Сарколема
Сарколемма (sarco (од sarx) из грчке речи за месо, и lemma из грчке рећи са значењем плашт) названа је и миолема, је ћелијска мембрана пругасте ћелије мишићних влакана.[1] Састоји се од липидног двослоја и танког спољног слоја полисахаридног материјала (гликокаликс) који је у контакту са базалном мембраном. Базална мембрана садржи бројне танке колагенске фибриле и специјализоване протеине као што је ламинин[2] које пружају основу на којој се мишићно влакно одржава. Кроз трансмембранске протеине у ћелијској мембрани, актински скелетон унутар ћелије је повезан са базалном мембраном и ћелијском спољашношћу. На сваком крају мишићног влакна, површински слој сарколеме се спаја са влакном од тетива, а влакна тетива, се сакупљају у снопове како би се обликовале тетиве мишића које се везују за кости.
| Детаљи | |
|---|---|
| Function | Ћелијска мембрана |
| Називи и ознаке | |
| MeSH | D012508 |
| TH | ТХ {{{2}}}.html HH2.00.05.0.00003 .{{{2}}}.{{{3}}} |
| Анатомска терминологија | |
Сарколемма генерално одржава исту функцију у мишићним ћелијама, као и ћелијска мембрана у другим ћелијама еукариота.[3]
Референце
уреди- ^ Sarcolemma на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ^ Engvall, E.; D, Earwicker; T, Haaparanta; E, Ruoslahti; Sanes, JR. (септембар 1990). „Distribution and isolation of four laminin variants; tissue restricted distribution of heterotrimers assembled from five different subunits”. Cell Regulation. 1 (10): 731—40. PMC 361653
. PMID 2099832. doi:10.1091/mbc.1.10.731.
- ^ Boron, Walter F. (2009). Medical Physiology 2nd edition. Philadelphia: Saunders. стр. 9—21.
