Ратни логор Дервента
Ратни логор Дервента био је логор за вријеме рата у Босни и Херцеговини којим је управљала хрватска војска и у којем су српски цивили држани и мучени.[тражи се извор] Налазио се у Дервенти, насељу у близини границе са Хрватском и постојао је у периоду од априла до јуна 1992. године.[1][2][3][4] Главни логор био је смјештен у згради бивше Југословенске народне армије у центру Дервенте, што је данас Културни центар.[3][5] Број затвореника и смртних случајева још увијек није познат.
Историја
уредиРат у Босни и Херцеговини почео је у априлу 1992. године када су хрватске и муслиманске паравојне формације, као и Хрватско вијеће одбране, у насељима од Брода до Дервенте у близини границе са Хрватском, извршили етничко чишћење и ратне злочине против српског цивилног становништва.[1][2][3] Многи људи су депортовани у логоре који су се налазили у Дервенти и околини.[6] Већина цивила депортована је углавном из насеља Чардак у логор Дервента. Скоро сви становници Чардака доведени су у логор 26. априла 1992. године, на православни Васкрс, а остали су убијени док су им куће паљене.[1][7] Током овог периода убијен је 41 Србин, 36 њих током рације на Чардаку и 5 у логорима, укључујући старије људе, жене и дјецу.[7] Овај инцидент сматра се масакром на Чардаку. Данас, на Чардаку постоји спомен-комплекс "Чардак" који је подигнут 7. јула 2012. године у спомен жртвама злочина почињеног на мјесту гдје је раније откривена масовна горбница са 19 тијела. Спомен-комплекс се састоји од спомен-плоче, споменика и спомен-цркве.[7]
Логор је отворен 12. априла 1992. године у згради бивше Југословенске народне армије у центру града, а данашњем Културном центру, у ком је у почетку било око 200 људи. У логору је било убистава, док су остали затвореници мучени; између осталог су били пребијани док се не онесвијесте, приморани да пију бензин и руке и лице су им паљени.[1] Остали затвореници су одведени у два оближња логора Пољари и Рабић, гдје су се дешавали слични инциденти. Данас се испред зграде налази спомен-плоча.[5]
Азра Башић, звана "Азра — два ножа" или "крвава Азра", позната је по злочинима у логору Дервента.[1][2][8] Према америчким судским документима, Азра је починила озбиљна злодјела према затвореницима и убила је најмање једног човјека. Два логораша су потврдила да је убила логораша Благоја Ђураша тако што му је убола нож у врат. Ђураш је незаконито ухапшен и доведен у логор у Дервенти. Ту су га хрватски и муслимански војници претукли. Азра је остале логораше, који су били претучени и свезани, вукла за косу и тјерала да пију Ђурашеву крв. Једном затворенику је одсјекла полни орган. Логораши су свједочили и да је Азра затвореницима клијештима чупала уши и врућим жерачима их хватала за тестисе. Неке је скидала и тјерала да пужу по поду пуном стакла, а она би им сјела на леђа и ставила им уже у уста које је повлачила рукама.[3]
Суђење
уредиАзра Башић је ухапшена 2011. године након дуге потјере у САД и оптужена је за ратне злочине.[1]
Бивши припадник ХВО Ивица Врдољак осуђен је на пет година затвора због злочина почињених у околини Дервенте као и у логорима.[5]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ „'Lovely' Ky. woman accused of horrific war crimes”. msnbc.com (на језику: енглески). 18. 3. 2011. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ а б в „Azra Bašić traži blokadu izručenja BiH”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 30. 8. 2012. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ а б в г „Azra dva noža klala srpske civile po Derventi | Glas javnosti”. www.glas-javnosti.rs (на језику: српски). Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ Gay, Malcolm. „Dark Past in Balkan War Intrudes on New Life” (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ а б в „Derventa: Sjećanje na ubijene srpske logoraše”. Glas Srpske. Архивирано из оригинала 13. 12. 2018. г. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „USA liefern kroatische Kriegsverbrecherin an Bosnien aus - derStandard.at”. DER STANDARD. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ а б в Srpska, RTRS, Radio Теlevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Освештан спомен-комплекс "Чардак"”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). 7. 12. 2008. Архивирано из оригинала 7. 12. 2008. г. Приступљено 16. 11. 2018.