Слободан Перовић (глумац)
Слободан Перовић (Крагујевац, 6. мај 1926 — Београд, 2. мај 1978), познат по надимку Цица, био је југословенски и српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.
| Слободан Перовић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Пуно име | Слободан Перовић | ||||||
| Надимак | Цица | ||||||
| Датум рођења | 6. мај 1926. | ||||||
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||
| Датум смрти | 2. мај 1978. (51 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||
| Рад | |||||||
| Активни период | 1955—1978. | ||||||
| Битна улога | Мушкарци — Жика Салаш у Малом Риту — Јакоб Јерих Зимовање у Јакобсфелду — Јакоб Јерих Павиљон VI — Андреј Јефимич Рагин | ||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||
| |||||||
Биографија
уреди
Детињство је провео у Крушевцу, Приштини и Нишу. Током Другог светског рата налазио се у немачком заробљеништву. По ослобођењу Југославије запослио се у Министарству за социјално старање, у својству финансијског инспектора. Потом је радио у Индустрији прецизне механике да би напослетку био запослен као књиговођа у Југословенском драмском позоришту (ЈДП). Глумом је почео да се бави пре него што је уписао Академију за позоришну уметност у Београду, 1949. Дипломирао је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића представом Зикови, рађеној према тексту Максима Горког.[1]
Био је члан Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта и Атељеа 212 од 1951. Прву филмску улогу остварио је као четник Марко у филму Њих двојица 1955. На Филмском фестивалу у Пули награђен је Златном ареном за комичну улогу мушкарца који мења улогу с презапосленом женом у филму Мушкарци из 1963. с Оливером Марковић а у режији Мила Ђукановића. Поред филмова глумио је и у телевизијским серијама.[2][3]
Остао је упамћен по улогама усамљеника; немоћних, очајних и отуђених ликова, људи који у себи крију велику трауму, прећутану бол или притајени порив за самоуништењем.[1]
Преминуо је у Београду, 2. маја 1978, у 52. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Жељко Симић је 2020. написао монографију о животу Цице Перовића коју је издао Службени гласник.[4][5]
Филмографија
уреди| 1950▼ | 1960▼ | 1970▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 7 | 15 | 5 | 27 |
| ТВ филм | 0 | 14 | 17 | 31 |
| ТВ серија | 0 | 3 | 4 | 7 |
| ТВ мини серија | 0 | 1 | 0 | 1 |
| ТВ кратки филм | 0 | 0 | 3 | 3 |
| Кратки филм | 0 | 1 | 2 | 3 |
| Укупно | 7 | 34 | 31 | 72 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950-е▲ | |||
| 1955. | Њих двојица | Четник Марко | |
| 1955. | Шолаја | Владо, партизански комесар | |
| 1956. | Потрага | Марко | |
| 1956. | Последњи колосек | Емил Стефановић | |
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира | Петар Петровић | |
| 1959. | Виза зла | Симон | |
| 1959. | Осма врата | Игор | |
| 1960-е▲ | |||
| 1960. | Дилижанса снова | Алекса Никић/Светозар Ружичић | |
| 1960. | Дан четрнаести | Павле Малбашки | |
| 1961. | Мирно лето | Заре Мишески (као Слободан Перовикј) | |
| 1961. | Не дирај у срећу | ||
| 1963. | Мушкарци | Жика | |
| 1964. | Молох | ||
| 1965. | Дан мира — догодило се у Скопљу | ||
| 1965. | Инспектор | Слободан Јовановић | |
| 1965. | Мала ноћна музика | ||
| 1965. | Крај почетка | Дари | |
| 1965. | Болничка соба | ||
| 1965. | Три | невино оптужени | |
| 1965. | Убица на одсуству | Зоран Радић (као Слободан Перовић) | |
| 1965—1966. | Код судије за прекршаје | судија | |
| 1966. | Пре рата | инжењер Матеја Марић | |
| 1967. | Сквер | ||
| 1967. | Посета малој планети | ||
| 1967. | Извлачење | ||
| 1967. | Пошаљи човека у пола два | Алдо | |
| 1967. | Седам Хамлета | први гробар | |
| 1967. | Буђење пацова | Велимир Бамберг | |
| 1968. | Самци | ||
| 1968. | Поход | човек са телетом | |
| 1968. | Љубав на телефону | ||
| 1968. | Под стакленим звоном | ||
| 1968. | Максим нашег доба | ||
| 1969. | Господин фока | Господин Фока | |
| 1969. | Голубовићи | ||
| 1969. | Вране | Ђука, бивши боксер | |
| 1969. | Дарови моје рођаке Марије | ||
| 1969. | Далеко је Аустралија | Никола | |
| 1969. | Поглед уназад | Жак | |
| 1969. | Мост | инжењер | |
| 1969. | Велики дан | ||
| 1970-е▲ | |||
| 1970. | Шапни ми на здраво уво | ||
| 1971. | Апотекарица | ||
| 1972. | Купање | ||
| 1972. | Прождрљивост | ||
| 1972. | Погибија | ||
| 1972. | Петак вече | ||
| 1972. | Убиство у ноћном возу | ||
| 1972. | Пуковниковица | пуковник Ото фон Грос / Мутави сељак | |
| 1973. | Сироти мали хрчки | други службеник | |
| 1973. | Дрвени сандук Томаса Вулфа | ||
| 1973. | Жуте фесвице | Никола, младожења | |
| 1973. | Павиљон број шест | Андреј Јефимич Рагин | |
| 1973. | Лептирица | Живан | |
| 1974. | Недеље са Ањом | Иван | |
| 1974. | Породични оркестар | ||
| 1974. | Против Кинга | Роки | |
| 1974. | Образ уз образ | ||
| 1974. | Димитрије Туцовић | генерал Димитрије Цинцар-Марковић | |
| 1975. | Зимовање у Јакобсфелду | Јакоб Јерих | |
| 1975. | Халуцинације | ||
| 1975. | Салаш у Малом Риту | Јакоб Јерих | |
| 1975. | Пријатељи | ||
| 1976. | Процес Ђордану Бруну | Кардинал Ђулио Санторио (као Слободан Перовић) | |
| 1976. | Јагош и Угљеша | судија | |
| 1976. | Београдска деца | ||
| 1976. | Кухиња | господин Маранго | |
| 1977. | Инфериорност | Алфредо | |
| 1977. | Мећава | Јоле | |
| 1978. | Васкрсење змаја | ||
| 1978. | Павиљон VI | Андреј Јефимиц Ралски | |
| 1978. | Повратак отписаних | Јохан „Крава” | |
Референце
уреди- ^ а б Сећање на… Слободан Цица Перовић (1926—1978) Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2022), Приступљено 15. 1. 2022.
- ^ Слободан Перовић — Филмска банка, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „SEĆANJE NA VELIKOG GLUMCA Cica Perović: Nemam novca da platim struju i kiriju! A nije da ne radim…”. kurir.rs. 27. 1. 2016.
- ^ Поповић, Гордана. „Наш први „тотални глумац””. Politika Online. Приступљено 2021-08-16.
- ^ „СЛОБОДАН ЦИЦА ПЕРОВИЋ | Службени гласник”. www.slglasnik.com. Приступљено 2021-08-16.
