Сливен (старински Сливно[1]) је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области.

Сливен
Сливен
Колажни приказ градских знаменитости
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСливенска област
Становништво
Становништво
 — 2021.83.740
Географске карактеристике
Координате42° 40′ 55″ С; 26° 18′ 59″ И / 42.68188° С; 26.31625° И / 42.68188; 26.31625
Апс. висина243 m
Површина193,780,000 квадратни метар km2
Сливен на карти Бугарске
Сливен
Сливен
Сливен на карти Бугарске
Веб-сајт
www.sliven.bg

Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време османске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.

Географија

уреди

Град Сливен се налази у средишњем делу Бугарске, на око 300 км источно од Софије, а око 100 км од Црног мора. Поред града пролази важан саобраћајни правац СофијаБургас. Област Сливена представља најсевернији део историјске покрајине Тракија. Град се сместио у јужном подножју планине Сињи Камен, дела планинског система Балкана. Ова планина се веома стрмо издиже изнад града, па се са оближњих врхова пружају лепе визуре на град и окружење.

Клима у граду је измењено континентална са снажним утицајем средоземне, што се огледа посебно у веома жарким и сувим летима.

Историја

уреди

Сливен је првобитно био трачко насеље. Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе.

Срби у Сливену

уреди

Бугари нису никада а ни данас не признају, да у Бугарској живе Срби. Што је апсурд и што наравно бити не може, јер писана историја и сам живот их демантују. Срби и Бугари су измешани на великој територији. Па и у Сливену.

Купци (и преводиоци) једне црквено-историјске књиге преведене на бугарски језик 1825. године били су житељи Сливена (са српском варијантом презимена) - у Брашову: Анастас Димитракијевић, Нојко Хаџи Божиловић, Христодул Панајотовић, Лазар Станчовић, Атанас Хаџи Давидовић, Петар Хаџи папа Божиловић, Јанко торбаџи Кутовић, Добри абаџи Желесковић.[2]

Претплатник - скупљач претплате једне српске књиге био је 1847. године у Сливену, Лазар Младеновић, Србин код чијег имена је напомена: "васпитатељ деце Турских великаша". Он је скупио 10 пренумераната, чија презимена међутим нису наведена.[3]

Становништво

уреди
Демографија
1934.1946.1956.1965.1975.1985.1992.2001.2011.
30.57134.29146.17568.53690.316102.268106.225100.36691.620

По проценама из 2008. године град Сливен има 106.434 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су Роми, Турци и Јермени. Последњих 20ак година из града одлази становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Larousse 1900, стр. 27.
  2. ^ Јован Гибнер: "Свјешћено цвјетобратије и сто и четире свјашћени историје...", превод - Анастас Стојановић - Котљанин (из Казана) и Антоније Јовановић, Будим 1825. године
  3. ^ Аристид Николић: "Богмомољка", прерада, Сегедин 1847. године

Литература

уреди
  • Larousse (1900). Presqu'ile des Balkans. Paris. 

Спољашње везе

уреди