Славко Лебедински
Славко Лебедински (Москва, 20. јун 1939—Београд, 30. август 2019[1]) био је српски приповедач, романописац, преводилац и новинар.[2] Био је члан Српског књижевног друштва.[3]
Славко Лебедински | |
|---|---|
| Датум рођења | 20. јун 1939. |
| Место рођења | Москва, СССР |
| Датум смрти | 30. август 2019. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
Од 1945. године живео је у Београду, где је дипломирао на групи за општу књижевност са теоријом књижевности, при Филолошком факултету. Од 1992. године живи у Бечу, а повремено у Београду.[4]
Објавио је збирке приповедака Познаник Исак Бељ, Балдахин, Кошуља са адресама и Слатка гугутка, као и романе Касни ораси и Јеврејска перика[5].
Избор из његовог прозног опуса, под насловом Ласка пана Балзака, објављен је на пољском језику у Кракову. Превео је са руског језика студију Виктора Шкловског Сергеј Ајзенштајн и три књиге прозе Алексеја Ремизова - Сестре по крсту, Пета чума и У заточеништву.
Извори
уреди- ^ „ПРЕМИНУО КЊИЖЕВНИК СЛАВКО ЛЕБЕДИНСКИ”. СКД. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „PREMINUO POZNATI PISAC I NOVINAR: Slavko Lebedinski umro u 81. godini”. Kurir. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „Славко Лебедински”. СКД. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „Код два бела голуба In memoriam: Славко Лебедински (1939-2019)”. РТС. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „JEVREJSKA PERIKA Slavko Lebedinski”. Delfi knjižare. Архивирано из оригинала 01. 02. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2020.
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |