Ричард Бартон Матесон (енгл. Richard Burton Matheson; Њу Џерзи, 20. фебруар 1926 — Лос Анђелес, 23. јун 2013) био је амерички писац и сценариста. Углавном је писао фантастику, хорор и научну фантастику.[1] Најпознатији је као писавц хорор романа Ја сам легенда (1954), који је екранизован четири пута.[2] Аутор је сценарија за бројне епизоде епизоде ТВ-серијала Зоне сумрака продуцента Рода Серлинга.

Ричард Матесон
Лични подаци
Пуно имеРичард Бартон Матесон
Датум рођења(1926-02-20)20. фебруар 1926.
Место рођењаАлендејл, Њу Џерзи, САД
Датум смрти23. јун 2013.(2013-06-23) (87 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Књижевни рад
Период1950–2013
Најважнија делаЈа сам легенда
Потпис
Званични веб-сајт

Биографија

уреди

Рођен је 20. фебруара 1926. у Алендејлу, Њу Џерзи.[3] Његова деца, Крис и Ричард Кристијан, такође су писци фантастике. Умро је 23. јуна 2013. у Лос Анђелесу.[4]

О делу Ричарда Метисона

уреди

Опус Ричарда Матесона представља прожимање научне фантастике и хорора са мањим или већим уделом чисте фантастике. Матесон је током каријере писао крими и вестрн романе. Писао је романе, али и серије збирки кратких прича. Писао је лако препознатљива жанровска дела. Користио је сва средства да исприча прилично убедљиву причу не марећи за жанр. Он је креативан и изузетно успешан у спајању жанрова.[5]

Референце

уреди
  1. ^ „Richard Matheson”. us.macmillan.com. 
  2. ^ „Richard Matheson”. www.fantasticfiction.com. Приступљено 2024-01-19. 
  3. ^ Parisi, Albert J. "New Jersey Q & A: Richard Matheson; An Influential Writer Returns to Fantasy", The New York Times, April 10, 1994. Retrieved March 31, 2008. "The author Stephen King has said that Richard Matheson is the one author 'who influenced me the most as a writer'. Such an accolade is humbly received by Mr. Matheson, a native of Allendale, but he adds that influencing people is what good writing is all about."
  4. ^ „Преминуо култни писац Ричард Матесон”. Глас Српске. Приступљено 16. 1. 2020. 
  5. ^ Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 156—158. 

Спољашње везе

уреди