Роберт I од Дреа
Роберт I од Дреа (фр. Robert [1]; 1123 - 11. октобар 1188) је био син француског краља Луја VI [2] и његове супруге Аделаде од Маурене и млађи брат каснијег француског краља Луја VII [2].
| Роберт I од Дреа | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1123. |
| Датум смрти | 11. октобар 1188. (64/65 год.) |
| Породица | |
| Супружник | Агнес де Бодмон, грофица Брена |
| Потомство | Роберт II од Дреа, Филип од Дреа, Адела од Дреа, Аликс II од Дреа, Henri de Dreux |
| Родитељи | Луј VI Дебели Аделаида од Савоје |
| Династија | Династија Капета |
| Претходник | - |
| Наследник | Роберт II од Дреа |
Као краљев млађи син добио је као апанаж краљевску [3] грофовију Дре [3] [2] [1].
Роберт је био учесник Другог крсташког рата. Овај крсташки рат водили су Робертов брат Луј и немачки краљ Конрад III [4] [5]. Рат је почео 1147. године [5]. Само Роберт и гроф Фландрије су се придружили Лују у походу, па је Лујева војска била мала. Војска је ишла копном кроз Византију, до Мале Азије [4].
Резултати експедиције која је предузета са огромним утрошком снага били су врло жалосни. Крсташи су својим пљачкањем изазвали против себе Византију и изгубили су на путу већи део својих војски [5]. Лујева војска је из Никеје почела наступање преко Мале Азије. Турци су је напали у планинским кланцима, при чему је тешко поражена. Ово је приморало краља да одустане од копненог пута [4], пошто му је постало јасно да је сувоземни пут преко Мале Азије сувише напоран и опасан [5].
Војска се спустила на обалу и укрцала се са краљем, Робертом, осталим витезовима и делом пешадије у бродове за Антиохију [6]. Како није било довољно бродова за све, остатку пешадије је наређено да настави пут копном [7] оставивши их судбини на вољу, пошто су их ритери сматрали за терет кога се треба отрести. Тај остатак војске сачињавала је сељачка маса из крајева које је погодила глад. Готово [5] сви сељаци су изгинули [7] [5].
Лујева војска је после кратког задржавања у Антиохији, прешла у Јерусалим. Владари су се састали у Јерусалиму, где су их локални барони убедили да нападну Дамаск, пошто су јерусалимски феудалци имали мало интереса за далеку Едесу. Овај план био је потпуно јалов. Војска није била довољно велика да освоји град, па је тек могла да логорује неко време са једне, а потом са његове друге стране, и напослетку одустане [7], после неколико узалудних покушаја освајања града. Напослетку чак барони Јерусалимске краљевине, којима је било згодније да живе у миру с Дамаском, не само да нису помагали краљеве, већ су на све могуће начине кварили њихове планове. Не постигавши ништа они су се неславно вратили у Европу [5]. Рат се завршио 1149. године [8].
Године 1184. Роберт се одрекао титуле грофа од Дреа у корист свог сина Роберта [2].
Умро је 11. октобра 1188. године.
Породично стабло
уреди| 16. Робер II Побожни | ||||||||||||||||
| 8. Анри I | ||||||||||||||||
| 17. Констанца од Арла | ||||||||||||||||
| 4. Филип I | ||||||||||||||||
| 18. Јарослав Мудри | ||||||||||||||||
| 9. Ана Кијевска | ||||||||||||||||
| 19. Ингегерд Олофсдотер | ||||||||||||||||
| 2. Луј VI Дебели | ||||||||||||||||
| 20. Дирк III Холандски | ||||||||||||||||
| 10. Флорис I Холандски | ||||||||||||||||
| 21. Othelendis од Саксоније | ||||||||||||||||
| 5. Берта од Холандије | ||||||||||||||||
| 22. Бернард II, војвода Саксоније | ||||||||||||||||
| 11. Гертруда од Саксоније | ||||||||||||||||
| 23. Eilika of Schweinfurt | ||||||||||||||||
| 1. Роберт I од Дреа | ||||||||||||||||
| 24. Отон I Савојски | ||||||||||||||||
| 12. Амадео II од Савоје | ||||||||||||||||
| 25. Аделаида од Сузе | ||||||||||||||||
| 6. Хумберт II од Савоје | ||||||||||||||||
| 26. Gerald, Count of Geneva | ||||||||||||||||
| 13. Joan of Geneva | ||||||||||||||||
| 27. Gisela of Geneva | ||||||||||||||||
| 3. Аделаида од Савоје | ||||||||||||||||
| 28. Reginald I, Count of Burgundy | ||||||||||||||||
| 14. Вилијам I од Бургундије | ||||||||||||||||
| 29. Alice of Normandy | ||||||||||||||||
| 7. Гизела од Бургундије | ||||||||||||||||
| 15. Etiennete | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 587.
- ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 552.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 293.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 245.
- ^ а б в г д ђ е Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 208.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 245-246.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 246.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 400.
Литература
уреди- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
