Славиша Николин Живковић
Славиша Николин Живковић (Ниш 3. април 1953 — Ниш 1. мај 1990) био је српски писац.
Славиша Николин Живковић | |
---|---|
Датум рођења | 3. април 1953. |
Место рођења | Ниш, ФНРЈ |
Датум смрти | 1. мај 1990.37 год.) ( |
Место смрти | Ниш, СФРЈ |
Биографија
уредиСлавиша је рођен у Нишу, 3. априла 1953. године. Основну школу „Ратко Вукићевић” и Гимназију „Стеван Сремац” завршио је у родном граду. Једно време радио у Електронској индустрији. Писао је и објављивао песме, прозу и есеје.[1] Објављивао у часописима: Књижевна реч, Поља, Видици, Дело, Одјек, Quorum, Стремљења, Јединство, Градина…
Награда Славиша Николин Живковић
уредиДруштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша установило је 2016. књижевну награду Славиша Николин Живковић. Први добитник награде био је Зоран Пешић Сигма (2017). Добитник награде за 2018. годину је Стана Динић Скочајић. Децембра 2019. награда је уручена трећем лауреату, Милошу Гроздановићу. Четврти лауреат награде је Драган Ј. Ристић. Одлуком Скупштине Града Ниша октобра 2019. године ова награда постаје званично градско признање.[2]
Библиографија
уреди- Тор за шугаву овцу, песме, „Градина”, Ниш, 1979; Нишки културни центар, 2004;
- Гримасе, приче, „Видици”, 1988; Нишки културни центар, 2003 ;
- Паликућа, роман, „Градина”, Ниш, 1991; Нишки културни центар, 2004;
- Чудни шумар, есеји, Студентски културни центар, 1991; Нишки културни центар, 2004;
- Штенад, приче из заоставштине, Нишки културни центар, Ниш, 2006.