Руско освајање Сибира
Руско освајање Сибира (енгл. Russian conquest of Siberia) било је постепено ширење Руског царства на исток преко Урала, од похода Јермака Тимофејевича (1581) и освајања Сибирског Каната (1598) до краја 17. века.[1]
| Руско освајање Сибира | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Експанзија Русије | |||||||||
 Ширење Русије од 1533. до 1896. | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
.svg){kind=small} Руско царство  Донски Козаци савезнички аутохтони Сибираци |
Сибирски канат (до 1598) Даури Јакути Чукчи | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
Иван IV Грозни (до 1584) Јермак (до 1585) †  Дмитри Павлутски (1731–1747) † |
Кучум Даурски принц Гуигудар | ||||||||
Староседеоци Сибира
уредиЈужни део Сибира (око река Ангаре, Лене и Уде) насељен је још у палеолиту. Први познати староседеоци Сибира била су племена Киргиза, Јакунта и Бурјата. Од 3. века п.н.е. племена јужног Сибира развијају номадско сточарство и постепено прелазе из матријархата у патријархат, док се тај процес на северу, у области тундре и тајге, развијао знатно касније. Од 2. века п.н.е. до 1. века н.е. јужним Сибиром владају Хуни. У 1. веку формирају се савези источноазијских монголских племена која се под притиском Хуна померају ка западном Сибиру и Казахстану, потискујући европеиде или их асимилујући. Прве државне формације јављају се на подручју Алтаја у 6-8. веку као Турски Канат (Плави Турци), а од Алтаја до Манџурије Ујгурски канат, који у 9. веку освајају Киргизи.[1]
У 13. веку већи део јужног Сибира покорили су Монголи и укључили у Златну Хорду. После њеног распада на територији западног Сибира (између реке Тобол, Туре, Иртиша и Оба) формира се крајем 15. века од сибирских Татара, племена Вогулича (Манса) и Остјака (Ханта) Сибирски Канат.[1]
Руска освајања и колонизација
уредиРуска експанзија у Сибир почела је већ у 11-13. веку, у виду војно-трговачких експедиција, најпре новгородских бојара, затим Московске Кнежевине, а интензивније се наставља после анексије Казанског каната (1552).[1]
16-17. век
уреди.jpg)
Сибирски канат је први пут дошао под удар Русије 1581, походом Јермака Тимофејевича против сибирских племена. Тада су почела да ничу и прва руска насеља у Сибиру, најпре као утврђења, а затим као села. Продором руске војске 1598. у западни Сибир, канат је коначно припојен Русији и настављено је насељавање руског становништва, које је са собом донело хришћанство и модерније методе пољопривреде. Ширење руских поседа према истоку допрло је око 1640. до река Колиме и Амура. Тада је основано више руских градова у Сибиру: Тјумењ (1585), Тобољск (1587), Верхотурје (1598), Томск (1604), Краснојарск (1628), Јакутск (1632). Према подацима из 1678, у Сибиру је тада било насељено 10.289 сељачких и кметовских породица.[1]
18. век
уредиБрој руског становништва стално се повећавао досељавањем и средином 18. века Руси у Сибиру постају бројнији од староседелаца (којих је 1911. било око 900.000), пошто су области погодне за земљорадњу и индустрију биле насељене чисто руским живљем. На прелазу 18. и 19. века руска власт захвата област до Чукотског полуострва, острва Северног Леденог и Тихог океана и горњих токова река Оба, Иртиша и Јенисеја. За одбрану јужних граница Сибира насељени су сибирски козаци.[1]
19. век
уредиУ 19. веку припојен је Сахалин, а 1858. Приамурје и Усуријски крај. Због сурових услова живота, Сибир је руским властима служио као место прогонства криминалаца и политичких противника. Насељавање Сибира појачало се после укидања кметства у Русији 1861: од 1858. до 1897. број становника повећао се са 2.3 на 5 милиона, што је додатно појачано изградњом транс-сибирске железнице (1891-1905).[1]
Идеологија
уредиОсновно идеолошко оправдање руске експанзије у Сибиру произилазило је из тумачења да је легална инкорпорација Сибирског каната у руско царство дала Русији правни суверенитет над целокупном територијом која се протеже од Уралских планина до Тихог океана на истоку. Стварне границе Сибира су тако постале веома нејасно дефинисане и отворене за тумачење; ефективно, руска доминација над земљом престала је само кад год су се руски захтеви за земљом сукобили са захтевима централизованих држава способних да се супротставе руској експанзији и доследно потврђују сопствени суверенитет над датом територијом, као што су Кина и Монголија. Други идеолошки стуб који је оправдавао руски колонијализам био је ширење источног православног хришћанства, иако је овај изговор углавном потицао од самих истраживача и досељеника као ад хок оправдање, а не као што га је изнела сама Руска православна црква.[2]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 552—553.
- ^ Akimov, Yury (9. 8. 2021). „Political Claims, an Extensible Name, and a Divine Mission: Ideology of Russian Expansion in Siberia”. Journal of Early Modern History. 25 (4): 277—299. S2CID 238729047. doi:10.1163/15700658-bja10017. Приступљено 3. 11. 2022.
Литература
уреди- Bassin, Mark. "Inventing Siberia: visions of the Russian East in the early nineteenth century." American Historical Review 96.3 (1991): 763–794. online
- Batalden, Stephen K. (1997). The Newly Independent States of Eurasia: Handbook of Former Soviet Republics. Contributor Sandra L. Batalden (revised изд.). Greenwood Publishing Group. ISBN 0897749405. Приступљено 24. 4. 2014.
- Bisher, Jamie (2006). White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. Routledge. ISBN 1135765952. Приступљено 24. 4. 2014.
- Bisher, Jamie (2006). White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. Routledge. ISBN 1135765960. Приступљено 24. 4. 2014.
- Bobrick, Benson (15. 12. 2002). „How the East Was Won”. THE NEW YORK TIMES. Приступљено 24. 5. 2014.
- Black, Jeremy (2008). War and the World: Military Power and the Fate of Continents, 1450–2000. Yale University Press. ISBN 0300147694. Приступљено 24. 4. 2014.
- Etkind, Alexander (2013). Internal Colonization: Russia's Imperial Experience. John Wiley & Sons. ISBN 0745673546. Приступљено 24. 4. 2014.
- Forsyth, James (1994). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990 (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge University Press. ISBN 0521477719. Приступљено 24. 4. 2014.
- Gibson, J. R. "The Significance of Siberia to Tsarist Russia," Canadian Slavonic Papers, 14 (1972): 442–53.
- KANG, HYEOKHWEON. Shiau, Jeffrey, ур. „Big Heads and Buddhist Demons:The Korean Military Revolution and Northern Expeditions of 1654 and 1658” (PDF). Emory Endeavors in World History (2013 изд.). 4: Transnational Encounters in Asia: 1—22. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 1. 2014. г. Приступљено 5. 11. 2018.
- Lantzeff, George Vjatcheslau, and Raymond Henry Fisher. Siberia in the seventeenth century: a study of the colonial administration (U of California Press, 1943).
- Lantzeff, G. V. and R. A. Pierce, Eastward to Empire: Exploration and Conquest on the Russian Open Frontier, to 1750 (Montreal, 1973)
- Levene, Mark (2005). Genocide in the Age of the Nation State: Volume 2: The Rise of the West and the Coming of Genocide. I.B.Tauris. ISBN 0857712896. Приступљено 24. 4. 2014.
- Mote, Victor L. (1998). Siberia: worlds Apart. Westview series on the post-Soviet republics (illustrated изд.). Westview Press. ISBN 0813312981. Приступљено 24. 4. 2014.
- Pesterev, V. (2015). Siberian frontier: the territory of fear. Royal Geographical Society (with IBG), London.
- Stephan, John J. (1996). The Russian Far East: A History (illustrated, reprint изд.). Stanford University Press. ISBN 0804727015. Приступљено 24. 4. 2014.
- Wood, Alan (2011). Russia's Frozen Frontier: A History of Siberia and the Russian Far East 1581–1991 (illustrated изд.). A&C Black. ISBN 034097124X. Приступљено 24. 4. 2014.
- Yearbook. Contributor International Work Group for Indigenous Affairs. International Work Group for Indigenous Affairs. 1992. Приступљено 24. 4. 2014.
- Barnes, Ian. Restless Empire: A Historical Atlas of Russia (2015), copies of historic maps
- Catchpole, Brian. A Map History of Russia (Heinemann Educational Publishers, 1974), new topical maps.
- Channon, John, and Robert Hudson. The Penguin historical atlas of Russia (Viking, 1995), new topical maps.
- Chew, Allen F. An atlas of Russian history: eleven centuries of changing borders (Yale UP, 1970), new topical maps.
- Gilbert, Martin. Atlas of Russian history (Oxford UP, 1993), new topical maps.
- Parker, William Henry. An historical geography of Russia (Aldine, 1968).
