Рибе дводихалице
Рибе дводихалице или плућашице (Dipnoi) представљају реликте, последње остатке једне прастаре групе пореклом још из девона које имају способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски кисеоник (грч. pnoe = дах; pneustes = онај који дише). Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.
| Рибе дводихалице Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Neoceratodus forsteri | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Кладус: | Rhipidistia |
| Кладус: | Dipnomorpha Ahlberg, 1991 |
| Поткласа: | Dipnoi J. P. Müller, 1844 |
| Редови | |
Примитивне особине
уредиИмају велики број примитивних особина као што су:
- добро очувана хорда
- хрскавичав скелет
- имају само елементе кожних костију које штите лобању и др.
Традиционална класификација
уредиРибе дводихалице су сродне шакоперкама и данас су заступљене са само три реликтна рода распоређена на три различита континента и према традиционалној класификацији сврстана у два подреда:
1. монопнеумонес (Monopneumones) коме данас припада једна једина врста цератодус (Ceratodus forsteri или Neoceratodus forsteri); цератодус има један, непаран рибљи мехур (по томе су добили име) и живи у водама Аустралије;
2. дипнеумонес (Dipneumones) има два рибља мехура, веома танке крљушти, а парна пераја у облику пипака; припадају му два рода:
- лепидозирен са врстом Lepidosiren paradoxa, која живи у Јужној Америци у којој је ова врста код домородаца позната као карамуру; може да проведе ван воде скоро месец дана;
- протоптерус, заступљен са три врсте које живе у Африци и од којих је најпознатија Protopterus annectens
Литература
уреди- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Microsoft Encarta Encyclopedia 2002
- Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
