На такмичењу је учествовало 12 екипа, а такмичење се одвијало у две фазе. Титулу светског првака, своју 18. по реду, са успехом је одбранила селекција Канаде за коју су на овом првенству играли играчи аматерске екипе Белвил Макфарланси из града Белвила у Онтарију. Сребро, своје треће у низу, освојила је селекција Совјетског Савеза која је уједно освојила и пету по реду титулу првака Европе, док је бронзана медаља припала домаћину турнира селекцији Чехословачке.
Најефикаснији играч првенства био је нападач канадског тима Гордон Беренсон са учинком од 13 поена (9 голова и 4 асистенције). На укупно одиграних 48 утакмица постигнуто је 397 голова, или у просеку 8,27 голова по утакмици. Све утакмице у просеку је посматрало око 8.471 гледалаца (укупно 406.601 гледалаца).
Такмичење у елитној групи одржавало се у две фазе. У првој фази 12 селекција је било подељено у 3 групе са по 4 тима. Играло се по лигашком систему свако са сваким у три кола, а по две првопласиране селекције из све три групе такмичење су наставили у борби за медаље, док је 6 најслабијих екипа такмичење наставило у групи за пласман од 7. до 12. места. У другој фази такође се играло по истом систему у 5 кола.
У финалној групи 6 екипа је одиграло лигашки турнир у пет кола, а коначан поредак је одлучен укупним збиром бодова. Како су селекције Совјетског Савеза ии Канаде након 5 кола имале идентичан број бодова у обзир се узимала гол разлика (на основу које је Канада заузела прво место). Како су Чехословачка и Сједињене Државе били на деоби трећег места са идентичним бројем бодова и истом гол разликом треће место је заузела екипа која је имала бољи просек голова по утакмици.
Три селекције које нису учествовале на турниру елитне групе такмичиле су се у својеврсној дивизији Б, означеној као Critérium européen. У овој групи такмичила се и јуниорска репрезентација Чехословачке, међутим њени резултати се нису рачунали у званичном поретку.