Picea mariana	Црна смрча	Север Северне Америке
		Picea meyeri	Мејерова смрча	Северна Кина (од унутрашње Монголије до Гансуа)
		Picea obovata	Сибирска смрча	Северна Скандинавија, Сибир; често третирана као варијанта P. abies (а с њом хибридизира), иако имају различите шишарке)
		Picea omorika	Панчићева оморика	Србија и Босна; локални ендем; значајна у хортикултури
		Picea pungens	Плава или колорадска смрча	Стеновите планине, Северна Америка; значајна у хортикултури
		Picea retroflexa	Смрча зерлрног змаја	Кина
		Picea rubens	Црвена смрча	Север Северне Америке; значајна у шумарству, позната и као Picea rubens за израду музичких инструмената

Распрострањење

Расте у Северној Европи, те планинским пределима Средње и Јужне Европе. Узгаја се и изван природних станишта, јер брзо расте, даје квалитетно дрво те за добијање божићних стабала.

Изглед

Смрека је до 50 m високо дрво и до 2 m дебело. Дебло је витко и равно, пунодивно, пречника до 1 m. Доње гране су према доле савинуте. Крошња је купаста и широка или ступаста. Гране су пршљенасто распоређене и већином сабљасто закривљене. Кора је танка, на младим стаблима глатка, сивозелена, а на старим стаблима мркоцрвена. Распуцава се у облику округластих љусака. Пупољци су јајасто заоштрени, мрке боје и без смоле. Коренски систем је плитак, тањираст, површински без средишњег корена, али са бројним бочним коренима, због чега пати од ветроизвала. На корену је развијена ектотрофна микориза. Иглице су равномерно спирално распоређене, ромбичног попречног пресека, са пругама пучи на све стране. При врху су зашиљене, дуге око 25 mm, а широке око 1 mm. Само су одозго рашчешљане. Мушки цватови су у облику ситних шишарки, дуги око 2 cm, а женски до 5 cm дуги, усмерени према горе. И једни и други су гримизно црвени.

Шишарке су висеће. Пре сазревања су претежно зелене или црвене. У стадијуму зрења су смеђе, до 18 cm дуге и 4 cm у пречнику. Након сазревања и испадања семена, шишарке отпадају. Плодне љуске су ромбичне, горе сужене и прикраћене. Слеме клија с 5-10 супки, које су трокутастог пресека. Дуго је 4–5 mm. Постоји велик број форми, које природно расту у шумама или се узгајају у насадима. Гранчице су танке до 50 cm дугачке, и висеће.

Еколошки захтеви

Смрча је полусенска врста, која не подноси сену дрвећа густих крошања. Врх њене крошње мора бити осветљен макар подневним зракама сунца. Пострану сену добро подноси. Добро подноси мраз. На Игману успева у типичним мразиштима на Малом и Великом пољу. Разликују се њена два екотипа (физиолошке расе) с обзиром на отпорност према мразу: рана или горска смрча, и касна или низинска смрча. За пошумљавање мразишта треба користити касну смрчу. Смрчи погодују зимске хладноће континенталне и планинске климе. Избегава подручја с благим зимама, односно крајеве са океанском климом. Врло је отпорна на зимске студени. Воли подручја с пуно падавина од којих значајан део отпада на снег. Не воли ниску релативну влагу ваздуха. Врло је осетљива на летње суше, када смањује прираст. Једна је од најприлагодљивијих врста и лако се узгаја и изван граница природног распростирања. Према тлу нема великих захтева. Најбоље успева у свежим и дубоким тлима, на иловастим, пешчаним и рахлим земљиштима горског и субалпског појаса. Расте и на подзолима. У сувим и екстремно влажним успева знатно слабије. Изискује хладнију и влажнију климу. Заступљена је у чистим или мешаним ацидофилним шумама.

Јавља се у бројним заједницама у вези са Piceion excelsae Pawl. Развија типичан коренски систем с понирућим коренима, који продиру и преко два метра у дубину. У 1 kg има око 180.000 семена. Стабла на осами рађају семеном између 30-50 g, а у заједници између 60 и 70 g. У нижим положајима рађа обилно семеном сваке 3-4 године, а у вишим сваких 7-12 година. У првим годинама живота расте полагано, а након 5-10 године брже. У најбољим шумама њен висински прираст износи и преко 0,5 m годишње. Доста је осетљива на штеточине и болести, ако расте сама. Ако је њен удео у шуми мањи од 60% тада је опасност знатно мања. Препоручује се сађење с домаћим листопадним дрвећем, црвеним храстом, те четинарима. Врло је погодна врста за добијање биомасе.