Савино Село
Савино Село (нем. Torschau) је насеље у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 2562 становника.
Савино Село | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Општина | Врбас |
Становништво | |
— 2011. | 2.957 |
— густина | 47/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 30′ 13″ С; 19° 31′ 22″ И / 45.50348° С; 19.52275° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 83 m |
Површина | 61,7 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21467 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | VS |
Носи назив у знак сећања на народног хероја Саву Ковачевића (1909—1943), команданта Треће ударне дивизије који је страдао током битке на Сутјесци. Овде се налази Вила у Савином Селу.
Историја
уредиНасеље Торжа (данашње Савино Село) се први пут помиње за време Бачке жупаније 1416. године.
Торжа се формирала за потребе утврђивања аустријског утицаја у овим крајевима и то колонизацијом Немаца. Оснивачи Торже приспели су у Бачку 1783. године, али су морали бити размештени по "зимовницима", односно у оближњим насељима: Оџаци, Деспотово, Бачки Петровац, Кула и Куцура. Историчар Торже, Петер Вак, није оставио прецизне податке о матичним подручјима и насељима из којих су се доселили Немци, већ је само навео Рајнску област у ширем смислу. Међутим, он је тачно означио правац и дужину путовања миграната, а уз то је до прецизно навео све обавезе прихватних власти и олакшице које им је држава пружала. Исељеници су полазили за Торжу из Манхајма, и то у неколико група, држећи се готово истог пута као и оснивачи осталих немачких села у Бачкој.[1] Од Регензбурга до Апатина Немци су путовали углавном бродовима. Успут су се морали пријављивати надлежним административним установама ради верификовања путних исправа и доделе новчаних средстава за подмирење путних трошкова. Тако су се у Бечу пријавили Угарској дворској канцеларији, где су убележени најважнији подаци и где је свакој породици додељено по две форинте на име путних трошкова. Потом су се у Будимпешти пријавили краљевској комори, где им је додељена још по једна форинта по породици. По наређењу краљевске коморе, Немци предвиђени за насељавање у Бачкој морали су да наставе пут ка Сомбору, и да се након сакупљања пријаве специјалнoj канцеларији за насељавање, успостављеној ради прихватања досељеника, старања око изградња кућа за њих, избора и размеравања атара, поделе земље и организације обраде. У Сомбору су мигранти по трећи пут били подвргнути бирократско-административном поступку: све породице су још једном пописане, свакој је уручено писмено решење о насељавању са тачно назначеним местом, улицом, бројем куће и бројем чланова.
Прослављена је ту 26. августа 1934. године 150-годишњица Торже. Досељени су ту у 18. веку Немци из Пфалца у Немачкој.[2] Село је плански грађено од маја 1784. године, тако да је у првом периоду бројало 223 домаћинства. Немци су подигли реформаторску (остаци сачувани до данас) и прву евангелистичку цркву у тадашњој Угарској (порушена после Другог светског рата). У марту 1937. олуја је срушила фабрику кудеље.[3]
Савино Село је типично планско, војвођанско село, са правоугаоно постављеном регулацијом улица. Регулациона ширина улица је од 25 до 48 м, а дужина око 1,5 km.
Демографија
уредиУ насељу Савино Село живи 2526 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,3 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 1073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 6 | ||
80+ | 16 | 34 | ||
75—79 | 34 | 75 | ||
70—74 | 63 | 85 | ||
65—69 | 90 | 87 | ||
60—64 | 64 | 102 | ||
55—59 | 64 | 68 | ||
50—54 | 116 | 96 | ||
45—49 | 133 | 130 | ||
40—44 | 144 | 123 | ||
35—39 | 117 | 120 | ||
30—34 | 76 | 102 | ||
25—29 | 101 | 104 | ||
20—24 | 145 | 114 | ||
15—19 | 154 | 141 | ||
10—14 | 131 | 131 | ||
5—9 | 104 | 113 | ||
0—4 | 71 | 95 | ||
Просек : | 36,3 | 38,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.319 | 463 | 758 | 63 | 35 | 0 |
Женски | 1.387 | 328 | 765 | 240 | 53 | 1 |
УКУПНО | 2.706 | 791 | 1.523 | 303 | 88 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 614 | 172 | 0 | 0 | 273 |
Женски | 340 | 74 | 0 | 0 | 130 |
УКУПНО | 954 | 246 | 0 | 0 | 403 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 10 | 37 | 8 | 34 |
Женски | 2 | 1 | 52 | 4 | 4 |
УКУПНО | 7 | 11 | 89 | 12 | 38 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 4 | 11 | 8 | 9 |
Женски | 2 | 2 | 14 | 19 | 28 |
УКУПНО | 3 | 6 | 25 | 27 | 37 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 1 | 0 | 39 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 6 | |
УКУПНО | 4 | 1 | 0 | 45 |
Галерија
уреди-
Центар села са Евангелистичком црквом у позадини
-
Евангелистичка црква
-
Споменик у селу
-
Вила у селу
Референце
уреди- ^ Wack, Peter (1934). Torža 1784-1934 : Eine hundertfünfzigjährige deutsche Gemeinde in Jugoslawien. Novi Vrbas. стр. 27.
- ^ "Правда", Београд 23. август 1934. године
- ^ "Политика", 26. март 1937.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Васовић, др Милорад (1968): Врбас и његова комуна - географска монографија, стр. 29