Синдикализам

Синдикализам је револуционарна струја унутар радничког покрета која, кроз индустријски синдикализам, настоји да синдикализира раднике према индустрији и штрајковима унапреди њихове захтеве, са коначним циљем да кроз друштвену својину стекне контролу над средствима за производњу и економијом у целини. Развијени у француским радничким синдикатима током касног 19. века, синдикалистички покрети су били најдоминантнији међу социјалистичким покретима током међуратног периода који је претходио избијању Другог светског рата.

Главне синдикалистичке организације укључивале су Генералну конфедерацију рада (CGT) у Француској, Националну конфедерацију рада (CNT) у Шпанији, Италијанску синдикалистичку унију (USI), Слободни раднички синдикат Немачке (FAUD) и аргентински регионални раднички савез "Федерација" (FORA). Иако себе нису сматрали синдикалистима, Индустријски радници света (IWW) у Сједињеним Државама, Ирски синдикат транспорта и генералних радника (ITGWU) и Канадски "Један велики синдикат" (ЈВС). Већина историчара сматра да ове организације припадају овој струји.

Терминологија

Синдикализам има француско порекло. На француском, syndicat је трговачка унија, обично на локалном нивоу. Одговарајуће речи у шпанском и португалском, sindicato, и италијанском, sindacato, су сличне. У ширем смислу, француски синдикализам се односи на синдикализам уопште.^[1] Концепт syndicalisme révolutionnaire или револуционарни синдикализам појавио се у француским социјалистичким часописима 1903,^[2] а Француска Генерална конфедерација рада (Confédération générale du travail, CGT) је почела да користи тај термин да опише свој бренд синдикалног друштва. Револуционарни синдикализам, или чешће синдикализам са револуционарним имплицираним, синдикалисти су потом прилагодили бројним језицима по француском моделу.^[3]^{[note 1]}

Многи научници, укључујући Ралфа Дарлингтона, Марсела ван дер Линдена и Вејна Торпа, примењују синдикализам на бројне организације или струје унутар радничког покрета које се нису идентификовале као синдикалистичке. Они ову етикету примењују на велике синдикалисте или индустријске унионисте у Северној Америци и Аустралији, ларкинисте (назване по ирском лидеру ITGWU-а Џејмсу Ларкину) у Ирској и групе које се идентификују као револуционарни индустријалци, револуционарни унионисти, анархосиндикалисти или саветници. Ово укључује Индустријске раднике света (IWW) у Сједињеним Државама, који су тврдили да је њихов индустријски синдикализам „виша врста револуционарне радничке организације од оне коју су предлагали синдикалисти“. Ван дер Линден и Торп користе синдикализам да се односе на „све револуционарне, директно-акционистичке организације”. Дарлингтон предлаже да се синдикализам дефинише као „револуционарни синдикализам”.^{[note 2]} Он и ван дер Линден тврде да је оправдано груписати тако широк спектар организација јер њихови слични начини деловања или праксе надмашују њихове идеолошке разлике.^[6]

Други, као што су Лари Питерсон и Ерик Олсен, не слажу се са овом широком дефиницијом. Према Олсену, ово схватање има „склоност да замагли разлике између индустријског синдикализма, синдикализма и револуционарног социјализма“.^[7] Питерсон даје рестриктивнију дефиницију синдикализма на основу пет критеријума:

Предност федерализму над централизмом.
Опозиција политичким партијама.
Гледајући на генерални штрајк као на врховно револуционарно оружје.
Залагање за замену државе „федералном, економском организацијом друштва“.
Гледа на синдикате као основне блокове посткапиталистичког друштва.

Ова дефиниција искључује IWW и Канадски "Један велики синдикат" (OBU), који је настојао да уједини све раднике у једну општу организацију. Питерсон предлаже ширу категорију револуционарног индустријског синдикализма да обухвати синдикализам, групе попут IWW и OBU и друге.^[8]

Референце

^ Darlington 2008, стр. 4; Thorpe 2010b, стр. 25.
^ Gervasoni 2006, стр. 57.
^ Darlington 2008, стр. 4–5; Thorpe 2010b, стр. 25.
^ Thorpe 2010b, стр. 25–26.
^ Darlington 2008, стр. 5.
^ van der Linden & Thorpe 1990, стр. 1–2; Darlington 2008, стр. 5–7; van der Linden 1998, стр. 182–183.
^ Olssen 1992, стр. 108.
^ Peterson 1981, стр. 53–56.

Напомене

^ Често се критикује трансплантација термина у језике у којима је изгубљена етимолошка веза са „синдикализмом“. Противници синдикализма у Северној и Централној Европи су се ухватили за то да га окарактеришу као нешто недомаће, чак и опасно. Када је Слободно удружење немачких синдиката(Freie Vereinigung deutscher Gewerkschaften, FVdG) прихватио синдикализам 1908. године, у почетку није користио тај термин из страха од употребе „страних имена“.^[4]
^ Дарлингтон додаје да ова дефиниција не обухвата комунистичке или социјалистичке синдикате јер се, по његовим сопственим речима, синдикалистичка концепција „разликовала и од социјалистичких и од комунистичких колега у томе што су одлучујућу агенцију револуционарне трансформације друштва посматрали као синдикате, за разлику од политичких партија или државе и колективизованог друштвено-економског поретка којим управљају синдикати, за разлику од политичких партија или државе“.^[5]

Извори

Altena, Bert (2010). „Analysing Revolutionary Syndicalism: The Importance of Community”. Ур.: Berry, David; Bantman, Constance. New Perspectives on Anarchism, Labour, and Syndicalism: The Individual, the National and the Transnational. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 180—220.
Avrich, Paul (1967). The Russian Anarchists. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Bar, Antonio (1990). „The CNT: The Glory and Tragedy of Spanish Anarchosyndicalism”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 119—139.
Barberis, Peter; McHugh, John; Tyldesley, Mike (2000). Encyclopedia of British and Irish Political Organizations: Parties, Groups and Movements of the 20th Century. London/New York: Pinter.
Batalha, Claudio (2017). „Revolutionary Syndicalism and Reformism in Rio de Janeiro's Labour Movement (1906–1920)”. International Review of Social History. 62 (S25): 75—103. doi:10.1017/s002085901700044x  .
Bayerlein, Bernhard; van der Linden, Marcel (1990). „Revolutionary Syndicalism in Portugal”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 155—166.
Bercuson, David Jay (1990). „Syndicalism Sidetracked: Canada's One Big Union”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 221—236.
Berry, David (2001). „The French Anarchist Movement, 1939–1945: Resistance and Collaboration”. Ур.: Graf, Andreas G. Anarchisten gegen Hitler: Anarchisten, Anarcho-Syndikalisten, Rätekommunisten in Widerstand und Exil. Berlin: Lukas Verlag. стр. 62—90.
Berry, David (2002). A History of the French Anarchist Movement, 1917–1945. Westport, CT: Greenwood Press.
Bertrand, Charles L. (1982). „The Biennio Rosso: Anarchists and Revolutionary Syndicalists in Italy, 1919–1920”. Historical Reflections / Réflexions Historiques. 9 (3): 383—402.
Bock, Hans-Manfred (1969). Syndikalismus und Linkskommunismus von 1918 bis 1923: Ein Beitrag zur Sozial- und Ideengeschichte der frühen Weimarer Republik. Meisenheim am Glan: Verlag Anton Hain.
Bock, Hans-Manfred (1976). Geschichte des "linken Radikalismus" in Deutschland: Ein Versuch. Frankfurt: Suhrkamp.
Buhle, Paul (2005). „The Legacy of the IWW”. Monthly Review. 57 (2): 13. S2CID 162012819. doi:10.14452/MR-057-02-2005-06_3.
Bundesamt für Verfassungsschutz (2011). Verfassungsschutzbericht 2011. Berlin: Bundesministerium des Innern.
Burgmann, Verity (1995). Revolutionary Industrial Unionism: The Industrial Workers of the World in Australia . Cambridge/New York: Cambridge University Press.
Challinor, Raymond (1977). The Origins of British Bolshevism. London: Croom Helm.
Chwedoruk, Rafal (2010). „Polish Anarchism and Anarcho-Syndicalism in the Twentieth Century”. Ур.: Berry, David; Bantman, Constance. New Perspectives on Anarchism, Labour, and Syndicalism: The Individual, the National and the Transnational. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 141—162.
Cleminson, Richard (2012). „Anarchism, Anarcho-Syndicalism and the Libertarian Movement in Spain, Portugal, and Latin America”. Ур.: Kinna, Ruth. The Bloomsbury Companion to Anarchism. London/New York: Continuum. стр. 411—416.
Cole, Peter; Struthers, David; Zimmer, Kenyon (2017). „Introduction”. Ур.: Cole, Peter; Struthers, David; Zimmer, Kenyon. Wobblies of the World: A Global History of the IWW. London: Pluto Press. стр. 1—25.
Crump, John (1993). Hatta Shûzô and Pure Anarchism in Interwar Japan. New York: St. Martin's Press.
Darlington, Ralph (2006). „Revolutionary Syndicalist Opposition to the First World War: A Comparative Reassessment”. Revue belge de philologie et d'histoire. 84 (4): 983—1003. S2CID 162254887. doi:10.3406/rbph.2006.5057.
Darlington, Ralph (2008). Syndicalism and the Transition to Communism: An International Comparative Analysis. Aldershot: Ashgate.
Darlington, Ralph (2009). „Syndicalism and the Influence of Anarchism in France, Italy and Spain”. Anarchist Studies. 17 (2): 29—54.
Darlington, Ralph (2013). „Syndicalism and Strikes, Leadership and Influence: Britain, Ireland, France, Italy, Spain and the United States” (PDF). International Labor and Working-Class History. 83: 37—53. S2CID 145689901. doi:10.1017/s0147547913000136.
de Jong, Rudolf (1976). „Die Internationale Arbeiter-Assoziation (Anarcho-Syndikalisten) und der Faschismus”. Arbeiterbewegung und Faschismus: der Februar 1934 in Österreich. Vienna: Europaverlag. стр. xxx.
Drücke, Bernd (2011). „Anarchist and Libertarian Media, 1945–2010 (Federal Germany)”. Ур.: Downing, John D. H. Encyclopedia of Social Movement Media . Thousand Oaks, CA: SAGE. стр. 36–40. ISBN 9780761926887.
Dubofsky, Melvyn (1969). We Shall Be All: A History of the Industrial Workers of the World . Chicago: Quadrangle Books.
Ealham, Chris (2015). Living Anarchism: José Peirats and the Spanish Anarcho-Syndicalist Movement. Oakland/Edinburgh: AK Press.
Eley, Geoff (2002). Forging Democracy: The History of the Left in Europe, 1850–2000. New York: Oxford University Press.
Gemie, Sharif (1996). „Anarchism and Feminism: a Historical Survey”. Women's History Review. 5 (3): 417—444. doi:10.1080/09612029600200123.
Gervasoni, Marco (2006). „L'invention du syndicalisme révolutionnaire en France (1903–1907)”. Mil neuf cent: Revue d'histoire intellectuelle. 24: 57—71. doi:10.3917/mnc.024.0057.
Graf, Andreas G. (2001). „Selbstbehauptung und Widerstand deutscher Anarchisten und Anarcho-Syndikalisten”. Ур.: Graf, Andreas G. Anarchisten gegen Hitler: Anarchisten, Anarcho-Syndikalisten, Rätekommunisten in Widerstand und Exil. Berlin: Lukas Verlag. стр. 35—61.
Hart, John M. (1990). „Revolutionary Syndicalism in Mexico”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 185—202.
Hirsch, Steven (2010). „Peruvian Anarcho-Syndicalism: Adapting Transnational Influences and Forging Counterhegemonic Practices, 1905–1930”. Ур.: Hirsch, Steven; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World: The Praxis of National Liberation, Internationalism, and Social Revolution . Leiden/Boston: Brill. стр. 227–271. ISBN 9789004188495.
Hirsch, Steven; van der Walt, Lucien (2010). „Final Reflections: The Vicissitudes of Anarchist and Syndicalist Trajectories, 1940 to the Present”. Ур.: Hirsch, Steven; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World: The Praxis of National Liberation, Internationalism, and Social Revolution . Leiden/Boston: Brill. стр. 395–412. ISBN 9789004188495.
Hobsbawm, Eric (1999) [1973]. Revolutionaries. London: Abacus.
Holton, R. J. (1980). „Syndicalist Theories of the State”. The Sociological Review. 28 (1): 5—21. S2CID 145544545. doi:10.1111/j.1467-954x.1980.tb00152.x.
Lehning, Arthur (1982). „Die Internationale Arbeiter-Assoziation (IAA): Ein Beitrag zur Theorie und Ideologie der anarchosyndikalistischen Internationale”. Internationale Tagung der Historiker der Arbeiterbewegung: 16. Linzer Konferenz 1980. Vienna: Europaverlag. стр. 76—99.
Levy, Carl (2000). „Currents of Italian Syndicalism before 1926”. International Review of Social History. 45 (2): 209—250. doi:10.1017/s0020859000000122  .
McCallum, Todd (1998). „'Not a Sex Question'? The One Big Union and the Politics of Radical Manhood”. Labour/Le Travail. 42 (1): 15—54. JSTOR 25148879. S2CID 142788451. doi:10.2307/25148879.
McKay, Iain (2012). „Another View: Syndicalism, Anarchism and Marxism”. Anarchist Studies. 20 (1): 89—105.
Mitchell, Barbara (1990). „French Syndicalism: An Experiment in Practical Anarchism”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 185—202.
O'Connor, Emmet (2010). „Syndicalism, Industrial Unionism, and Nationalism in Ireland”. Ур.: Hirsch, Steven; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World: The Praxis of National Liberation, Internationalism, and Social Revolution . Leiden/Boston: Brill. стр. 193–224. ISBN 9789004188495.
Olssen, Erik (1988). The Red Feds: Revolutionary Industrial Unionism and the New Zealand Federation of Labour 1908–14 . Auckland/Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-558122-5.
Olssen, Erik (1992). „Review of Revolutionary Syndicalism: An International Perspective, edited by Marcel van der Linden and Wayne Thorpe”. International Review of Social History. 37 (1): 107—109. doi:10.1017/s0020859000110983  .
Pascual, Alfredo (2018). „Del 8M a Amazon: CNT y CGT resucitan a costa de los dinosaurios sindicales”. El Confidencial.
Pérez, Eduardo (2018). „CIT: la nueva aventura internacional desde el sindicalismo radical”. El Salto.
Persson, Lennart K. (1990). „Revolutionary Syndicalism in Sweden Before the Second World War”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 81—99.
Peterson, Larry (1981). „The One Big Union in International Perspective: Revolutionary Industrial Unionism 1900–1925”. Labour/Le Travail. 7: 41—66.
Ridley, Frederick (1970). Revolutionary Syndicalism in France: The Direct Action of its Time . Cambrdidge: Cambridge University Press. ISBN 9780521079075.
Roberts, David D. (1979). The Syndicalist Tradition and Italian Fascism . Chapel Hill, NC: The University of North Carolina Press.
Screpanti, Ernesto (1984). „Long Economic Cycles and Recurring Proletarian Insurgencies”. Review (Fernand Braudel Center). 7 (3): 509—548.
Shor, Francis (1999). „'Virile Syndicalism' in Comparative Perspective: A Gender Analysis of the IWW in the United States and Australia”. International Labor and Working-Class History. 56: 65—77. S2CID 142984853. doi:10.1017/s0147547999002847.
Sombart, Werner (1909). Socialism and the Social Movement. London: J. M. Dent.
Stearns, Peter N. (1971). Revolutionary Syndicalism and French Labor: A Cause Without Rebels. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press.
Sternhell, Zeev; Sznajder, Mario; Asheri, Maia (1994). The Birth of Fascist Ideology: From Cultural Rebellion to Political Revolution . Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 9780691044866.
Thompson, Ruth (1990). „Argentine Syndicalism: Reformism Before Revolution”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 167—183.
Thorpe, Wayne (1989). 'The Workers Themselves': Revolutionary Syndicalism and International Labour, 1913–1923. Amsterdam: Kluwer.
Thorpe, Wayne (2001). „The European Syndicalists and War, 1914–1918”. Contemporary European History. 10 (1): 1—24. S2CID 162858237. doi:10.1017/s0960777301001011.
Thorpe, Wayne (2006). „El Ferrol, Rio de Janeiro, Zimmerwald, and Beyond: Syndicalist Internationalism, 1914–1918”. Revue belge de philologie et d'histoire. 84 (4): 1005—1023. S2CID 162004313. doi:10.3406/rbph.2006.5058.
Thorpe, Wayne (2010a). „Challenging the Cultural Legitimation of War: Internationalist Syndicalists in Europe 1914–18”. Socialist History (37): 23—46.
Thorpe, Wayne (2010b). „Uneasy Family: Revolutionary Syndicalism in Europe from the Charte d'Amiens to World War I”. Ур.: Berry, David; Bantman, Constance. New Perspectives on Anarchism, Labour, and Syndicalism: The Individual, the National and the Transnational. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 16—42.
Thorpe, Wayne (2017). „The IWW and the Dilemmas of Internationalism”. Ур.: Cole, Peter; Struthers, David; Zimmer, Kenyon. Wobblies of the World: A Global History of the IWW. London: Pluto Press. стр. 105—123.
Toledo, Edilene; Biondi, Luigi (2010). „Constructing Syndicalism and Anarchism Globally: The Transnational Making of the Syndicalist Movement in São Paulo, Brazil, 1895–1935”. Ур.: Hirsch, Steven; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World: The Praxis of National Liberation, Internationalism, and Social Revolution . Leiden/Boston: Brill. стр. 363–393. ISBN 9789004188495.
Tosstorf, Reiner (2009). „The Syndicalist Encounter with Bolshevism”. Anarchist Studies. 17 (2): 12—28.
Travis, Alan (2000). „Student Rebels were 'Frighteningly Radical'”. The Guardian.
van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne (1990). „The Rise and Fall of Revolutionary Syndicalism”. Ур.: van der Linden, Marcel; Thorpe, Wayne. Revolutionary Syndicalism: An International Perspective. Aldershot: Scolar Press. стр. 1—24.
van der Linden, Marcel (1998). „Second Thoughts on Revolutionary Syndicalism”. Labour History Review. 63 (2): 182—196. doi:10.3828/lhr.63.2.182.
van der Walt, Lucien (2010). „Revolutionary Syndicalism, Communism and the National Question in South African Socialism, 1886–1928”. Ур.: Hirsch, Steven; van der Walt, Lucien. Anarchism and Syndicalism in the Colonial and Postcolonial World: The Praxis of National Liberation, Internationalism, and Social Revolution . Leiden/Boston: Brill. стр. 33–94. ISBN 9789004188495.
van der Walt, Lucien (2018). „Syndicalism”. Ур.: Levy, Carl; Adams, Matthew S. The Palgrave Handbook of Anarchism. Cham: Palgrave Macmillan. стр. 249—263.
Zimmer, Kenyon (2013). „Syndicalism and anarchism of migrants”. Ур.: Bellwood, Peter S.; Ness, Immanuel. The Encyclopedia of Global Human Migration. Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell.
Zimmer, Kenyon (2018). „Haymarket and the Rise of Syndicalism”. Ур.: Levy, Carl; Adams, Matthew S. The Palgrave Handbook of Anarchism. Cham: Palgrave Macmillan. стр. 353—369.

[FOOTNOTEDarlington20084Thorpe2010b25-1] Darlington 2008, стр. 4; Thorpe 2010b, стр. 25.

[FOOTNOTEGervasoni200657-2] Gervasoni 2006, стр. 57.

[FOOTNOTEDarlington20084–5Thorpe2010b25-3] Darlington 2008, стр. 4–5; Thorpe 2010b, стр. 25.

[FOOTNOTEThorpe2010b25–26-4] Thorpe 2010b, стр. 25–26.

[FOOTNOTEDarlington20085-6] Darlington 2008, стр. 5.

[FOOTNOTEvan_der_LindenThorpe19901–2Darlington20085–7van_der_Linden1998182–183-8] van der Linden & Thorpe 1990, стр. 1–2; Darlington 2008, стр. 5–7; van der Linden 1998, стр. 182–183.

[FOOTNOTEOlssen1992108-9] Olssen 1992, стр. 108.

[FOOTNOTEPeterson198153–56-10] Peterson 1981, стр. 53–56.

[5] Често се критикује трансплантација термина у језике у којима је изгубљена етимолошка веза са „синдикализмом“. Противници синдикализма у Северној и Централној Европи су се ухватили за то да га окарактеришу као нешто недомаће, чак и опасно. Када је Слободно удружење немачких синдиката(Freie Vereinigung deutscher Gewerkschaften, FVdG) прихватио синдикализам 1908. године, у почетку није користио тај термин из страха од употребе „страних имена“.^[4]

[7] Дарлингтон додаје да ова дефиниција не обухвата комунистичке или социјалистичке синдикате јер се, по његовим сопственим речима, синдикалистичка концепција „разликовала и од социјалистичких и од комунистичких колега у томе што су одлучујућу агенцију револуционарне трансформације друштва посматрали као синдикате, за разлику од политичких партија или државе и колективизованог друштвено-економског поретка којим управљају синдикати, за разлику од политичких партија или државе“.^[5]

[1]

[2]

[3]

[note 1]

[note 2]

[6]

[7]

[8]

[4]

[5]