Синитички језици

Синтички језици,^[а] породица су сино-тибетских језика, често синоним за групу варијетета кинеског језика. Често је представљано да они чине примарну грану, али је то мишљење одбачено од стране већег броја научника. Баи језици и могући сродници, чија је класификација тешка, такође могу бити синитички.^[1] У другим случајевимо термин синитичке је синоним за кинески, а може се користити да означи варијетете кинеског језика који су више окарактерисани као различити језици, него као дијалекти једног језика.^[2]

Види још

Напомена

^ Термин „синитички” означава везу са Кином или Кинезима. Вуче коријене из грчко-латинске ријечи Sīnai („Кинез”), вјероватно од арапске ријечи Ṣīn („Кина”), од кинеске династије под именом Ћин

Референце

^ van Driem 2001, стр. 403 states "Bái … may form a constituent of Sinitic, albeit one heavily influenced by Lolo–Burmese."
^ Видјети нпр. Enfield 2003, стр. 69 и Hannas 1997

Литература

van Driem, George (2001), Languages of the Himalayas: An Ethnolinguistic Handbook of the Greater Himalayan Region, Brill, ISBN 90-04-10390-2
Enfield, N.J. (2003), Linguistics Epidemiology: Semantics and Language Contact in Mainland Southeast Asia, Psychology Press, ISBN 0415297435
Hannas, W. (1997), Asia's Orthographic Dilemma, University of Hawaii Press, ISBN 082481892X
Kurpaska, Maria (2010), Chinese Language(s): A Look Through the Prism of "The Great Dictionary of Modern Chinese Dialects", Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-021914-2
Mei, Tsu=lin (1970), „Tones and prosody in Middle Chinese and the origin of the rising tone”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 30: 86—110, JSTOR 2718766
Norman, Jerry (2003), „The Chinese dialects: Phonology”, Ур.: Thurgood, Graham; LaPolla, Randy J., The Sino-Tibetan languages, Routledge, стр. 72—83, ISBN 978-0-7007-1129-1
Pulleyblank, Edwin G. (1984), Middle Chinese: A study in Historical Phonology, Vancouver: University of British Columbia Press, ISBN 978-0-7748-0192-8
Thurgood, Graham (2003), „The subgroup of the Tibeto-Burman languages: The interaction between language contact, change, and inheritence”, Ур.: Thurgood, Graham; LaPolla, Randy J., The Sino-Tibetan languages, Routledge, стр. 3—21, ISBN 978-0-7007-1129-1
Yan, Margaret Mian (2006), Introduction to Chinese Dialectology, LINCOM Europa, ISBN 978-3-89586-629-6

[1] Термин „синитички” означава везу са Кином или Кинезима. Вуче коријене из грчко-латинске ријечи Sīnai („Кинез”), вјероватно од арапске ријечи Ṣīn („Кина”), од кинеске династије под именом Ћин

[2] van Driem 2001, стр. 403 states "Bái … may form a constituent of Sinitic, albeit one heavily influenced by Lolo–Burmese."

[3] Видјети нпр. Enfield 2003, стр. 69 и Hannas 1997

[а]

[1]

[2]