Селижарово
Селижарово (рус. Селижарово) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Тверске области и административно припада Селижаровском рејону чији је уједно и административни центар.
| Селижарово Селижарово | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Тверска област |
| Рејон | Селижаровски рејон |
| Основан | први помен 1504. |
| Варошица од | 1937. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 6.259 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 51′ С; 33° 27′ И / 56.85° С; 33.45° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Селижарово Селижарово на карти Русије | |
 Селижарово Селижарово на карти Тверске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 172200 |
| Позивни број | +7 48269 |
| Регистарска ознака | 69 |
| ОКАТО код | 28 250 551 |
| ОКТМО код | 28 650 151 051 |
| Веб-сајт | |
| seligarovo.ru/ | |
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 6.259 становника.
Географија
уредиВарошица Селижарово налази се у централном делу Валдајског побрђа, у средишту западног дела Тверске области. Лежи на обе обале реке Волге, на месту где се у њу уливају Селижаровка са леве и Песочња са десне стране. Налази се на око 190 километара западно од административног центра области града Твера.
Кроз варошицу пролази друмски правац који повезује градове Ржев и Осташков.
Историја
уредиУ писаним изворима насеље Селижарово се први пут помиње 1504. године и све до 1764. било је у поседу Трицког манастира. Средином XIX века Селижарово је било важан трговачки центар, а посебно је била важна трговина дрветом и дрвном грађом. Прва железничка линија кроз тадашње село прошла је 1916. године.
Године 1937. административно је уређено као градска варошица. Насеље је доживело велика разарања током нацистичке окупације у Другом светском рату (окупација трајала од 20. октобра 1941. до 15. јануара 1942. године).
Недалеко од насеља је 1971. саграђен радио и телевизијски торањ висине 350 метара.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 6.725 становника, док је према проценама за 2014. ту живело 6.259 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 4,527 | 6,453 | 7,228 | 7,668[2] | 7,330[3] | 6,725[4] | 6,259* |
Напомена: * према проценама националне статистичке службе.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
