Северни повратник
23° 26′ 12.5″ N 0° 0′ 0″ W / 23.436806° С; -0.00000° И
Северни повратник или Ракова обратница је једна од пет основних паралела које се означавају на мапи Земље. То је најсевернија паралела на којој се Сунце у подне појављује у зениту.[1] Ова појава се дешава на дан летње дугодневице, када је северна хемисфера под највећим углом у односу на Сунце.
Северни повратник се налази на 23° 26′ 22″ северне географске ширине. Северно од њега су подручја суптропске и северне умерене климатске зоне. Њој одговара слична паралела на јужној полулопти под именом јужни повратник или Јарчева обратница. Простор између ове две паралеле познат је под називом тропска зона.
Име Ракова потиче од чињенице да се у прошлости Сунце у време летње дугодневице налазило у сазвежђу Рак (посматрано са Земље). Услед прецесије Земље, по савременим астрономским опажањима, Сунце се у том тренутку налази у сазвежђу Бик. Положај повратника се историјски мењао на сложен начин. Тренутна брзина његовог померања је 1 лучни минут за 128 година.
Када се говори о рекордима у обиласку Земље, у правилу се тражи да дужина пута не буде мања од дужине повратника и да путања од старта до циља пресече све меридијане. Ова дужина је 36787,559 км.
Име
уредиКада је ова линија географске ширине добила име у последњим вековима пре нове ере, Сунце је било у сазвежђу Рака (cancer је латински за рак) у јунском солстицију, у време када сваке године Сунце достиже свој зенит на овој географској ширини. Због прецесије равнодневица, то више није случај; данас је Сунце у Близанцима на јунском солстицију. Сама реч „тропик” потиче од грчког „trope (τροπή)”, што значи окрет (промена правца или околности), нагиб, што се односи на чињеницу да изгледа да се Сунце „окреће” у време солстиција.
Скретање
уредиПоложај Тропика Рака није фиксан, већ се стално мења због благог колебања у уздужном поравнању Земље у односу на еклиптику, раван у којој Земља кружи око Сунца. Аксијални нагиб Земље варира у периоду од 41.000 година од 22,1 до 24,5 степени, а према подацима из 2000 је око 23,4 степена, што ће и даље важити око једног миленијума. Ово колебање значи да се Тропик Рака тренутно креће ка југу брзином од скоро пола лучне секунде (0,468″) географске ширине, или 15 m (49 ft), годишње. Положај круга био је тачно 23° 27′N 1917. и биће на 23° 26'N 2045. године.[2] Удаљеност између Антарктичког круга и Тропика Рака је у суштини константна док се крећу у тандему. Ово се заснива на претпоставци о константном екватору, али прецизна локација екватора није заиста фиксна. Погледајте: екватор, аксијални нагиб и кругове географске ширине за додатне детаље.
Географија
уредиСеверно од тропа су суптропи и северни умерени појас. Еквивалентна линија географске ширине јужно од екватора назива се тропиком Јарца, а регион између њих, са центром на екватору, је тропски појас.
Године 2000, више од половине светске популације живело је северно од Тропика рака.[3]
Током летњег солстиција има око 13 сати и 35 минута дневне светлости. Током зимског солстиција, дневна светлост је 10 сати и 41 минут.
Користећи 23°26'N за Тропик Рака, тропски појас пролази кроз следеће земље и територије почевши од почетног меридијана и идући ка истоку: Координате Напомене о земљи, територији или мору
Обилажење око света
уредиПрема правилима Међународне аеронаутичке федерације, да би лет могао да се такмичи за брзински рекорд око света, мора да пређе раздаљину не мању од дужине Тропика Рака, пређе све меридијане и заврши на истом аеродрому где је и започет.
Дужина Тропика Рака је 36.788 km (22.859 mi):[4]
За обичну пловидбу правила су донекле опуштена и удаљеност је постављена на заокружену вредност од најмање 36.770 km (22.850 mi).
Галерија
уреди-
Путоказ јужно од Дахле, Западна Сахара, који означава Тропик Рака. Знак су поставили учесници релија Будимпешта-Бамако; дакле, натпис је на енглеском и мађарском језику.
-
Знак који означава Тропик Рака неколико километара од Качкog Ранa, Гујарат, Индија
-
Знак који означава Тропик рака у Мадја Прадешу, Индија
-
Знак који означава Тропик рака на националном аутопуту 34 у округу Надиjа, Западни Бенгал, Индија
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Obliquity of the Ecliptic and Arctic Circle Calculator”. Приступљено 20. 9. 2022.
- ^ Montana State University: Milankovitch Cycles & Glaciation Архивирано август 6, 2011 на сајту Wayback Machine
- ^ Quigley, Robert (12. 8. 2010). „The World's Population Mapped by Latitude and Longitude”. The Mary Sue. Приступљено 11. 1. 2021.
- ^ Bakker et al, Radio Positioning at Sea: Geodetic Survey Computations Least Squares Adjustment, 1995 (ISBN 90-6275-537-2)
Литература
уреди- Moritz, H (септембар 1980). „Geodetic Reference System 1980”. Bulletin Géodésique. Berlin: Springer-Verlag. 54 (3): 395—405. Bibcode:1980BGeod..54..395M. S2CID 198209711. doi:10.1007/BF02521480. (IUGG/WGS-84 data)
- Taff, Laurence G (1981). Computational Spherical Astronomy. New York: Wiley. ISBN 0-471-06257-X. OCLC 6532537. (IAU data)
- Sykes, M.; Comstock, C.E. (1922). Solid Geometry. Rand McNally. стр. 81 ff.
- „Equinox: Almost Equal Day and Night, By Aparna Kher”. Приступљено 5. 11. 2021.
- „Definition of equator”. OxfordDictionaries.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018.
- William Barnaby Faherty; Charles D. Benson (1978). „Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations”. NASA Special Publication-4204 in the NASA History Series. стр. Chapter 1.2: A Saturn Launch Site. Архивирано из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2019.
- Luzum, Brian; Capitaine, Nicole; Fienga, Agnès; Folkner, William; Fukushima, Toshio; Hilton, James; Hohenkerk, Catherine; Krasinsky, George; Petit, Gérard; Pitjeva, Elena; Soffel, Michael; Wallace, Patrick (2011). „The IAU 2009 system of astronomical constants: the report of the IAU working group on numerical standards for Fundamental Astronomy” (PDF). Celest Mech Dyn Astr. 110 (4): 293—304. Bibcode:2011CeMDA.110..293L. S2CID 122755461. doi:10.1007/s10569-011-9352-4 .
- „General definitions and numerical standards” (PDF). IERS Technical Note 36. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 12. 2018. г.
- Instituto Geográfico Militar de Ecuador (24. 1. 2005). „Memoria Técnica de la Determinación de la Latitud Cero” (на језику: шпански).
- „Climatological Normals of Libreville”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г.
- „40 days without the sun. How? Polar Night begins in Murmansk”. Auroravillage.info. 3. 12. 2018. Приступљено 24. 3. 2022.
- Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- „Obliquity of the Ecliptic (Eps Mean)”. Neoprogrammics.com. Приступљено 13. 5. 2014.
- Berger, A. L. (1976). „Obliquity and Precession for the Last 5000000 Years”. Astronomy and Astrophysics. 51 (1): 127—135. Bibcode:1976A&A....51..127B.
- Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktikos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library.
- Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library.
- Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- Всеволод Липатов (2011-04-26). „Город на Полярном круге”. ToGeo.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 17. 03. 2023.
- Nuttall, Mark (2004). Encyclopedia of the Arctic Volumes 1, 2 and 3. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1579584368.
- Marsh, William M.; Kaufman, Martin M. (2012). Physical Geography: Great Systems and Global Environments. Cambridge University Press. стр. 24. ISBN 978-0-521-76428-5.
- Olver, F. W.J.; Lozier, D.W.; Boisvert, R.F.; et al., ур. (2010), NIST Handbook of Mathematical Functions, Cambridge University Press
- Snyder, John P (1993), Flattening the Earth: Two Thousand Years of Map Projections, University of Chicago Press, ISBN 0-226-76747-7
- Snyder, John P. (1987), Map Projections – A Working Manual. U.S. Geological Survey Professional Paper 1395, United States Government Printing Office, Washington, D.C.
- Rapp, Richard H (1991), Geometric Geodesy, Part I, Ohio State University Department of Geodetic Science and Surveying, hdl:1811/24333
Спољашње везе
уреди- Temporal Epoch Calculations
- Useful constants See: Obliquity of the ecliptic