Википедија

Словенски Орфеј (драма)

Словенски Орфеј (1992) је драма српског писца Зорана Стефановића, у којој је древни балкански мит протумачен језиком геополитике, словенских обреда и научне фантастике.[1]

Комад, прихваћен и од критике и од публике, један је зачетника постјугословенске драматургије и позоришта у Србији и Северној Македонији.

Ликови

уреди

Основне информације

уреди

Позоришну праизведбу је извело у Македонији Народно позориште „Антон Панов“ из Струмице (1992), а радијску у Србији Драмски програм Радио Београда (2002).

Поставка драме „Словенски Орфеј“ у режији Горана Тренчовског (1992) једна је од зачетника постјугословенске драматургије и позоришта у Македонији и Србији.

Драма је повољно оцењивана од домаће и стране критике,[2], ушла је и у стране енциклопедије[3] и историје драме и позоришта.[4][5] Вишеструко је објављивана у штампаном и електронском облику, а снимак македонске представе двадесетак пута је емитован преко сателита у 21. веку.

Преводи: македонски (1992), енглески (2002), украјински (2010) и руски (2011).

На стрипским изложбама излагана адаптација у стрипски серијал коју раде Зоран Туцић и Вујадин Радовановић.

Награде и признања

уреди
  • 1992: Награда „Јосип Колунџић“ за најбољу драму на Факултету драмских уметности у периоду 1991-1992.
  • 1992. Македонска представа увршћена у званичну селекцију београдског БИТЕФ-а, али је Министарство културе Македоније забранило гостовање у Београду, по основу ембарга у Уједињених нација према Југославији (који је укључивао и културу).
  • 1993: Ревија Екран, Скопље. Представа струмичког позоришта номинована за најбољу представу у Републици Македонији у 1992. години.
  • 2002: Српска радијска верзија номинована за „Prix Europa“ у Берлину.
  • 2010. Италијанска енциклопедија „Де Агостини“ уврстила Стефановића због Словенског Орфеја међу четири најзначајнија српска драмска писца у постјугословенском раздобљу
  • 2012. У Македонији почела да излази театролошка едиција „Словенски Орфеј“, која је до сада објавила књиге Боре Драшковића, Сашка Насева, Горана Тренчовског и Зорана Стефановића.

Из рецензија "Словенског Орфеја"

уреди
  • Успјела симбиоза древног мита и модерног масмедијског искуства. — Гојко Божовић, дневни лист Побједа, Подгорица 1992.[6]
  • Драмски текст Зорана Стефановића [...] поседује неколико ванредних одлика [...] Прича о словенском Орфеју [...] може се читати и као брижљива етнографска студија о словенској религији Веселина Чајкановића, и као политички есеј о актуелном, тзв. новом поретку, али и као било који амерички научнофантастични стрип Френка Милера. — Петар Грујичић, дневни лист Борба, Београд 1992.[7]
  • Оно што Стефановића издваја као самосвојног аутора, што је залога његове аутентичности, [...] јесте његова опорост, горчина, убојитост, директна провокација. Заслугу за то не носе његове године, већ чини се наслеђе силовитости барбарогенија, талог једне истинске уметничке побуне карактеристичне за ово овде парче Балкана. Та комбинација једног средњoевропског промишљања света и једног силовитог, Мицић би рекао 'дивљачког', духа и замаха, сад мрачног, сад безобразног, специфичност је писца Стефановића. — Дубравка Кнежевић, поговор књиге Словенски Орфеј и друге драме Београд, 1995.[8]
  • [Писац] доноси, за овдашњу театарску рутину, нетипичну (читај нереалистичку), експерименту, фантастици и гротески наклоњену осећајност, која плени слојевитошћу и вишеструким значењским равнима. — Илија Бакић, магазин Време, Београд 1995.[9]
  • [Очигледно је] постојање слојевитог интелектуалног дискурса, особене позоришне естетике, као и угледање на ону традицију која је у историји позоришта била најзахтевнија. — Петар Грујичић, рецензија књиге Словенски Орфеј и друге драме Београд, 1995.[10]
  • Поетика Зорана Стефановића [је] сасвим диспаратна у нашем књижевном простору. [...] Он не слика, он обликује. Он не узима премного из стварности, па и оно што из ње позајмљује служи му као грађа за трагање за суштином људи и појава. — Владимир Стаменковић, рецензија рукописа књиге Словенски Орфеј и друге драме, 1995).[11]
  • Стефановић зналачки користи сликовите метафоре, али и изричиту иронију, како би читаоца привео равно до прикривене бити својих драма. [...] Он ствара један вишезначан и густ рукопис који, сасвим суверено, опстаје и изван театарске сцене. Парадокс је своје врсте једино чињеница да су, упркос њиховим несумњивим могућностима, Стефановићеви комади, до данас, правилније „прочитавани“ у иностранству него у Србији. — Душан Видаковић, магазин Ваљевац, Ваљево 1995.[12]
  • Оно што [...] најпре упада у очи јесте велико језичко мајсторство [...] Стефановић пише сочним, разиграним српским језиком, коме посебан шарм даје спој старинске лексике и синтаксе, и модерних [...] израза. Можда највећа вредност Стефановићевих комада лежи у великој лакоћи са којом се њихове радње на различитим нивоима развијају: они напросто клизе и неодољиво нас вуку за собом. — Иван Вуковић, магазин Погледи, Крагујевац 1995.[13]
  • Није тешко изнаћи паралеле са данашњим приликама на Балкану и у свету уопште [...] И све [у драми] је дато у једној духовитој и врло занимљивој пројекцији. — Ранко Бурић, дневни лист Политика, Београд 2002.[14]

Напомене

уреди
  1. ^ Званични сајт драме "Словенски Орфеј"
  2. ^ Грујичић, Петар. „Место на балканском Олимпу“, Борба, Београд, 15. 7. 1992;
    Павловски, Мишел. „Орфеј како Словен“, Нова Македонија, Скопје, 15. 7. 1992;
    Ристовски, Гоце. „Орфеј се враќа дома“, Пулс, Скопје, 9. 7. 1992;
    Кузманов, Тодор. За претставата на „Словенски Орфеј“ од Зоран Стефановиќ, во режија на Горан Тренчовски, а во изведба на Народниот театар од Струмица. Македонско радио, Скопје, 10. 7. 1992;
    Бурић, Ранко. „„Кад су богови уморни: Премијера радио-драме Словенски Орфеј Зорана Стефановића“,.Политика, Београд, 2002;
    Путник, Радомир. „Поговор Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2017)“ у: Едиција Савремена српска драма, Књига 33, Удружење драмских писаца Србије, 2007, стр. 294-295.
  3. ^ Serbia e Montenegro: Cultura: letteratura, Sapere.it: Enciclopedia, De Agostini Editore 2.0, 2012.
  4. ^ Bogusławska, Magdalena. Teatr u źródeł: dramat i teatr południowosłowiański wobec tradycji widowiskowych regionu, Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, 2006, p. 53.
  5. ^ Milin, Boško. „Entre l'engagement et la fuite“ Архивирано 2015-09-24 на сајту Wayback Machine, Revue des études slaves, 2006, Volume 77, Issue 77-1-2 p. 183
  6. ^ Божовић, Гојко. „Почетак игре: Успјела симбиоза древног мита и модерног масмедијског искуства“, Побједа, Подгорица, 1. 9. 1992.
  7. ^ Грујичић, Петар. „Место на балканском Олимпу“, Борба, Београд, 15. 7. 1992.
  8. ^ Кнежевић, Дубравка. У одбрану различитости (поговор књизи „Словенски Орфеј и друге драме“ Зорана Стефановића), 1995.
  9. ^ Бакић, Илија. „Књига нове осећајности: „Словенски Орфеј“ Зоран Стефановић, издавач Знак Сагите, Београд, 1995.“, Време, Београд, 18. 9. 1995.
  10. ^ Грујичић, Петар. Приказ књиге „Словенски Орфеј и друге драме“ Зорана Стефановића, Пројекат Растко, 2002.
  11. ^ Стаменковић, Владимир. Рецензія рукопису книги Слов'янський Орфей та інші драми Зорана Стефановича, 1995.
  12. ^ Видаковић, Душан. „Орфејеви парадокси“, Ваљевац, Ваљево, 1995.
  13. ^ Вуковић, Иван. „Словенски Орфеј убива постмодернизам: Викенд са Маријом Броз“, Погледи, Крагујевац, № 183, 25. 12. 1995, стр. 41.
  14. ^ Бурић, Ранко. „Кад су богови уморни: Премијера радио-драме Словенски Орфеј Зорана Стефановића“, Политика, Београд, март 2002.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Словенски_Орфеј_(драма)&oldid=28893664”