Сива топола (Populus canescens) је листопадно дрво из породице врба (Salicaceae). Сродна је и веома блиска белој тополи (Populus alba), а према мишљењу многих[1] спонтани је и фертилни хибрид између ње и јасике (Populus tremula).

Сива топола
Листови сиве тополе су сивкастобели на наличју и у старости голи
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. canescens
Биномно име
Populus × canescens

Опис

уреди

Листопадно дрво беле, а код старијих стабала сиве и дубоко испуцале коре. Стабло је до 30 м високо, широке крошње. Младе гранчице и пупољци сиво пепељасто длакави. На кратким изданцима (краткорастима) се развијају елиптични листови са неправилно таласастим ободом, а на дугачким изданцима (дугорастима) већи, срцасто-јајасти. И једни и други листови су са лица сивозелени и голи, а са наличја сиви, најпре вунасто длакави а касније голи. Лисна петељка је до 3,5 цм дуга и пљосната. Као и све сродне врсте и сива топола је дводома биљка; мушки и женски цветови се налазе на посебним стаблима. И једни и други цветови су сакупљени у длакаве ресе „маце“. Мушке маце су 6-10 цм дуге, растресите, са 8-15 прашника, док су женски цветови краћи, 2-4 цм дуги. Цвета истовремено са листањем, у рано пролеће, марта и априла. Плод је чаура која пуца са два капка и у њој се налазе семена, мања од семена беле тополе. Пошто је хибрид, из семена се мање добро размножава (иако обилно роди сваке године) као вегетативно из коренских изданака.

Станиште

уреди

Расте на обалама река и у депресијама од низина до брдских области, најбоље у растреситим, водопропусним тлима где је подземна вода лако доступна. Спонтано расте и у пешчарама (нпр. у Суботичкој и у Делиблатској); термофилна је и добро трпи сушу, те је погодна за везивање пескова.

Распрострањење

уреди

Распрострањена у средњој и јужној Европи, југозападној Азији. У Србији је спорадично распрострањена, пре свега на местима где заједно расту јасика и бела топола, али и тамо где их нема.

Употреба

уреди

Декоративна дрвенаста врста, чак и квалитенијег дрвета од беле тополе. Употребљава се у столарству, за сандуке, за добијање целулозе, у индустрији фурнира.

Референце

уреди
  1. ^ Б. Јовановић - А. Туцовић (уред. М. Јосифовић): Флора СР Србије III, Београд, 1972. pp. 414.

Спољашње везе

уреди