Сергеј Крајгер
Сергеј Крајгер (словен. Sergej Kraigher; Постојна, 30. мај 1914 — Љубљана, 18. јануар 2001) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и јунак социјалистичког рада. У периоду од 15. маја 1981. до 15. маја 1982. године обављао је функцију председника Председништва СФРЈ.
| сергеј крајгер | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Сергеј Крајгер | ||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||
| Датум рођења | 30. мај 1914. | |||||||||
| Место рођења | Постојна, Аустроугарска | |||||||||
| Датум смрти | 18. јануар 2001. (86 год.) | |||||||||
| Место смрти | Љубљана, Словенија | |||||||||
| Професија | друштвено-политички радник | |||||||||
| Породица | ||||||||||
| Супружник | Лидија Шентјурц | |||||||||
| Деловање | ||||||||||
| Члан КПЈ од | фебруара 1934. | |||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||||||
| Чин | потпуковник у резерви | |||||||||
| Председник Скупштине СР Словеније | ||||||||||
| Период | 1967 — 1974. | |||||||||
| Претходник | Иван Мачек | |||||||||
| Наследник | Маријан Брецељ | |||||||||
| Председник Председништва СР Словеније | ||||||||||
| Период | мај 1974 — мај 1979. | |||||||||
| Претходник | функција установљена | |||||||||
| Наследник | Виктор Авбељ | |||||||||
| Председник Председништва СФР Југославије | ||||||||||
| Период | 15. мај 1981 — 15. мај 1982. | |||||||||
| Претходник | Цвијетин Мијатовић | |||||||||
| Наследник | Петар Стамболић | |||||||||
| Одликовања |
| |||||||||
Биографија
уредиСергеј Крајгер рођен је 30. маја 1914. године у Постојни. Пре Другог светског рата студирао је медицину у Љубљани, а од 1937. године у Загребу.
Фебруара 1934. године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Исте је године ухапшен и осуђен на две године служења робије у Сремској Митровици. Од 1940. године био је инструктор Централног комитета Комунистичке партије Словеније у Трбовљу.
За време Народноослободилачке борбе био је секретар Окружног комитета КПЈ Трбовље, па Гросупље, Козје, Цеље и Марибор, а затим секретар Покрајинског комитета КПЈ за Штајерску. Због разних спорова за време рата, неколико месеци је био искључен из КПЈ.
Послератна каријера
уредиПосле рата вршио је многе одговорне дужности:
- потпредседник владе НР Словеније
- Савезни секретар за спољну трговину
- потпредседник Савезног извршног већа
- гувернер Народне банке Југославије од 1951. до 1953. године
- председник президијума Скупштине СР Словеније од 1967. до 1974. године
- председник Председништва СР Словеније од маја 1974. до маја 1979. године
- члан Председништва СФР Југославије од 1979. године
- председник Председништва СФР Југославије од 15. маја 1981. до 15. маја 1982. године
Биран је за републичког и савезног посланика у више сазива, за члана Централног комитета СК Словеније, члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије и члана Председништва СКЈ.
Умро је 18. јануара 2001. године у Љубљани.
Одликовања
уредиНосилац је Партизанске споменице 1941. Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада, Орденом народног ослобођења, Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом за храброст и осталим високим одликовањима.
Породица
уредиБио је ожењен познатом словеначком и југословенском политичарком Лидијом Шентјурц, која је била и народни херој Југославије. Његов рођак Борис Крајгер, такође је био народни херој и један од утицајнијих словеначких и југословенских политичара, који је погинуо 1967. године.
Литература
уреди
- Енциклопедија Југославије (књига пета). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1962. година.
