Селачка (Зајечар)
Селачка је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 275 становника (према попису из 1991. било је 396 становника).
Селачка | |
|---|---|
_1008.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Град | Зајечар |
| Становништво | |
| — 2011. | 275 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 41′ 35″ С; 22° 19′ 09″ И / 43.693° С; 22.319166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 293 m |
.svg)  Селачка Селачка на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | ZA |
Смештено је 25 km југоисточно од града Зајечара, на обронцима Старе планине.
Претпоставља се да назив села потиче од честих промена месног положаја - "село" које се стално сели. Првобитно географско име било је Селачко Село. У атару села се налази манастир Суводол, подигнут на темељима старог манастира који спада у најстарије (вероватно из 14. века) манастире у Тимочкој Крајини.
Историја
уредиСелачка није била активна у Другом српском устанку, али је опет много претрпела, поред патњи људи, Турци су им наметнули веће глобе и кулуке. Дошло је 10. маја 1833. године до сељачке побуне због великих намета, која се раширила у Крајини и Кључу. По читавој Тимочкој крајини наоружани народ је убијао Турке и пљачкао им куће и ханове. Запаљен је тада и Нови Хан (Краљево Село), а његовог заповедника субашу Омера, убио је Петар Арнаутин из Селачке. Устанак народа је имао велики значај, јер је турски заповедник Реис Ефендија био приморан - пристао да се Турци иселе из Тимочке крајине.[1]
По управно-административној подели државе Србије, јуна 1901. године, образована је општина Мало-изворска, у којој је била и Селачка. Међутим, августа 1902. године по молби становника Боровца и Селачке дошло је до осамостаљивања њихових општина. До тада су та села била у саставу општине Мало-изворске са седиштем у Малом Извору. Тада је поново постала општина Селачка.[2]
Било је место 1898. године без пароха; припадало је манастиру Суводолу.[3]
Општина Селачка је 1898. године постала члан-помагач Српског Пољопривредног друштва у Београду.[4]
Током лета 1913. године опљачкали су бугарски војници село Селачку, и отерали сву стоку.[5]
У међуратном времену Селачка је врло напредно место, у којем цвета друштвени живот. Године 1937. помињу се у њему друштва и удружења: Земљорадничко-набављачка задруга, Народна сеоска читаоница (са великом и пробраном књижницом), Соколска чета (једна од најјачих у срезу Тимочком), Певачко друштво и Сеоско дилетантско позориште (које приређује представе са националним репертоаром).[6]
Постављен је 1920. године у Селачки учитељ Милорад Павловић, из суседног места Малог Извора. Две године касније 1922. ту ради учитељица Јелисавета Мариновић. Учитељ у месту 1936. године Војислав Милановић похађао је годину дана у Београду, Вишу педагошку школу. Исте 1936. године помињу се у Селачки учитељи супружници Петровићи, Светозар и Мирослава, који су премештени из Бозовика. Одлуком министра просвете било је 1938. године затворено Друго одељење Државне народне школе у Селачки.[7] Исто одељење је отворено 1929. године, у њему ће радити учитељица Милена К. Драгићевић.
Демографија
уредиУ насељу Селачка живи 247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,3 година (54,8 код мушкараца и 57,5 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 9 | 19 | ||
| 75—79 | 16 | 21 | ||
| 70—74 | 16 | 14 | ||
| 65—69 | 16 | 16 | ||
| 60—64 | 9 | 19 | ||
| 55—59 | 2 | 10 | ||
| 50—54 | 8 | 6 | ||
| 45—49 | 7 | 6 | ||
| 40—44 | 11 | 6 | ||
| 35—39 | 4 | 7 | ||
| 30—34 | 2 | 4 | ||
| 25—29 | 4 | 4 | ||
| 20—24 | 3 | 2 | ||
| 15—19 | 5 | 3 | ||
| 10—14 | 3 | 7 | ||
| 5—9 | 5 | 6 | ||
| 0—4 | 2 | 2 | ||
| Просек : | 54,8 | 57,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 112 | 18 | 80 | 11 | 3 | 0 |
| Женски | 138 | 14 | 82 | 37 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 250 | 32 | 162 | 48 | 8 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 38 | 15 | 0 | 1 | 4 |
| Женски | 44 | 17 | 0 | 0 | 15 |
| УКУПНО | 82 | 32 | 0 | 1 | 19 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 3 | 1 | 7 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 3 | 1 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 6 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
уреди- ^ "Правда", Београд 1933. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1902. године
- ^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
- ^ "Тежак", Београд 1898. године
- ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
- ^ "Правда", Београд 8. априла 1937. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1938. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
