Смољана
Смољана је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живио 151 становник.
Смољана | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Босански Петровац |
| Становништво | |
| — 2013. |  151 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 18″ С; 16° 25′ 46″ И / 44.6049344° С; 16.4294833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Смољана Смољана на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
Географија
уредиСело Смољана је смештено 6-7 км од Босанског Петровца у самом срцу Грмеча. Село је отвореног типа, распоређено по обронцима Грмеча и на западној страни Бравског поља. Окружено је шумом (Омар, Дроњкуша, Илина Греда, Јаворњача, Тивсовац) па је читав живот људи био везан за њу. Ријека Смољана је понорница и извире испод Млинске греде.[1]
Историја
уредиУ Смољани постоје остаци градине из римског доба. Једна је Градина Рисовача, друга на Ђелину врху, трећа код Бранковића стана.[2] Тамо је нађен надгробни натпис на плочици који потиче из касног доба римског царства и открива постојање једне породице аурелијевског гентилног имена које је имало место на простору данашњег села. Иначе назив села открива још једну занимљиву појединост, а то је да је за време досељавања Словена, било насељено од стране једног огранка словенског народа Смољана. Овај словенски народ се на Балкану доселио са простора данашње источне Немачке и припадао је полапским Словенима и његови потомци су германизовани. Највећи дио Смољана се населио у Пиринској Македонији, а поједини мањи дијелови су се сигурно насељавали на успутним станицама, па тако и на петровачком подручју. Ово доказује да је крајем 6. и почетком 7. столећа Словени не досељавају само као кохерентни народи, него у деловима.[3]
Становништво
уреди| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 496 | 675 | 833 | 923 |
| Црногорци | 2 | |||
| Муслимани | 2 | |||
| Хрвати | 1 | |||
| остали и непознато | 5 | |||
| Укупно | 497 | 677 | 840 | 923 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 923 | |
| 1971. | 840 | |
| 1981. | 677 | |
| 1991. | 497 | |
| 2013. | 151 | |
Познати Смољанци
уреди- Др Милован Керкез, чувени ратни хирург.
- Проф. др сци. Мирко Керкез, ванредни професор Медицинског факултета у Београду на предмету Општа хирургија и члан Председништва Социјалистичке партије Србије.
- Лука Прошић, српски филозоф, пјесник и есејиста.
- Вељко Стојановић, генерал-мајор Војске Републике Српске.
Извори
уреди- ^ Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско, Београд, 1925.
- ^ В. Ћурчић: Старине из околине Бос. Петровца, гл. Зем. муз. 14, Сарајево, 1902.
- ^ Салмедин Месиховић: Antiqvi Homines Bosnae, Филозофски факултет Сарајево, 2011.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.