Сахнин

Сахнин
סַחְ'נִין, סִכְנִין
سخنين
Сахнин; סַחְ'נִין, סִכְנִין ; سخنين
	Поглед на Сахнин
	Грб
Административни подаци
Држава	Израел
Округ	Северни округ
Становништво
Становништво	‍
— 2018.	31.057
— густина	3.163,92 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	32° 52′ С; 35° 18′ И / 32.87° С; 35.30° И
Површина	9,816 km2
	Сахнин Сахнин на карти Израела
Остали подаци
Градоначелник	Сафат Або Раја

Сахнин (арап. سخنين; хебр. סַחְ'נִין или סִכְנִין − Сихнин) је већински арапски град у Северном округу државе Израел, који се налази у доњој Галилеји, око 23 km источно од Акоа. Сахнин је статус града добио 1995. Град је 2018. године имао 31.057 становника,^[2] већином муслимана и значајном хришћанском мањином.^[3] У Сахнину живи највећа популација суфијских муслимана унутар Израела, која броји око 80 чланова.

Географија

Сахнин је изграђен на три брежуљка и налази се у долини окруженој планинама, од којих је највиша висока 602 метра. Његов сеоски пејзаж готово је у потпуности прекривен грмљем маслине и смокве, као и оригана и сезама.

Сахнински колеџ за образовање наставника

Историја

Сахнин у јесен

Насеље Сахнин је старо најмање 3.500 година, први пут је поменуто 1479. године пре нове ере у списима из доба древноегипатског фараона Тутмоса II, у којима је наведено као центар за производњу индиго боје. Асирски краљ Саргон II такође га помиње под именом „Сугинин”.

Сахнин се налази на древном локалитету, на ком су пронађени остаци прастарих стубова и цистерни.^[4] Помиње га Јосиф Флавије као Согане, град утврђен 66. године.^[5] Цистерна, ископана у близини џамије у старом градском језгру, открила је фрагменте керамике из периода од 1. до 5. века п. н. е.^[6]

У крсташком добу био је познат као „Зеканин”.^[7] Био је један од „касалија” (села) која су дата 1174. године „Филипеу ле Русу”.^[8]^[9] ^[10]^[7] Потомци Филипе ле Руса 1236. године потврдили су продају поседа Сахнина.^[11]^[12]^[13]

Османско доба

Сахнин је поменут у Османском пореском попису из 1596. године, и према њему село се налазило у нахији Ако, која је била део Санџака Сафад. Становништво насеља је живело у 66 домаћинстава, а било је и 8 нежења, сви тановници села били су муслимани. Сељани су плаћали фиксну пореску стопу од 20% на разне пољопривредне производе, укључујући пшеницу, јечам, маслине, памук, и на воденицу; укупно 12.138 акчи.^[14]^[15]

„Сухнин” је 1838. године наведен као муслиманско и хришћанско село у округу „Еш-Шагур”, смештеном између Сафада, Акоа и Тиберијаде.^[16]

Британски конзул Роџерс проценио је 1859. године да село има 1.100 становника, као и да обрађено подручје покрива површину од 100 федана,^[17] док је Виктор Герен 1875. навео да има 700 становника, како муслимана, тако и Грка православаца и „Грка шизматика”.^[18]

Британски Фонд за Истраживање Палестине (PEF) је 1881. спровео Премер Палестине, при опису села Сахнин наведено је следеће: „Велико село од камена и ћерпича, усред маслиника, са малом џамијом. Снабдевање водом је из великог резервоара око пола миље на југоисток. Становници су муслимани и хришћани”.^[19]

Попис становништва који је спроведен око 1887. године показао је да Сахнин има око 1.915 становника; 1.640 муслимана, 150 католика и 125 грчких хришћана.^[20]

Доба Британског мандата над Палестином

У време пописа становништва у Палестини (1922) који су спровеле власти британског мандата, Сахнин је имао 1.575 становника; 1.367 муслимана и 208 хришћана;^[21] 87 православних и 121 гркокатолика (Мелкита).^[22] На следећем попису становништва у Палестини (1931) број становника је порастао на укупно 1.891; 1.688 муслимана, 202 хришћанина и 1 Јеврејин, који живели су у укупно 400 домаћинстава. ^[23]

Према статистичким подацима о селима Палестине, које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), Сахнин је имао 2.600 становника; 2.310 муслимана и 290 хришћана.^[24] Док је површина земље која је припадала селу била 70.192 дунама..^[25] За плантаже и земљиште које је наводњавано коришћено је 3.622 дунума, за житарице 29.366 дунум,^[26] док је 169 дунума било грађевинско земљиште (под кућама).^[26]

Чланови Палмаха (елитне јединице Хагане), док се купају у резервоару који је Сахнин снабдевао водом 1947.

Држава Израел

Током Арапско-израелског рата (1948), Сахнин се израелским снагама предао 18. јула 1948, током Операције Декел, али су га арапске снаге поново освојиле. Коначно је се преда без битке током Операције Хирам, 29. - 31. октобра 1948. Многи становници су побегли на север, али неки су остали и израелска војска их није протерала.^[27]

Током протеста Дан Земље 1976. године, Сахнин је постао једно од првих места у коме је организован марш. Тада су током великих протеста против владине експропријације 20 кm² арапске земље у близини Сахнина израелске снаге убиле шест израелских Арапа. Касније исте године, током сукоба с полицијом убијена су још три цивила. Двојица становника града убијена су у Јерусалиму током Друге интифаде 2000. године.

Спорт

Градски фудбалски клуб, Бнеј Сахнин, постао је 2003. године један од првих арапских тимова који су играли у израелској премијер лиги, највишем нивоу израелског фудбала.^[28] Следеће године клуб је освојио Државни куп и био је први арапски тим који је то успео; последично, следеће сезоне је учествовао у купу УЕФА, где је изгубио од Њукасл јунајтеда. Тим је 2005. добио нови стадион „Доха”, који су финансирали израелска влада и национални олимпијски комитет Катара, по чијој престоници је стадион добио име. Стадион је капацитета 5.000.^[28]

Сахнин је такође родни град Абаса Суана, израелског међународног фудбалера који је претходно играо за Бнеј Сахнин. Град и њихов фудбалски тим тема су документарног филма из 2010. године After the Cup: Sons of Sakhnin United.^[29]

Бнеј Сахнин играо је 19. септембра 2008. утакмицу са шпанским тимом Депортиво ла Коруња.^[30]

Види још

Референце

^ „Population in the Localities 2018” (XLS). Israel Central Bureau of Statistics. 25. 8. 2019. Приступљено 26. 8. 2019.
^ „General” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics.
^ סח'נין 2014
^ Dauphin 1998, стр. 663–664
^ Tsafrir et al, 1994, p. 235
^ Tahan (2005). „Sakhnin”. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б Frankel 1988, стр. 255
^ Strehlke (1869). „No. 7”. стр. 8.
^ Röhricht (1893). „RHH No. 517”. стр. 137.
^ Ellenblum (2003). „note 16”. стр. 109.
^ Strehlke (1869). „No.81”. стр. 64.
^ Röhricht (1893). „RHH No. 1069”. стр. 269.
^ cited in Frankel, 1988, p. 265
^ Hütteroth and Abdulfattah, 1977, p. 191
^ Note that Rhode, 1979, p. 6 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2019) writes that the Safad register that Hütteroth and Abdulfattah studied was not from 1595/6, but from 1548/9
^ Robinson; Smith (1841). „vol. 3, 2nd appendix”. стр. 133.
^ Conder; Kitchener (1881). „SWP I”. стр. 286.
^ Guérin (1880). „Guérin”. стр. 469— 471.
^ Conder; Kitchener (1881). „SWP”. стр. 285–286.
^ Schumacher (1888). „Population list of the Liva of Akka”. стр. 174.
^ Barron (1923). „Table XI, Sub-district of Acre”. стр. 37.
^ Barron (1923). „Table XI, Sub-district of Acre”. стр. 50.
^ Mills (1932). „Sub-district of Acre”. стр. 102.
^ Government of Palestine, Department of Statistics, 1945, p. 4
^ Hadawi (1970). „Quoted in Hadawi: Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945”. стр. 41.
^ ^а ^б Hadawi (1970). „Quoted in Hadawi: Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945”. стр. 131.
^ Morris, 1987, p. 226
^ ^а ^б International Herald Tribune (15. април 2007). „Soccer: In Israel and Italy, storied teams rise”.
^ imdb.com (2009). „After the Cup: Sons of Sakhnin United”.
^ EL PAÍS (26. 7. 2008). „El Deportivo de La Coruña vuelve a Europa”.

Литература

Barron, J.B., ур. (1923). Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine.
Conder, C.R.; Kitchener, H.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Memoirs of the Topography, Orography, Hydrography, and Archaeology. 1. London: Committee of the Palestine Exploration Fund.
Dauphin, Claudine (1998). La Palestine byzantine, Peuplement et Populations. BAR International Series 726 (на језику: French). III : Catalogue. Oxford: Archeopress. ISBN 0-860549-05-4.
Ellenblum, Ronnie (2003). Frankish Rural Settlement in the Latin Kingdom of Jerusalem. Cambridge University Press. ISBN 9780521521871.
Frankel, Rafael (1988). „Topographical notes on the territory of Acre in the Crusader period”. Israel Exploration Journal. 38 (4): 249—272.
Government of Palestine, Department of Statistics (1945). Village Statistics, April, 1945.
Guérin, V. (1880). Description Géographique Historique et Archéologique de la Palestine (на језику: French). 3: Galilee, pt. 1. Paris: L'Imprimerie Nationale.
Hadawi, S. (1970). Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine. Palestine Liberation Organization Research Center.
Hütteroth, Wolf-Dieter; Abdulfattah, Kamal (1977). Historical Geography of Palestine, Transjordan and Southern Syria in the Late 16th Century. Erlanger Geographische Arbeiten, Sonderband 5. Erlangen, Germany: Vorstand der Fränkischen Geographischen Gesellschaft. ISBN 3-920405-41-2.
Mills, E., ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine.
Morris, B. (1987). The Birth of the Palestinian refugee problem, 1947-1949 . Cambridge University Press. ISBN 0-521-33028-9.
Palmer, E.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Arabic and English Name Lists Collected During the Survey by Lieutenants Conder and Kitchener, R. E. Transliterated and Explained by E.H. Palmer. Committee of the Palestine Exploration Fund.
Rhode, H. (1979). Administration and Population of the Sancak of Safed in the Sixteenth Century (PhD). Columbia University. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. Приступљено 29. 05. 2020.
Robinson, E.; Smith, E. (1841). Biblical Researches in Palestine, Mount Sinai and Arabia Petraea: A Journal of Travels in the year 1838. 3. Boston: Crocker & Brewster.
Röhricht, R. (1893). (RRH) Regesta regni Hierosolymitani (MXCVII-MCCXCI) (на језику: Latin). Berlin: Libraria Academica Wageriana.
Schumacher, G. (1888). „Population list of the Liwa of Akka”. Quarterly statement - Palestine Exploration Fund. 20: 169—191.
Strehlke, E., ур. (1869). Tabulae Ordinis Theutonici ex tabularii regii Berolinensis codice potissimum. Berlin: Weidmanns.
Tahan, Hagit (29. 12. 2005). „Sakhnin” (117). Hadashot Arkheologiyot – Excavations and Surveys in Israel.
Tsafrir, Y.; Leah Di Segni; Judith Green (1994). (TIR): Tabula Imperii Romani: Judaea, Palaestina. Jerusalem: Israel Academy of Sciences and Humanities. ISBN 965-208-107-8.

Спољашње везе

Sakhnin municipality site Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2019)
Welcome To Sakhnin
Survey of Western Palestine, Map 5: IAA, Wikimedia commons
'Not quite Zurich' Eretz magazine

[Israelpopulations-1] „Population in the Localities 2018” (XLS). Israel Central Bureau of Statistics. 25. 8. 2019. Приступљено 26. 8. 2019.

[cbs_populations2-2] „General” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics.

[3] סח'נין 2014

[4] Dauphin 1998, стр. 663–664

[Tsafrir-5] Tsafrir et al, 1994, p. 235

[6] Tahan (2005). „Sakhnin”. ^{[мртва веза]}

[#1-7] а ^б Frankel 1988, стр. 255

[8] Strehlke (1869). „No. 7”. стр. 8.

[9] Röhricht (1893). „RHH No. 517”. стр. 137.

[10] Ellenblum (2003). „note 16”. стр. 109.

[11] Strehlke (1869). „No.81”. стр. 64.

[12] Röhricht (1893). „RHH No. 1069”. стр. 269.

[13] ted in Frankel, 1988, p. 265

[14] Hütteroth and Abdulfattah, 1977, p. 191

[15] Note that Rhode, 1979, p. 6 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2019) writes that the Safad register that Hütteroth and Abdulfattah studied was not from 1595/6, but from 1548/9

[16] Robinson; Smith (1841). „vol. 3, 2nd appendix”. стр. 133.

[17] Conder; Kitchener (1881). „SWP I”. стр. 286.

[18] Guérin (1880). „Guérin”. стр. 469— 471.

[SWPI-19] Conder; Kitchener (1881). „SWP”. стр. 285–286.

[20] Schumacher (1888). „Population list of the Liva of Akka”. стр. 174.

[Census1922-21] Barron (1923). „Table XI, Sub-district of Acre”. стр. 37.

[22] Barron (1923). „Table XI, Sub-district of Acre”. стр. 50.

[Census1931-23] Mills (1932). „Sub-district of Acre”. стр. 102.

[DoS1945-24] Government of Palestine, Department of Statistics, 1945, p. 4

[Hadawi41-25] Hadawi (1970). „Quoted in Hadawi: Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945”. стр. 41.

[#2-26] а ^б Hadawi (1970). „Quoted in Hadawi: Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945”. стр. 131.

[27] Morris, 1987, p. 226

[IHT-28] а ^б International Herald Tribune (15. април 2007). „Soccer: In Israel and Italy, storied teams rise”.

[29] .com (2009). „After the Cup: Sons of Sakhnin United”.

[PAÍS-30] EL PAÍS (26. 7. 2008). „El Deportivo de La Coruña vuelve a Europa”.

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]