Слава Клавора
Слава Клавора (Марибор, 11. мај 1921 — Марибор, 24. август 1941) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| слава клавора | |
|---|---|
 Слава Клавора | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. мај 1921. |
| Место рођења | Марибор, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 24. август 1941. (20 год.) |
| Место смрти | Марибор, Нацистичка Немачка |
| Професија | студент |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1939. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Биографија
уредиРођена је 11. маја 1921. године у Марибору, у породици поштанског радника, који се одселио из словеначког приморја, након што га је окупирала Италија. Похађала је Економску школу у Марибору, где је дошла у дотицај с осталим комунистима.
На јесен 1939. године, уписала је Економски факултет у Загребу. Ту је постала чланица левичарског академског друштва Триглав. Крајем 1939. године, постала је чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и ускоро била изабрана у актив партијске ћелије.
Априла 1940. године, учествовала је у културној турнеји по Босни и Херцеговини и у раду народно-одбрамбеног табора на југословенско-аустријској граници и у Прекомурју.
Неколико дана пре избијања Априлског рата 1941. године, вратила се у Марибор и постала чланица Покрајинског комитета Комунистичке партије Словеније за Штајерску, чији је секретар био Славко Шландер. У комитету је била одговорна за рад СКОЈ-а, чија је секретарица била.
Након окупације Југославије, родитељи су јој били исељени. После напада Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941, прешла је у илегалност и обављала курирске послове. Помагала је и у илегалној техници у стану Маре Чепић и радила на шапирографу.
Дана 7. августа 1941. године, у стан Маре Чепић провалили су гестаповци, те ухапсили и одвели у затвор све илегалце које су тамо затекли. Међу њима је била и Слава Клавора. При изласку из куће, Славко Шландер је покушао да ју истргне из руку гестаповаца, али је и сам био свладан.
Дана 8. августа су ју одвели у Грац и покушавали да од ње изнуде информације, али није ништа одала, па су ју 15. августа вратили у Марибор. Увече 24. августа, стрељали су ју заједно са још девет другова.
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашена је за народног хероја.[1]
По њој данас носи име основна школа у Марибору.
Референце
уреди- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 383.
Литература
уреди- Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
