Растина
Растина је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Удаљено је 22 км од Сомбора, у близини државне границе са Мађарском. Према попису из 2022. било је 337 становника.
Растина | |
|---|---|
 Нова православна црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Град | Сомбор |
| Становништво | |
| — 2022. |  337 |
| — густина | 15,1/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 57′ 24″ С; 19° 02′ 05″ И / 45.956666° С; 19.034666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 94 m |
| Површина | 22,2 km2 |
.svg)  Растина Растина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25283 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Овде се налази Дворац Редл.
У овом селу налази се малогранични прелаз са Мађарском, Растина - Bácsszentgyörgy.
Историја
уредиПрви пут се помиње у XIV веку под називом Харасти.
До половине XIX века Растина је била посед барона Редла на ком су радили углавном Мађари. У другој половини XIX века Растина је у оквиру Станишића а до краја Другог светског рата у саставу Риђице. Статус самосталног села поново добија по завршетку рата. Досељавањем добровољаца после Првог светског рата из Лике и Херцеговине настаје село Растина.
До 1965. године Растина је заједно са Риђицом, Станишићем, Гаковом и Крушевљем спадала у општину Станишић.[1]
Спорт
уредиДемографија
уредиУ насељу Растина живи 468 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,4 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 191 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 6 | 12 | ||
| 75—79 | 14 | 13 | ||
| 70—74 | 21 | 34 | ||
| 65—69 | 24 | 33 | ||
| 60—64 | 12 | 21 | ||
| 55—59 | 4 | 14 | ||
| 50—54 | 18 | 6 | ||
| 45—49 | 27 | 20 | ||
| 40—44 | 30 | 23 | ||
| 35—39 | 21 | 15 | ||
| 30—34 | 14 | 12 | ||
| 25—29 | 15 | 8 | ||
| 20—24 | 20 | 12 | ||
| 15—19 | 18 | 25 | ||
| 10—14 | 19 | 16 | ||
| 5—9 | 16 | 10 | ||
| 0—4 | 5 | 7 | ||
| Просек : | 42,4 | 46,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 92 | 133 | 12 | 8 | 0 |
| Женски | 248 | 51 | 130 | 57 | 10 | 0 |
| УКУПНО | 493 | 143 | 263 | 69 | 18 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 133 | 80 | 0 | 1 | 18 |
| Женски | 80 | 44 | 0 | 0 | 13 |
| УКУПНО | 213 | 124 | 0 | 1 | 31 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 4 | 3 | 1 | 11 |
| Женски | 0 | 0 | 6 | 1 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 4 | 9 | 2 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 1 | 5 | 3 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 4 | 2 | 5 |
| УКУПНО | 2 | 1 | 9 | 5 | 9 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 2 | 1 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 1 | 0 | 0 | |
Референце
уреди- ^ Роберт Кучо − „Станишић - Водич кроз историју једног села у Бачкој”
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
