Слободан Анђелковић
Слободан Анђелковић (Београд, 1. март 1913 — Сомбор, 6. децембар 1985), фудбалер који је играо бека и (слабије) крилног халфа.[1] Иако високог раста, био је врло покретљив и са „разорним“ стартом. Одличним дугим бековским ударцима из свих положаја и акробатским скоковима, најчешће је доминирао у казненом простору. Радио је у експедицији београдске „Политике“.
Слободан Анђелковић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Слободан Анђелковић | ||
Датум рођења | 1. март 1913. | ||
Место рођења | Београд, Краљевина Србија | ||
Датум смрти | 6. децембар 1985.72 год.) ( | ||
Место смрти | Сомбор, СФР Југославија | ||
Позиција | бек (одбрана) | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1935–1941 | СК Југославија | ||
Репрезентативна каријера | |||
1937. | Краљевина Југославија | 1 | (0) |
Неколико сезона врло успешно је носио „црвени“ дрес београдске СК Југославије (1935 — 1941), а уз осам утакмица за селекцију Београда, одиграо је једину пријатељску утакмицу за национални тим Краљевине Југославије 6. јуна 1937. против Белгије (1:1) у Београду.[1][2] Тада је играо у ужој одбрани са Глазером и Хиглом, једини пут добивши предност над тада незаменљивим легендарним сплићанином Јозом Матошићем.
Тренирао Борово, Пролетер (Зрењанин), Јединство (Параћин), Иванград, Хајдук (Кула), ФК Текстилац (Оџаци), ФК Јединство (Станишић), сомборски ЖАК и Раднички.
Добитник златне плакете ФСЈ.
Референце
уреди- ^ а б Slobodan Anđelković at Reprezentacija.rs
- ^ Slobodan Anđelković at National-Football-Teams.com
Спољашње везе
уреди- Слободан Анђелковић на сајту reprezentacija.rs