Расински корпус ЈВуО
Расински корпус (Горски штаб 23) је био корпус у саставу Југословенске војске у Отаџбини, а његов командант је био војвода копаонички пуковник Драгутин Кесеровић. Представљао је једну од најуспешнијих, најбројнијих и најактивнијих формација Југословенске војске у Отаџбини током читавог Другог светског рата.
| Расински корпус | |
|---|---|
 Припадници Расинског корпуса са командантом мајором Драгутином Кесеровићем на Жељину, 1. новембра 1942. године, непосредно после немачке операције Копаоник. | |
| Постојање | 1942-1945 |
| Формација | корпус |
| Јачина | 300-1.500 |
| Део | Југословенске војске у отаџбини |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Војвода пуковник Драгутин Кесеровић |
Историјат
уредиОперација Копаоник
уредиОслобођење Крушевца (1944)
уредиНаредбом од 30. априла 1944. године, формирана је Расинско-топличка група корпуса, а за њеног команданта је постављен мајор Кесеровић. У састав групе корпуса су, поред Расинског, ушли још Топлички и Јастребачки корпус.
Дана 14. октобра 1944. године, Расински корпус на челу са пуковником Кесеровићем, ослобађа Крушевац и разоружава тамошњи немачки гарнизон, у којем су се налазили и припадници Руског заштитног корпуса. У центру града је приређен дочек Црвеноармејаца, као и митинг на којем су говорили пуковник Кесеровић и савезнички официри.
Састав корпуса
уредиШтаб
уредиШтабни (пратећи) батаљон
уредиБројност
уредиПочетком 1942. године, Расински корпус је бројао 300 наоружаних и активних припадника. Дана 15. априла, мајор Кесеровић је издао обавезујуће упутство за формирање бригада корпуса у копаоничком и жупском срезу, које морају имати штаб, штабну чету, команданта бригаде, ађутанта или заменика команданта бригаде, писара и ордонанса, као и да сваки батаљон у бригади мора бројати по 100 људи, односно 2 чете од по 50 људи, док чете треба да буду састављене од 2 вода од по по 50 припадника.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Четничка организација у крушевачком округу (1941—1945), Историјски архив Крушевац, с. 37.
