Саборна црква у Врању

Саборна црква Свете Тројице у Врању
Саборна црква Свете Тројице у Врању
	Саборна црква у Врању
Опште информације
Место	Врање
Општина	Врање
Држава	Србија
Врста споменика	Споменик културе
Време настанка	крај 17. века
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе

Саборна црква Свете Тројице у Врању је главни и највећи православни храм у Врању и средишња црква Врањске епархије Српске православне цркве.^[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Историјат

Данашњи Саборни храм Свете Тројице налази се на месту старије цркве.

Крајем 18. и почетком 19. века наступио је привредни успон Врања који је пратио буђење и грађанске и српске националне свести, али и обнове верског живота, после укидања Пећке патријаршије.

Велика Саборна црква је грађена уз помоћ врањског паше Хусеина - „великог пријатеља Срба", што је веома сметало домаћим Турцима. Турци и Арнаути из околине су чак на Спасовдан 1843. године опљачкали хришћане и оскрнавили цркве по вароши.

Света тајна брака у Саборној цркви, 14. јула 2024.

Под утицајем међународне јавности и дипломатских представника, али и по захтеву Врањанаца, Порта је похватала и казнила побуњенике. Царска комисија проценила је штету за порушену Саборну цркву. Како штета није исплаћена то су Врањанци прегли и сопственим средствима и работом подигли нову цркву, по свему судећи, на темељима претходне. Црква је грађена 1858—1860. Градитељ цркве био је Андреја Дамјанов, а потицао је из познате мијачке породице, пореклом из Тресонча у дебарском крају, док је његов брат израдио олтарску преграду.

Иконостас и иконе

Сликарски део посла на иконостасу Црквена општина је поверила Димитру Крстевичу - Дичу, зографу, тада најпознатијем и најдаровитијем иконописцу у вардарској Македонији. У периоду од 1844. године до 1866. он је насликао већи број иконостасних целина и појединачних икона. Тако је постао најплоднији мајстор позновизантијског иконописа прожетог, тек упливима италокритског манира са декоративно прихваћеним "барокним“ украсима, али и са изразитим смислом за, условно речено, реалистичко моделовање инкарната светитељских ликова.

На иконостасу Саборне цркве у Врању насликао је престоне и празничне иконе, ликове апостола и целивајуће иконе, док су слике у соклу, царске двери и Крст Христовог распећа сликали други иконописци, знатно слабијих сликарских могућности.

Обнова

Обнова Саборне цркве у Врању започета је 1994. године. Звоник је обновљен и надграђен 1996. године, а унутрашњи радови на статичкој санацији и обнови цркве реализовани су до 1998. године: у тремовима су дограђени Капела Светог Игњатија Богоносца и Крстионица Часног Крста.

Црква је у потпуности завршена у периоду од 2000. до 2008. године (окончани су сви унутрашњи радови, стављен је нов бакарни кров и нови крстови, урађена је спољашња фасада), када је свечано обележено 150 година од њене изградње.