Смиљевић
Смиљевић или Смиловић је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Од центра Власа, где је седиште Месне заједнице, удаљено је око 5 км. Према попису из 2002. било је 83 становника (према попису из 1991. било је 140 становника).
Смиљевић | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Град | Врање |
| Градска општина | Врање |
| Становништво | |
| — 2011. | 83 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 40′ 02″ С; 21° 54′ 15″ И / 42.6672° С; 21.9042° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 875 m |
.svg)  Смиљевић Смиљевић на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 17507 |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Историја и опис
уредиСмиљевић је село у југоисточном делу Пољанице, на северним падинама Облика (1310 м), на самој граници Пољанице са општином Владичин Хан, у изворишном делу Смиљевачке (Ушевачке) реке, око Сланичке и Љутичке долине. Смештено је између села: Белишево на истоку, Урманица на северу, Ушевце на западу и Сикирје на југу. У село се стиже из Ушевца, уз корито Смиљевачке (Ушевачке) реке. Могућ је једноставан прилаз из долине Јужне Мораве, преко Лепенице, Белишева и Урманице, па су становници села чешће трговали у Владичином Хану него у Врању.
Име је, наводно, добило по некој Смиљани коју су Арнаути отели и потурчили.
Разбијеног је типа, подељено у две махале, Миљковску, на местима Ћераниште и Сланиште, и Кованџиску у Мртвичкој долини. Обрасло је у буковој и храстовој шуми и бујним воћњацима. Становници се баве пољопривредом, сеју овас, лимац и раж, док пшеница слабо успева.
Најпознатији извори воде су Студени кладанац, Кладанчики, Добра вода, Дуб и Падина.
У селу је црква Света Петка, саграђена крајем 19. века на темељима старе цркве, затим је оштећена у земљотресу и обновљена 1902. године. Код цркве је старо гробље са великим крстачама на којима нема никаквог записа. С десне стране Смиљевачке реке, повише места Ливађе, ископаване су старе цигле и ћерамиде.
Прича се да је ово село у почетку постојало заједно са Ушевцем, Секирјем и Урманицом, при ушћу Смиљевачке (Ушевачке реке) у Ветерницу, па су се у току времена издвојили једно од другога. Најстарија породица у селу били су Солаци, којих овде више нема, али је оближња Солачка Сена свакако по њима добила име. Старинци су и Ковачевци (Деда-Петрови или Станимировци) и Стојилковићи. Остале породице су досељене, и то: Кованџици из Добрејанца, Цокинци (Зловерци или Стојанци) из Тибужда, Баба-Смиљанци из Калиманца, Деда-Јованови или Уле из Ушевца, Миљковци из Гумеришта, а Стајини или Рамчинци и Мијајлини (Рашини) из Урманице.
Сеоска слава (крсте, литије) је на Духове.
Демографија
уредиУ насељу Смиљевић живи 75 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,0 година (49,0 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,44.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 1 | ||
| 75—79 | 0 | 4 | ||
| 70—74 | 3 | 8 | ||
| 65—69 | 2 | 5 | ||
| 60—64 | 7 | 6 | ||
| 55—59 | 6 | 5 | ||
| 50—54 | 2 | 3 | ||
| 45—49 | 4 | 5 | ||
| 40—44 | 1 | 0 | ||
| 35—39 | 2 | 1 | ||
| 30—34 | 2 | 1 | ||
| 25—29 | 1 | 0 | ||
| 20—24 | 2 | 1 | ||
| 15—19 | 2 | 1 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 2 | 1 | ||
| 0—4 | 1 | 2 | ||
| Просек : | 49,0 | 56,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 36 | 9 | 26 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 41 | 3 | 27 | 10 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 77 | 12 | 53 | 11 | 1 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 20 | 12 | 0 | 0 | 4 |
| Женски | 16 | 14 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 36 | 26 | 0 | 0 | 6 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 180. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).
