Слободан Џунић
Слободан Џунић (Темска, код Пирота, 28. новембар 1921 — Београд, 13. новембар 1998) био је српски приповедач, романсијер и песник.[1]
| Слободан Џунић | |
|---|---|
 Слободан Џунић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Слободан Џунић |
| Датум рођења | 28. новембар 1921. |
| Место рођења | Темска, код Пирота, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 13. новембар 1998. (76 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Награде | Награда „Борисав Станковић” |
Биографија
уредиОсновну школу завршио је у Темској, гимназију у Пироту, а Правни факултет у Београду.[1] Највећи део свог радног века провео је у Радио Београду[2] као новинар и уредник Литерарне редакције, а затим као уредник за историографију. Умро је новембра 1998. године не дочекавши излазак из штампе свог најобимнијег романа Ветрови Старе планине. Слободан Џунић у својим прозним делима користи пиротски говор и бави се човеком старопланинског краја, његовом митологијом и религијом. Његов брат од стрица био је Десимир Тошић, истакнути члан Демократске странке у међуратном периоду.
Књиге приповедака
уреди- Зрна, Ново поколење, Београд, 1951.
- Њива у Рудињу, Народна књига, Београд, 1956.
- Глади, Минерва, Суботица/Београд, 1957.
- Иза сунчеве стране, Просвета, Београд 1975.
- Под кишном звездом, Слово љубве, Београд, 1979.
- Кусидол, Вук Караџић, Београд, 1983.
- Свитац у свемиру, М инерва, Суботица, 1985.
- Анђелиште, СКЗ, Београд, 1992.
- Кодема, КЗ "Бора Станковић", Врање, 2006.
Изабране приповетке
уреди- Изабране приповетке, СКЗ, 1986.
- Испод мртвачког моста, Просвета, Ниш, 1996.
Романи
уреди- Виноград Господњи, Минерва, Суботица/Београд, 1957.
- Пагани, Просвета, 1964.
- Курјак, самостално издање, Београд, 1971.
- Меана поред друма, СКЗ, Београд, 1974.
- Медовина, Градина, Ниш, 1979.
- Оброк, Народна књига, Београд, 1982.
- Василијана, СКЗ, Београд, 1990.
- Чаробни камен, СКЗ, Београд, 1994.
- Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004.
Поезија
уреди- Слапови, ауторско издање, Београд, 1972.
- Дивља ружа (лирска проза), БИГЗ, Београд, 1973.
Награде
уреди- Награда „Борисав Станковић”, постхумно, за роман Ветрови Старе планине, 1999.
Референце
уреди- ^ а б „Умро је књижевник Слободан Џунић”. srpskilegat.rs. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 176.
Литература
уреди- Павле Зорић, Приповетке Слободана Џунића, у Слободан Џунић: Изабране приповетке, СКЗ, Београд 1986.
- Радивоје Микић: Митопоетска прича, у Слободан Џунић: Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004.
- Драган Лилић: Фразеологија Слободана Џунића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини и Центар за научна истраживања САНУ/Филозофски факултет у Нишу, Косовска Митровица/ Ниш, 2009.
- Ана Марковић: Мит у роману (поступак митологизације Слободана Џунића), Албатрос плус, Београд, 2011.
- Костадиновић, Данијела Д. (2014). Елементи магичног реализма у прози Слободана Џунића и Живка Чинга. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.
