Седећи Бик
Седећи Бик или Бик који Седи — Татанка Јотанка (енгл. Sitting Bull,[1] лакота. Tȟatȟáŋka Íyotake; око 1831 — 15. децембар 1890)[2] био је поглавица Лакота, под чијим су се вођством они ујединили у својој борби за опстанак на северноамеричким Великим равницама.[3][4]У историју и легенду је ушао својом херојском борбом против освајача јер након открића злата на Црним брежуљцима у Јужној Дакоти 1874, повећавају се сукоби између Лакота и америчке власти.
Седећи Бик (Tȟatȟáŋka Íyotake) | |
|---|---|
 Седећи Бик, поглавица Хункпапа и вођа Лакота | |
| Име по рођењу | Húŋkešni ("Спори") или као Јазавац Који Скаче |
| Датум рођења | 1831. |
| Место рођења | Гранд Ривер |
| Датум смрти | 15. децембар 1890. (58/59 год.) |
| Место смрти | Гранд Ривер |
| Родитељи |
|
| Потпис | |
 | |
Противио се пресељењу свог народа у резервате.[5] Предводио је 3.500 ратника из разних племена до победе у бици код Литл Бигхорна 25. јуна 1876. године. У тој бици је погинуо амерички генерал Кастер. Седећи Бик је стекао ратничку славу у борбама са Кроу Индијанцима, а затим се доказао и пружајући оружани отпор продирању белаца на територију Велике низије шездесетих и седамдесетих година 19. века. Његово супротстављање присилном исељењу племена Лакота било је повод за Кастеров злосрећни поход против Лакота. Међутим, иако је победио Кастерову војску, Седећи Бик је, због глади, морао да побегне у Канаду. Живот Индијанаца је зависио од бизона, а количина бизона се, пред сталним надирањем белаца, значајно проредила. У мају 1877, Седећи Бик је са собом одвео свој народ преко границе у Канаду. Канадска влада није могла прихватити одговорност за храњење људи чији је резерват био јужно од границе. Тамо су остали до 20. јула 1881. године. Тада га је америчка влада амнестирала. Четири године после повратка придружио се Буфало Билу и његовој трупи „Шоу Дивљи Запад”, али је наставио да предводи Индијанце у борби против продаје индијанске земље белим досељеницима. Центар тог отпора била је индијанска вера Плес духова, која је обећавала долазак индијанског „месије” који ће вратити земљу Индијанцима, уклонити белце и обновити некадашње традиције Индијанаца. Поред глади и болести, повећавали су се немири и распиривале нове побуне. У једној од тих побуна, 15. децембра 1890. године, Седећи Бик је убијен док се опирао хапшењу, а његови ратници покушавали да га спасу.[4]
Био је сахрањен у Форт Јејтсу, али су његови остаци 1953. године премештени у Мобриџ у Јужној Дакоти, где гранитни споменик означава место где се његови посмртни остаци налазе.
Младост
уредиСедећи Бик је рођен на земљи која је касније укључена у Дакотску територију.[6][7] Године 2007, праунук Седећег бика је на бази породичне усмене традиције тврдио да је Седећи Бик рођен дуж реке Јелоустон, јужно од данашњег Мајлс Ситија, Монтана.[8] По рођењу је добио име Хока Псиче (Јазавац који скаче), а надимак Húŋkešni или „Спори“ за који се каже да описује његову пажљиву и неужурбану природу.[9] Када је имао четрнаест година, пратио је групу лакотских ратника (у којој су били његов отац и његов ујак Фоур Хорнс) у нападу да би узели коње из логора ратника народа Кроу. Показао је храброст тако што је јахао напред и престравио на једног од изненађених бранилаца, чему је сведочио други Лакота у седлу. По повратку у логор његов отац је приредио слављеничку гозбу на којој је свом сину дао своје име. Док се име, Татанка Ијотаке, са лакотског језика отприлике преводи као „Бивол који седи“, Американци су га обично називали „Бик који седи“.[10] Након тога, отац Бика који седи био је познат као Скачући бик. На овој церемонији пред читавим бендом, отац Седећег бика је свом сину поклонио орлово перо које ће носити у коси, ратничког коња и штит од очврсле бивоље коже како би обележио прелазак његовог сина у мушкост као лакотског ратника.[10]
Током рата у Дакоти 1862. године, у који ратници Седећег бика нису били укључени,[6] неколико група људи из источне Дакоте убило је око 300 до 800 досељеника и војника у јужном централном делу Минесоте као одговор на лош третман владе и у настојању да отерају белце. Упркос томе што је била заузета Америчким грађанским ратом, Армија Сједињених Држава је узвратила 1863. и 1864, чак и против група које нису биле укључене у непријатељства.[11] Године 1864, две бригаде од око 2200 војника под бригадиром Алфредом Салијем напале су једно село. Браниоце су предводили Седећи бик, Гал и Инкпадута.[11] Лакоте и Дакоте су протерани, али су окршаји настављени у августу у бици за Бадландс.[12][13]
У септембру су Бик Седећи и око стотину Хункпапа Лакота наишли на малу групу у близини данашњег Мармарта, Северна Дакота. Остављени су иза колоне запрежних кола којом је командовао капетан Џејмс Л. Фиск да би извршили неке поправке на преврнутом вагону. Када је предводио напад, Седећег бика је један војник погодио у леви кук.[11] Метак му је изашао кроз доњи део леђа, и рана није била озбиљна.[14]
Референце
уреди- ^ New Lakota Dictionary, 2008
- ^ LaPointe, Ernie (2009). Sitting Bull: His Life and Legacy. Gibbs Smith. стр. 22.
- ^ Kehoe, Alice (2006). The Ghost Dance. Long Grove, IL: Waveland Press, Inc. ISBN 1577664531.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 145. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Reilly, Edward J. (2011). Legends of American Indian Resistance. Greenwood. стр. 124. ISBN 978-0313352096. Архивирано из оригинала 31. 5. 2021. г. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ а б „PBS: The West: Sitting Bull”. PBS. Архивирано из оригинала 30. 8. 2017. г. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ Utley, Robert (2008). Sitting Bull: The Life and Times of an American Patriot. Holt Paperbacks. стр. 22. ISBN 978-0805088304.
- ^ Blumberg, Jess (31. 10. 2007). „Sitting Bull's Legacy”. Smithsonian. Архивирано из оригинала 19. 4. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2011.
- ^ „United States History: Sitting Bull.”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. Приступљено 30. 1. 2012.
- ^ а б LaPointe, Ernie (2009). Sitting Bull: His Life and Legacy. Gibbs Smith. стр. 16.
- ^ а б в „The US Army and the Sioux”. National Park Service. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2011.
- ^ „The US Army and the Sioux - Part 2: Battle of the Badlands”. National Park Service. Архивирано из оригинала 12. 4. 2012. г. Приступљено 7. 4. 2012.
- ^ Micheal D. Clodfelter (28. 2. 2006). The Dakota War: The United States Army Versus the Sioux, 1862-1865. McFarland. стр. 178. ISBN 978-0-7864-2726-0. Архивирано из оригинала 31. 5. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2012.
- ^ Vestal, Stanley (1989). Sitting Bull, Champion of the Sioux: A Biography. University of Oklahoma Press. стр. 63. ISBN 0-8061-2219-6. Архивирано из оригинала 31. 5. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2011.
Литература
уреди- LaPointe, Ernie (2009). Sitting Bull: His Life and Legacy. Gibbs Smith. стр. 22.
- „Илустрована историја света” Младинска књига Београд 2006 (стр. 67)
- Documentary: Sitting Bull: A Stone in My Heart [1], 82 minutes
- Bailey, John W. Pacifying the Plains: General Alfred Terry and the Decline of the Sioux, 1866–1890. Westport, Conn.: Greenwood Press, 1979.
- Barker, Barbara. "Imre Kiralfy's Patriotic Spectacles: "Columbus, and the Discovery of America" (1892–1893) and "America" (1893)." Dance Chronicle. Vol. 17, no. 2 (1994).
- Greene, Jerome A., ed. Lakota and Cheyenne: Indian Views of the Great Sioux War, 1876–1877. Norman, Okla.: University of Oklahoma Press, 1994.
- Lazarus, Edward. Black Hills White Justice: The Sioux Nation versus the United States, 1775 to the Present. New York: HarperCollins, 1991.
- Matteoni, Norman E. Prairie Man: The Struggle between Sitting Bull and Indian Agent James McLaughlin. Guilford, Conn., 2015
- McLaughlin, James. Account of the Death of Sitting Bull and of the Circumstances Attending It Архивирано септембар 1, 2017 на сајту Wayback Machine. Philadelphia, 1891.
- Mooney, James. (Abridged version) The Ghost-Dance Religion and the Sioux Outbreak of 1890. Originally published as Part 2 of the Fourteenth Annual Report of the Bureau of Ethnology to the Secretary of the Smithsonian Institution, 1892–93, Washington: GPO, 1896. Abridged version publication information: Edited by Anthony F. C. Wallace. Chicago: University of Chicago Press, 1965.
- "Sitting Bull Rises Again – Two Indians Deny Bones of Chief Were Taken to South Dakota. Архивирано јул 22, 2018 на сајту Wayback Machine" The New York Times. December 19, 1953.
- Prairie Public Radio. Dakota Datebook. September 3, 2004.
- United States Postal Service, Postal Service Listing of American Indian Stamps.
- Utley, Robert M. The Lance and the Shield: The Life and Times of Sitting Bull. 1st ed. New York: Henry Holt and Company, 1993.
- Utley, Robert M. Frontier Regulars: The United States Army and the Indian, 1866–1891. New York: Macmillan Publishers, 1973.
- Standing Bear, Luther. (Reprint) My People the Sioux. Lincoln: University of Nebraska Press, 1975.
- Ullrich, Jan New Lakota Dictionary. Lakota Language Consortium, 2008.
- Nelson, Paul D., Шаблон:"'A shady Pair' and an 'attempt on his life' – Sitting Bull and His 1884 visit to St. Paul", Ramsey County History Quarterly V38 #1, Ramsey County Historical Society, St Paul, MN, 2003.
- Adams, Alexander B. Sitting Bull: An Epic of the Plains. New York: G. P. Putnam's Sons, 1973.
- Brown, Dee. Bury My Heart at Wounded Knee: An Indian History of the American West. New York: Holt, Rinehart and Winston, 1970.
- DeWall, Robb. The Saga of Sitting Bull's Bones: The Unusual Story Behind Sculptor Korczak Ziolkowski's Memorial to Chief Sitting Bull. Crazy Horse, S.D.: Korczak's Heritage, 1984.
- Manzione, Joseph. "I Am Looking to the North for My Life": Sitting Bull: 1876–1881. Salt Lake City: University of Utah Press, 1991.
- Newson, Thomas McLean. Thrilling scenes among the Indians, with a graphic description of Custer's last fight with Sitting Bull Архивирано децембар 25, 2021 на сајту Wayback Machine. Chicago: Belford, Clarke and Co., 1884.
- "Confirmation of the Disaster Архивирано јул 7, 2021 на сајту Wayback Machine." The New York Times. July 7, 1876.
- "The Death of Sitting Bull Архивирано јул 7, 2021 на сајту Wayback Machine." The New York Times. December 17, 1890.
- "The Last of Sitting Bull Архивирано јул 7, 2021 на сајту Wayback Machine." The New York Times. December 16, 1890.
- Reno, Marcus Albert. The official record of a court of inquiry convened at Chicago, Illinois, January 13, 1879, by the President of the United States upon the request of Major Marcus A. Reno, 7th U.S. Cavalry, to investigate his conduct at the Battle of the Little Big Horn, June 25–26, 1876 Архивирано децембар 25, 2021 на сајту Wayback Machine. (Reprint online) Pacific Palisades, Calif.: 1951.
- Sifakis, Stewart. Who's Who In The Civil War. New York: Facts on File Publishing, 1988.
- Urwin, Gregory. Custer Victorious: The Civil War Battles of General George Armstrong Custer. Lincoln, Neb.: Univ. of Nebraska Press, 1990.
- Utley, Robert M. The Last Days of the Sioux Nation. New Haven, Conn.: Yale University Press, 1963.
- Utley, Robert M. Sitting Bull: The Life and Times of an American Patriot
- Yenne, Bill. "Sitting Bull." Yardley, PA: Westholme, 2008.
- Vestal, Stanley. Sitting Bull: Champion of the Sioux, a Biography. New York: Houghton Mifflin Co., 1932.
Спољашње везе
уреди
- Седећи Бик на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Works by Седећи Бик at Open Library
- Sitting Bull's ledger drawings Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2012), Smithsonian Institution
- Sitting Bull's Winchester, Catalogue No. E384119, Department of Anthropology, NMNH, Smithsonian Institution
- "Sitting Bull", The West, PBS
- „Sitting Bull”. Appletons' Cyclopædia of American Biography. 1900.
- Хрватска енциклопедија — Индијанци
