Сандра Деј О’Конор
Сандра Деј О’Конор (енгл. Sandra Day O'Connor; Ел Пасо, 26. март 1930 — Финикс, 1. децембар 2023) била је америчка правница која је служила као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. О’Конор је била прва жена која је именована у Врховни суд. Именовао ју је Роналд Реган 1981.[1] Поједине религијске групе и групе које су се бориле за забрану абортуса противиле су се њеном именовању, међутим именовање је једногласно потврђено у Сенату. Укупно 99 сенатора је гласало „за“, док сенатор Макс Баукус није присусвовао седници и гласању, али је послао О’Коноровој примерак књиге A River Runs Through It као извињење.
| Сандра Деј О’Конор | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Сандра Деј О’Конор | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Име при рођењу | Сандра Деј О’Конор | ||||||||||||
| Датум рођења | 26. март 1930. | ||||||||||||
| Место рођења | Ел Пасо, Тексас, САД | ||||||||||||
| Датум смрти | 1. децембар 2023. (93 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Финикс, Аризона, САД | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Станфорд | ||||||||||||
| Професија | правник, судија | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Републиканска странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Потпис | .png){kind=small} | ||||||||||||
У првим годинама мандата, О’Конор је најчешће гласала са козервативним крилом Суда, нарочито са председником Ренквистом. У прве три године мандата, она и Ренквист су у 87% предмета гласали исто.[2] Међутим, како је суд постајао све више конзервативан (долазак Томаса уместо Маршала и Кенедија умјесто Пауела), О’Конор је често била та која је давала одлучујући глас, нарочито у случајевима када је суд био подељен по идеолошкој линији. У таквим пресудама између 1994. и 2004, О’Конор је 82 пута гласала са конзервативним крилом Суда, а 28 пута се придружила либералном крилу.[3]
На листи најмоћнијих жена света часописа Форбс, О’Конор је 2004. била на шестом месту, а 2005. на тридесетшестом. Једине Американке које су биле испред ње на листи су Кондолиза Рајс, Хилари Клинтон и Лаура Буш.[4] Дана 12. августа 2009, председник САД Барак Обама доделио јој је Националну медаљу слободе, највеће цивилно признање САД.
Референце
уреди- ^ Weisman, Steven R. (7. 7. 1981). „Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court”. The New York Times.
- ^ Greenburg 2007, стр. 68.
- ^ „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective” (PDF). Harvard Law Review. 118 (1): 521. новембар 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 3. 2006. г.
- ^ „The World's Most Powerful Women”. Forbes. 20. 8. 2004. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г.
Литература
уреди- Greenburg, Jan Crawford (2007). Supreme Conflict: The Inside Story of the Struggle for Control of the United States Supreme Court. Penguin Books.
- O'Connor, Sandra Day; Day, H. Alan (2002). Lazy B: Growing Up on a Cattle Ranch in the American Southwest. Random House. ISBN 978-0-375-50724-3.
Спољашње везе
уреди
- Booknotes interview with O'Connor on Lazy B: Growing Up On a Cattle Ranch in the American Southwest
- Congressional Research Service (CRS) Reports regarding Justice O'Connor
- O'Connor not bothered by delayed retirement, The Associated Press
- Sandra Day O'Connor prepares for final days on Supreme Court, The Associated Press
- Cases in which O'Connor has been the deciding vote
- Centrist justice sought 'social stability'
- An Interview with Justice Sandra Day O’Connor Third Branch (август 2009)
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |