Сарти
Сарти (грч. Σάρτη [Sárti]) је село (летовалиште) у Грчкој на „прсту“ Ситонија на полуострву Халкидики. Налази се 140 километара југоисточно од Солуна и има поглед на Атос. Сарти чине 4-5 улица и много малих попречних улица.[1]
Сарти Σάρτη | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Халкидики |
Општина | Ситонија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011.. | 1.156 |
— густина | 21,65 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 05′ 21″ С; 23° 58′ 39″ И / 40.0893° С; 23.9774° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 0 m |
Површина | 53,384 km2 |
Сарти је некада био део општине Торони, али је 2011. године припојена општини Ситонија која сада обухвата целу територију Ситоније.
Карактеристике
уредиСарти је подељен на Стари Сарти, Нови Сарти и Сарти бич (Sarti beach). Плажа у Сартију је пешчана, дугачка око 3 километра и доста широка. Плажа гледа на Свету Гору. Стари део Сартија има мало крупнији песак, а када се крене ка новом делу он постаје ситнији.[1]
Историјат
уредиПо легенди Сарти је основан у VIII веку пре нове ере, а добио је име по свом краљу Сартиосу.[2] Име Сарти спомиње се први пут у V веку п.н.е у списима чувеног грчког историчара Херодота.[3] Он наводи да је кроз место прошао персијски цар Ксеркс у походу на грчке градове у V веку п. н. е. Сарти крајем V века постаје п.н.е постаје један од 32 најважнија града на Халкидикују. Ови градови под вођством Олинтоса оснивају „Заједницу Халкиђана”, коју ће 379. године уништити Спарта.[2] Међутим, ускоро долази до поновног уједињења, али савез коначно уништава Филип II, краљ Македоније. Рушевине града данас се могу наћи изнад залива Сикиа.[3]
У XIV веку се помиње село под именом „Сартис”, које је било метох манастира Ксиропотам са Свете Горе. Село је опустошено у XVII веку у нападу гусара.[2]
Сарти је поново насељен након Грчко-турских ратова (1919—1922). Након пораза у том рату, грчко становништво је било приморано да 18. октобра 1922. године напусти Малу Азију и насели се у Грчку. Преци данашњег становништва Сартија некада је насељавало острво Афисија (данас Авса) у Мраморном мору. У страху од покоља Грци су по њих послали бродове и превезли их у Атину. Мислећи да одлазе само привремено нису са собом понели ништа од својих добара. Група мештана вратила се на острво и затекла је спаљене и опљачкане куће. Незадовољни животом у великом граду, одлучили су да потраже место на коме ће се населити. Након неколико месеци пронашли су Сарти, које их је посетило на место на коме су живели и ту су одлучили да оснују Нову Афисију, једно од 27 нових насеља које су основале избеглице на Халкидикију.[4][2]
У почетку је становништво живело тешко и у сиромаштву. Без кућа и хране умирали су од глади и болести. Мештатни Сикије, богатог и јединог места на Халкидикију до рата, нису благонаклоно гледали на придошлице и нису им помагали. Њима су помогли монаси манастира метоха манастира Ксиропотам и они су у њему провели наредне две године док нису саградили прве куће које се и данас могу видети у старом делу Сартија. Бавили су се искључиво риболовом. За неколико деценија успели су да укроте негостољубиву природу и саграде живописно рибарско насеље. Оно ће почетком XXI века постати једно од најпознатијих туристичких дестинација на Халкидикију.[2][4]
Црква у Сартију
уредиЦркву у Сартију избеглице су саградили уз много труда и напора. Посветили су је Богородици, заштитници хришћана. У цркви се чува икона Богородице коју су мештани понели из њихове прапостојбине. По легенди она је учинила да брод не крене док и Њу не унесу на њега и показује знаке присуства за свој празник, сваког 15. августа. Тог дана улицама Сартија креће се литија и велики број људи који нису из овог места долази да јој се поклони.[5][6]
Становништво
уредиНасеље је имало 2011. године 1.156 становника.[1] Током летњих сезона тај број је и до 10 пута већи због туриста, а највећи број долази из Србије, Северне Македоније, Мађарске, Румуније итд.
Галерија
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Сарти (основни подаци)”. Hellena Travel. Архивирано из оригинала 14. 05. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2018.
- ^ а б в г д „Istorija Sartija”. sarti-chalkidiki.com. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 1. 8. 2019.
- ^ а б „Sarti – Sitonija (Grčka)”. putujsigurno.rs. Приступљено 1. 8. 2019.
- ^ а б „Zanimljiva istorija Sartija”. nikana.gr. Приступљено 1. 8. 2019.
- ^ „Crkva u Sartiju”. sarti-chalkidiki.com. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 1. 8. 2019.
- ^ „Omiljeno srpsko letovalište na Sitoniji krije bolnu i dugu istoriju: Niko ne zna šta se dešavalo u kućama koje su sada turistička atrakcija”. telegraf.rs. Приступљено 1. 8. 2019.