Светско првенство у рагбију 2011.

Светско првенство у рагбију 2011.
Детаљи такмичења
Држава домаћин	Нови Зеланд
Шампиони	Нови Зеланд (Друга. титула)
Статистике турнира
Одиграно утакмица	48
Најбољи стрелац	Морн Стејн (62 поена)

Светско првенство у рагбију 2011. (службени назив: 2011 Rugby World Cup) је било седмо светско првенство у рагбију 15 које се одржало на Новом Зеланду.^[1] Првенство се одржало од 9. септембра 2011. до 23. октобра 2011.

Ово светско првенство у рагбију, било је највећа спортска манифестација на Новом Зеланду икада^[2], што и не чуди, јер је познато да Новозеланђани живе за рагби.^[3] Чак 133 000 навијача дошло је са других континената да посети Нови Зеланд и присуствује рагби утакмицама.

Историја се поновила, Нови Зеланд је после 24 године чекања, поново освојио трофеј Веб Елис, пошто је у финалу био бољи, као и 1987., од Француске са 8:7 на стадиону Еден парк. По први учествовала је селекција Русије, а једно од највећих изненађења догодило се у групној фази, када је Тонга победила фаворизовану Француску. Бронзану медаљу освојили су рагбисти Аустралије пошто су у мечу за треће место победили Велс. Шампиони из 2007., "спрингбокси" елиминисани су већ у четвртфиналу од "валабиса". Победом у финалу, "ол блекси" су се са две освојене титуле светског првака, тада изједначили са Аустралијом и Јужноафричком Републиком.^[4]

"Ол блекси" су дуго чекали на другу титулу светског првака.

Избор домаћина

Три државе су планирале да добију домаћинство овог великог спортског догађаја:

Јужноафричка Република

Јапан

Нови Зеланд

17. новембра 2005., светска рагби федерација је одлучила да Нови Зеланд буде домаћин светског првенства 2011. Занимљиво је да је прво светско првенство 1987., одржано на Новом Зеланду и у Аустралији. Влада Новог Зеланда је уложила 310 000 000 новозеландских долара у организацију овог светског првенства. Разорни земљотрес у Крајстчерчу мало је пореметио распоред мечева.

Квалификације

Рагби јунион је глобални спорт, који се игра у 117 држава чланица Уједињених нација. 12 репрезентација су захваљујући високом пласману на претходном светском првенству одржаном у Француској 2007., обезбедиле директан пласман. Осталих 8 репрезентација су се квалификовале кроз континентална такмичења. Русија је била дебитант на овом светском првенству, а свих осталих 19 најбољих репрезентација света, биле су и на претходном светском првенству.

Регион	Квалификације
Европа	9
Јужна Америка	1
Северна, Централна Америка и Кариби	2
Азија	1
Африка	2
Океанија	5

Репрезентације које су се квалификовале

На Светском првенству у рагбију 2011. је укупно учествовало 20 репрезентација, а то су:

Африка

Северна Америка, Средња Америка и Кариби

Јужна Америка

Аргентина

Азија

Јапан

Европа

Океанија

Стадиони

На стадиону у Крајстчерчу, на коме играју Крусејдерси, није се одиграо ниједан меч због последица земљотреса. На овом стадиону требало је да се одиграју два четрвртфинала.

У великом финалу на Еден парку, Нови Зеланд је победио Француску.

Утакмице светског првенства у рагбију 2011., играле су се на 12 стадиона, који се налазе на Новом Зеланду:

Еден Парк - 60.000
Регионални стадион у Велингтону - 40.000
Стадион Ваикато - 36.000
Стадион Форсит бар - 30.000
Стадион Норт Харбор - 30.000
Стадион Јеро - 26.000
Стадион Рагби парк - 20.000
Стадион Роторуа - 26.000
Трафалгар Парк - 18.000
Окара Парк - 18.000
Меклин Парк - 19.700
Арена Манавату - 15.000

Жреб

Жреб је одржан 12. марта 2009. Распоред шешира је био на основу позиције на светској рагби ранг листи.

Групе

Група А

Рагбисти Тонге шокирали су Француску.

Најбољи рагбиста свих времена Ричи Мако, предводио је као капитен рагби репрезентацију Новог Зеланда, до друге титуле светског првака.

Група Б

Група Ц

Група Д

Такмичење по групама

20 најбољих рагби репрезентација света, биле су подељене у 4 групе. Две најбоље пласиране репрезентације су ишле у четврфинале, а трећепласиране су обезбедиле директан пласман на следеће светско првенство у рагбију, које се 2015., одржало у Енглеској. По 4 бода добијало се за победу, 2 бода за нерешено, 0 бодова за пораз, 1 бонус бод за 4 или више постигнутих есеја на једној утакмици и 1 бонус бод за пораз мањи од 8 поена разлике.

Енглези су против Аргентине играли у црним дресовима, да би испровоцирали Нови Зеланд.

Највећа сензација догодила се у групи А, где је Тонга савладала Француску 19-14. У групи Б, Румунија и Грузија су пружиле јак отпор Шкотској и показале да не заостају много у односу на репрезентације, које се такмиче у купу шест нација. Дебитант Русија је добро одиграла утакмицу против САД у групи Ц, али то није било довољно да се избегне пораз. У све четири групе првопласирана селекција је имала максимални учинак, са 4 победе у 4 меча. "Спрингбокси" су доминирали у групи Д, Ирци у групи Ц, "црвене руже" у групи Б и домаћини "Ол Блекси" у групи А.

Ирска је изненадила Аустралију у групи Ц.

Група А

Нови Зеланд - Тонга 41:10

Француска - Јапан 47:21

Тонга - Канада 20:25

Нови Зеланд - Јапан 83:7

Француска - Канада 46:19

Тонга - Јапан 31:18

Нови Зеланд - Француска 37:17

Канада - Јапан 23:23

Француска - Тонга 14:19

Нови Зеланд - Канада 79:15

Аријер Новог Зеланда Израел Даг је бриљирао на овом светском првенству.

Група Б

Шкотска - Румунија 34:24

Енглеска - Аргентина 13:9

Шкотска - Грузија 15:6

Аргентина - Румунија 43:8

Енглеска - Грузија 41:10

Енглеска - Румунија 67:3

Аргентина - Шкотска 13:12

Грузија - Румунија 25:9

Енглеска - Шкотска 16:12

Аргентина - Грузија 25:7

Брзоноги Енглез Крис Ештон постигао је чак 6 есеја, на светском првенству у рагбију 2011.

Група Ц

Аустралија - Ирска 32:6

Ирска - САД 22:10

Русија - САД 6:13

Аустралија - Ирска 6:15

Италија - Русија 53:17

Аустралија - САД 67:5

Ирска - Русија 62:12

Италија - САД 27:10

Аустралија - Русија 68:22

Ирска - Италија 36:6

Група Д

Фиџи - Намибија 49:25

Јужноафричка Република 17:16

Самоа - Намибија 49:12

Јужноафричка Република - Фиџи 49:3

Велс - Самоа 17:10

Јужноафричка Република - Намибија 87:0

Фиџи - Самоа 7:27

Велс - Намибија 81:7

Јужноафричка Република - Самоа 13:5

Велс - Фиџи 66:0

Елиминациона фаза

Шон О'Брајан био је један од најбољих играча мелеа на овом светском првенству, ипак његова Ирска поново није могла даље од четвртфинала.

Костур нокаут фазе је био такав, да је у финалу морала да се нађе једна репрезентација са јужне хемисфере и једна репрезентација са Старог континента. Велс је елиминисао Ирску у четвртфиналу, али је у полуфиналу изгубио од Француске, која је у четврфиналу била боља од Енглеске. Нови Зеланд је у четвртфиналу победио Аргентину, а у полуфиналу Аустралију, која је пре тога елиминисала тада још увек актуелног шампиона света Јужноафричку Републику. У мечу за треће место Аустралија је била боља од Велса, тако да су "валабиси" дошли до бронзане медаље. У великом финалу у најнасељенијем граду Окланду, Нови Зеланд је са 8:7 победио Француску. После више од две деценије, Новозеланђани су могли поново са пуним правом, да кажу да су највећа рагби сила на Земљи.^[1]

Четрвртфинале

Ирска - Велс 10:22

Енглеска - Француска 12:19

Јужноафричка Република - Аустралија 9:11

Нови Зеланд - Аргентина 33:10

Полуфинале

Велс - Француска 8:9

Нови Зеланд - Аустралија 20:6

Меч за бронзану медаљу

Велс - Аустралија 18:21

Финале

Нови Зеланд - Француска 8-7