Саша Илић (писац)
Саша Илић (Светозарево, 1972) српски је писац и уредник. Један од уредника издавачке делатности Народне библиотеке Србије[1] и један од некадашњих оснивача и чланова редакције[2] подлистка Бетон који су објављивале дневне новине Данас.
Саша Илић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1972. |
| Место рођења | Светозарево, СФР Југославија |
Биографија
уредиВећину својих текстова је објавио у часопису Реч, у ком је дебитовао у јануару 1995. године. Са Драганом Бошковићем је 1998. објавио коауторску књигу под називом Одисеј. Прозну књигу Предосећање грађанског рата објавио је 2000. године као прву књигу у едицији Реч.[3] Исте године је приредио заједничку књигу младих приповедача под насловом Псећи век у којој су се, поред његове, нашле приповетке Михајла Спасојевића, Боривоја Адашевића, Угљеше Шајтинца, Срђана В. Тешина и Ненада Јовановића.
Роман Берлинско окно[4] за који је добио стипендију фонда Борислав Пекић[5] био је у ужем избору за НИН-ову награду 2005.[6]
Године 2015. објавио је две збирке прича, Душановац. Пошта, која је исте године на београдском сајму књига освојила специјално признање[7] за графичку опрему, и Лов на јежеве. Четири године касније написао је роман Пас и контрабас[8] за који је добио НИН-ову награду.[9]
Дела
уреди- Одисеј (1998)
- Предосећање грађанског рата (2000)
- Берлинско окно[10][11](2005)
- Пад Колумбије[12](2011)
- Душановац. Пошта[13](2015)
- Лов на јежеве[14] (2015)
- Пас и контрабас[15] (2019)
Галерија
уреди-
Илић 2020. године у Пироту -
Илић 2020. године у Пироту
Референце
уреди- ^ „Саша Илић”. www.napolaputa.net.
- ^ „Демилитаризација наметнутих вредности”. Глас јавности. 5. 8. 2006. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 04. 06. 2009.
- ^ „Предосећање грађанског рата”. openlibrary.org.
- ^ „Роман о Берлину”. www.plastelin.com. Архивирано из оригинала 18. 05. 2008. г. Приступљено 04. 06. 2009.
- ^ „Храбро бетонирање”. www.danas.rs. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 09. 06. 2024.
- ^ „Ninova nagrada Miru Vuksanoviću”. www.b92.net. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ „Svečano uručene nagrade 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2015.
- ^ „SLUŠAONICA 128 - 47. emisija (29. 10. 2019) - Noć Republike”. Приступљено 16. 12. 2019.
- ^ „Saša Ilić dobitnik Ninove nagrade za roman „Pas i kontrabas“”. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ „Берлинско окно”. www.booksa.hr. Архивирано из оригинала 24. 6. 2011. г. Приступљено 4. 6. 2009.
- ^ „Берлинско окно”. knjiga.hr. Архивирано из оригинала 3. 5. 2009. г. Приступљено 4. 6. 2009.
- ^ Чанак, Татјана (26. 3. 2011). „Saša Ilić, autor romana o Đinđiću: Lakoća ubijanja rečima”. www.blic.rs. Приступљено 26. 3. 2011.
- ^ „Saša Ilić:Dušanovac. Pošta. Kalendarske priče”. Приступљено 14. 11. 2015.
- ^ „Saša Ilić:LOV NA JEŽEVE”. Приступљено 21. 11. 2015.
- ^ „Saša Ilić:Пас и контрабас”. Приступљено 16. 11. 2019.
Спољашње везе
уреди- Наш „брод лудака“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2014), Глас јавности (језик: српски)
- Ein Blick durchs Berliner Fenster, Ein Interview mit Saša Ilić (језик: немачки)
- Дубравка Ђурић, Изазовне праксе писања после 2000. године у Србији (језик: српски)
- Поезија на бис (језик: српски)
- Dobitnik Ninove nagrade Saša Ilić za RTS: "Pas i kontrabas" – metafora u ritmu džeza (језик: српски)
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
