Сераскер или Сераскир (тур. Serasker), у Отоманском царству је врховни заповједник једног већег војног похода, од великог везира до беглербега.[1]

Етимологија

уреди

Сама реч је у вези са речима сердар и серхат, у којима сер значи главни, глевешина, истурена област (крајина-серхат).

Историја

уреди

Иван Фрањо Јукић у својој књизи о Босни, пишући о везиру Џелалудину паши, између осталога је и записао:[2][а]

Најпослије Бошњаци му доскочише године 1821. Цар га дигне с Босне, и учини га сераскиером над војском у Герчкој, што њему буде неповољно, отрује се и умире у Травнику - 16. липња год. 1826.


При млетачким покушајима освајања Улциња у 18. веку, остали су записи да је сераскер (турска страна) давао наредбе на словенском језику.[3]

Аскер су на турском војници. Једа од сераскера био је и Ибрахим-паша Паргалија.

Види још

уреди

Титула Сераскер-Султан.[4]

Напомене

уреди
  1. ^ Реч Бошњак у време Јукића има другачије значење од данашњег. Од 1993. Бошњак је име националне припадности босанских муслимана, а Бошњак у време Јукића је становник Босне без разлике вере, као данас Босанац.

Референце

уреди
  1. ^ Челеби, Евлија (1967). Путопис, одломци о југославенским земљама. стр. 643. Сарајево: Свјетлост. 
  2. ^ Јукић, Иван Фрањо (1851). Земљопис и повиестница Босне pp. 145. Загреб. 
  3. ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 118., 119. Бар: Удружење грађана Шестани. 
  4. ^ Srđ. Dubrovnik. 1902.