Светлагорск
Светлагорск или Светлогорск (блр. Светлагорск; рус. Светлогорск) је град у источном делу Републике Белорусије. Административни је центар Светлагорског рејона Гомељске области. До 1961. године носио је име Шатилки (блр. Шацілкі).
| Светлагорск Светлагорск; Светлогорск | |
|---|---|
 Детаљ из центра града | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гомељска област |
| Рејон | Светлагорски рејон |
| Основан | 13. век, први помен 1560. |
| Статус града | од 1961. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 69.900 |
| — густина | 2.704,06 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 38′ 00″ С; 29° 44′ 00″ И / 52.633333° С; 29.733333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 131 m |
| Површина | 25,85 km2 |
  Светлагорск Светлагорск на карти Белорусије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Сергеј Максименко |
| Поштански број | 247431—247436, 247439 |
| Позивни број | +375 (0) 2342 |
| Регистарска ознака | 3 |
| Веб-сајт | |
| www.svetlogorsk.by | |
У граду је 2010. живело нешто мање од 70.000 становника.
Географија
уредиНалази се на реци Березини у области Гомељског Полесја, на око 113 km северозападно од административног центра области Гомеља (са којим је повезан друмом преко града Речице). Кроз град пролази железница на релацији Жлобин—Калинкавичи.
Историја
уредиПрема резултатима археолошких истраживања на месту савременог града постојало је рано средњовековно насеље (из периода 6—7. века),[1] а од 13. века ту постоји трајно насеље.[2]
Први писани податак о насељу датира од 15. јула 1560. и ту се помиње насеље Шатилински Астров (блр. Шацілінскі Востраў) као део Литванске Кнежевине. Име насеља вероватно потиче од локалног кнеза Романа Шатила. Године 1569. насеље постаје делом новоосноване Пољско-литванске Уније. Према подацима из 1639. у селу Шатиловичи (блр. Шацілавічы) постојало је 17 кућа, а само насеље је било део тадашњег Речичког повјата.
Негде око 1650. у Шатиловичима је подигнута прва католичка црква. Након распада Пољско-литванске државе 1793. Шатиловичи постају део Руске Империје и улазе у састав Минске губерније.
Кроз Шатиловиче пролази железница 1915. године.[3] Године 1919. постају саставни део новоосноване Белоруске ССР.
Насеље Шатилки јесу 1956. унапређено у статус градске варошице, а две године касније ту је отворена Василевичка термоелектрана. Шатилки 1960. постају центар тадашњег Паричког рејона, а већ следеће године насеље добија садашње име Светлагорск.
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2012. живело 69.210 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 54.772[4] | 69.475[4] | 69.475[4] | 69.995[4] | 69.210[4] |
Међународна сарадња
уредиГрад Светлагорск има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим градовима:
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „В Светлогорске найдены предметы времен античности”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 06. 2013.
- ^ Рассадин С. Е. О некоторых находках 2008 г. на Шатилинском Острове // Исследования по истории Восточной Европы: научный сборник. Вып. 1. Мн., 2008, pp. 234—236.
- ^ Киштымов А. Этапы железнодорожного строительства на Беларуси // Камунікат. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Спољашње везе
уреди
- Профил Светлагорског рејона Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2011)
- Саснови Бор на мапи Светлагорског рејона
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.1, кн.1. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2004. 632с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0303-0. ISBN 978-985-11-0302-3.
- Хералдика града Светлагорска