Светски конгрес Русина
Светски конгрес Русина (рсн. Світовый конґрес русинів, енгл. World Congress of Rusyns) је најзначајнија међународна организација русинског народа, која окупља регионалне и локалне организације из матичних русинских (карпатских) области, као и организације које представљају русинску дијаспору из разних земаља широм света. Општа конгресна заседања одржавају се сваке друге године, а радом организације у интервалима између заседања руководи посебан одбор, под називом: Светски савет Русина (енгл. World Council of Rusyns). Иницијатива за оснивање СКР покренута је крајем 1980-их година, а прво конгресно заседање одржано је 1991. године у Словачкој.[1][2][3][4]
Почевши од 2015. године, организацијом председава др Штефан Љавинец (рсн. Штефан Лявинец), представник Русина из Мађарске,[5] а председничку функцију је у претходном периоду, почевши од 2009. године, обављао Ђура Папуга (рсн. Дюра Папуґа), представник Русина из Србије.[6]
Међу русинским организацијама из Србије, најактивнију сарадњу са СКР остварује Матица русинска,[7][8][9] која је била домаћин трећег (1995) и десетог (2009) заседања СКР.[10][11]
Делатност
уреди
Као кровна организација која делује на глобалном нивоу, СКР има посебан значај за русински народ, који нема своју засебну државу, нити данас има своју аутономну област, коју је имао у периоду од 1918. до 1938. године у облику аутономне Русинске Крајине (1918-1919) и аутономне Поткарпатске Русије (1919-1938). Стога се посебна пажња у оквиру рада СКР поклања сарадњи са државама које су званично признале мањински статус русинског народа. Пошто поједине државе (Украјина) још увек нису признале народну посебност Русина, представници СКР се на глобалном нивоу и даље залажу за свеопште признање русинског народа као посебног словенског народа, који је у свему равноправан са осталим источнословенским народима (Руси, Белоруси, Украјинци). [12]
Посебна пажња у склопу делатности СКР поклања се питањима која се односе на неговање русинске културно-историјске баштине, са тежиштем на афирмацији русинског језика, који је од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO) признат и потврђен под називом који је изведен управо из ендонимског (изворног) имена русинског народа (енгл. Rusyn language).[13] Недавни покушај поделе русинског језика (2019), који је учињен без консултација са радним телима СКР, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).[14]
Пошто највећи број Русина припада гркокатоличкој вероисповести, СКР је у неколико наврата изражавао забринутост због нерешавања појединих питања која се односе на Рутенску гркокатоличку цркву и положај гркокатоличких Русина у оквиру појединих гркокатоличких епархија.[15]
Приликом сусрета са званичним представницима Католичке цркве, који је одржан 2006. године у Вашингтону, делегација Светског конгреса Русина је пред папским нунцијем изразила забринутост због неповољног положаја Русина у појединим гркокатоличким епархијама (прешовска, мукачевска). Том приликом је указано на разне проблеме који проистичу из непризнавања пуне националне посебности Русина од стране Католичке цркве, што је упоређено са политиком бившег Совјетског Савеза, уз напомену да се Русини у званичној терминологији Католичке цркве још увек означавају као "Рутени" (егзонимски термин са ширим значењем).[16][17][18]
Тадашњи председник СКР (2005-2009), проф. др Павел Р. Магочи (енгл. Magocsi, Paul R.) је 2011. године изричито указао на неприкладност употребе рутенских одредница за означавање Русина у међународној терминологији.[19]
Конгресна заседања
уреди- 1. заседање СКР (1991), Медзилаборце, Словачка
- 2. заседање СКР (1993), Легњица, Пољска
- 3. заседање СКР (1995), Руски Крстур, Србија
- 4. заседање СКР (1997), Будимпешта, Мађарска
- 5. заседање СКР (1999), Ужгород, Украјина
- 6. заседање СКР (2001), Праг, Чешка
- 7. заседање СКР (2003), Прешов, Словачка
- 8. заседање СКР (2005), Крињица, Пољска
- 9. заседање СКР (2007), Сигет, Румунија
- 10. заседање СКР (2009), заједнички: Руски Крстур, Србија и Петровци, Хрватска
- 11. заседање СКР (2011), Пилишсенткерест, Мађарска
- 12. заседање СКР (2013), Ужгород, Украјина
- 13. заседање СКР (2015), Дева, Румунија
- 14. заседање СКР (2017), Осијек, Хрватска
- 15. заседање СКР (2019), Камјенка, Словачка
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Magocsi 1997, стр. 301-331.
- ^ Magocsi 2015, стр. 358-362.
- ^ Дуць-Файфер 2019, стр. 17-89.
- ^ „Maria Silvestri (2021): Thoughts from the World Congress of Rusyns”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2021. г. Приступљено 11. 09. 2021.
- ^ Руске слово (2015): Штефан Лявинец нови предсидатель Шветовей ради РРЛ
- ^ Дуць-Файфер 2019, стр. 38.
- ^ Суботић 2018, стр. 54, 58.
- ^ Савин 2018, стр. 127.
- ^ Фејса 2018, стр. 23-24.
- ^ Варґа 1997.
- ^ Danas (2009): Deseti svetski kongres Rusina u Ruskom Krsturu: Pravo na različitost kao osnovno obeležje Vojvodine
- ^ Magocsi 1992, стр. 199-223.
- ^ ISO 639-3: 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue)
- ^ ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016
- ^ Request of the delegates and guests of the 9th World Congress of Rusyns for recognition of the Rusyn Greek-Catholic Church sui iuris in Slovakia and the appointment of its Rusyn bishop (2007)
- ^ Русин: Културно-хрістіаньскый часопис, бр. 6 (2006): Председа Світового конґресу Русинів у Вашінґтонї, стр. 16-17.
- ^ Rusyn Academy (2006): World Congress Chairman in Washington, DC.
- ^ Русинські новини (2006): Голова Всесвітнього конгресу русинів у Вашингтоні
- ^ Magocsi 2011, стр. 177.
Литература
уреди- Варґа, Михайло, ур. (1997). Зборнїк роботох зоз Трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох). Руски Керестур: Руска матка.
- Дуць-Файфер, Олена (2019). „Писма - документы Світового Конґресу Русинів і Світовой Рады Русинів (1991-2019)”. Річник Руской Бурсы. 15: 17—89.
- Magocsi, Paul R. (1992). „The Birth of a New Nation, or the Return of an Old Problem? The Rusyns of East Central Europe”. Canadian Slavonic Papers. 34 (3): 199—223.
- Magocsi, Paul R. (1997). „Mapping Stateless Peoples: The East Slavs of the Carpathians”. Canadian Slavonic Papers. 39 (3): 301—331.
- Magocsi, Paul R. (1999a). Of the Making of Nationalities There is No End. 1. Boulder: East European Monographs.
- Magocsi, Paul R. (1999b). Of the Making of Nationalities There is No End. 2. Boulder: East European Monographs.
- Magocsi, Paul R. (2011). „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177.
- Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press.
- Савин, Драгана (2018). „Русини у Војводини - установе културе” (PDF). Транскултуралност и библиотеке. 2. Београд: Филолошки факултет. стр. 113—136.
- Smith, Raymond A. (1997). „Indigenous and Diaspora Elites and the Return of Carpatho-Ruthenian Nationalism, 1989-1992”. Harvard Ukrainian Studies. 21 (1-2): 141—160.
- Суботић, Момчило (2018). „Русини и Украјинци у Војводини” (PDF). Политичка ревија. 30 (56): 45—70.
- Фејса, Михајло (2018). „Фактори опстанка русинске националне заједнице у Србији” (PDF). Зборник Матице српске за друштвене науке. 165: 17—29.