Скупштина у Пећанима
Скупштина у Пећанима је одржана 17. априла 1805.
Скупштина у Пећанима
уредиЗа успешно ратовање које је трајало током 1805 године требало је прибавити више материјалних средстава. Сем тога, из Петрограда су се вратили народни изасланици прота Матеја Ненадовић и његови другови, којима је било стављено у дужност да од Русије траже моралну и материјалну помоћ, па се указала потреба да се народ упозна са резултатом те мисије. Како се пак приближавало и време, у које је скупштина разрезивала порез за следећу годину, и да би се на крај стало рђавим гласовима које су протурани по Београдском пашалуку, Карађорђе је одредио да се народна скупштина одржи 17. априла, у селу Пећанима, у близини Остружнице.
Ta скупштина је, према једном запису проте Матеје Ненадовића, одржана на једној пољаници изнад села Пећана, окруженој шумаром и добро заштићеној војничким стражама да би се спречио могући изненадни напад са турске стране, више пећине. Били су присутни сви представници и старешнне ослобођених нахија. Рад те скупштине састојао се у овоме:
- 1 саслушан је реферат проте Матеје Ненадовића о мисији у Русији. Скупштина је, са неисказаном радошћу, примила на знање да је руски цар узео под заштиту побуњени српски народ у Београдском пашалуку, и да саветује да се султану у Цариград пошаљу захтеви које султан треба да испуни, да би се у Србији поново успоставио ред и мир;
- 2 изабрана је депутација која ће отпутовати у Цариград да преда народну молбу султану и сачека резултат;
- 3 извршен је разрез пореза за следећу годину но тако да се један део новца преда београдском везиру, a други део да се употреби за војне и остале државне послове;
- 4 извршен је обрачун свих расхода и издатака, од часа када је букнуо устанак до дана када је држана скупштина. Утврђено је да су укупни народни трошкови за то време изнели 2.124,868 гроша или 212.486 дуката. Извештај о тим трошковима потписали су сви учесници скупштине.
Карактеристичан је детаљ, који је забележио прота Матеја Ненадовић о томе како је на пећанској скупштини прикупљан и пребројаван харач. „... Онде (т.ј. на пољани окруженој шумаром) „простремо једно јапунџе црвено, и бројимо новце арачке и пореске, од сваке нахије донесене. Около седе све старешине и Карађорђе. A кад се накупи на јапунџету велика гомила новаца, дуката и белих, онда Карађорђе рече: „Ето, којекуде, је ли ово право оволике силне новце давати Турцима, да нас боље туку, или је боље за ове оваке новце куповати џебану, па ми Турке да бијемо...!"
Извори
уредиЛитература
уреди- Стевановић, Др Миладин (2003). Устанички зборови и скупштине: Први и Други српски устанак. Београд: Службени гласник. стр. 257. ISBN 86-7549-328-2.
- Стојанчевић, Владимир (2004). Први српски устанак 1804-1813. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Стевановић, Др Миладин (1994). Први српски устанак. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Ђорђевић, Др Мирослав Р. (2004). Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Јанковић, Драгослав (1984). Српска држава Првог српског устанак. Београд: Нолит. стр. 293.
- Павићевић, Бранко; Стојанчевић, Владимир; Ратковић-Костић, Славица (1998). Од Царева Лаза 1712. и Боја код Иванковца 1805. до одласка Турака из Србије 1867. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 1. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Љушић, Радош (2018). Војводе и војводски барјаци: Војно уређење устаничке Србије (1804-1815). Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 344.