Разговор о категорији:Књижевници Босне и Херцеговине

Име категорије

Извињавам се што опет упадам, али је у најбољој намери, стварно. ОК, ако је ово због нечега боље решење, али зашто онда Југословенски књижевници? Зашто не Књижевници Југославије? mickit 12:40, 21. октобар 2010. (CEST)

И ја имам примједбе на назив. Наиме, назив Југословенски књижевници се може односити и на краљеву и на Титову државу, док назив Књижевници Босне и Херцеговине се односи само на књижевнике садашње дејтонске БиХ. Категорија Босанскохерцеговачки књижевници би се могла односити на све књижевнике из БиХ у свим временима, по географском начелу. Због заплетености ситуације око БиХ, нешто је договорено да се народ и држава одваја, али и даље по мени није постигнуто неко савршено рјешење. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:40, 21. октобар 2010. (CEST) с. р.

Према договору на тргу у коме су обадва корисника изнад учествовала, договорено је да категорију Босанскохерцеговачки треба преименовати у Босне и Херцеговине. На основу тог договора је косиник Бокица обрисао категорију Српски фудбалски клубови у направио категорију Фудбалски клубови у Србији. На основу истог договора су политичари из категорије Босанскохерцеговачки политичари пребачени у категорију Политичари Босне и Херцеговине и направљена је категорија Политичари Србије. Договорено је и да се направе остале категорије попут категорија за Југославију. Категорија Југославија може да се подјели на СФРЈ и Краљевину Југославију. Примјећено је да наслови Босански и Босанскохерцеговачки не одговарају, јер је то условило да појединци на основу тога избацују Србе ван Републике Србије из категорија Српски на основу припадања Босанским категоријама. Исто је договорено за категорије Хрватски у које су стављају Срби на основу мјеста рођења у Југославили или Аустроугарској. Договорено је и да се та категорија као и све на подручју Југославије преименују тако да се не мијеша народност и националност. Односно да се Срби у садашњој Републици Хрватској ставе у категорију Републике Хрватске умјесто у категорију Хрватски (народ Хрвати). --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:59, 21. октобар 2010. (CEST)

Мислим да бисмо требали тежити што једноставнијем систему. Код нас је барем тих држава било колико хоћеш и ако будемо за сваку од њих правили посебну категорију, знатно ћемо себи (а да не говорим о почетницима на Википедији) отежати посао. Наравно, сваки предлог је добродошао, па и овај Баш Челиков. Ипак, ја сам се данас бунио јер је ово урађено напрасно (барем сам ја то тако видео) и није било спремности да расправимо то питање. Категорија Босанскохерцеговачки књижевници је де факто испражњена, а нисмо добили одговарајућу замену. Ако већ разговарамо и тражимо што боље решење, онда сам мишљења да је испражњена категорија била боља варијанта и ја бих у њу ставио све књижевнике који су пореклом са територије данашње БиХ, без обзира на време у којем су живели. Слажем се да епитет „босански“ није добар, али се не слажем и не мислим исто о епитету „босанскохерцеговачки“. Ето, ако ништа друго, дао сам своје виђење ситуације. mickit 14:04, 21. октобар 2010. (CEST)

Разлог због чега категорије морају бити овако називане су те што имамо неке језичке заврзламе у нашем језику, и сваки примјер има нешто своје појединачно. Тако се нпр. с Хрватски политичари може поклапати и народ и држава, а код примјера босанскохерцеговачки не може, јер не постоје Босанци или Херцеговци као народ. Због одржавања једнообразности, договорено је да се користи форма од државе, и то је свакако за сада најбоље рјешење. Назив Српски политичари би се могли поклапати и са народом и са државом (за становнике Србије), а они ван граница Србије то једноставно могу разликовати ријечима србијански и српски. Таква прилагођавања и насловљавања се не могу извести овдје на Википедији, и ради тога је потребно овако у овој форми. Оваква рјешења су до сада најбоља, мада кажем и то није савршено. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:14, 21. октобар 2010. (CEST) с. р.

Да, слажем се :) mickit 14:22, 21. октобар 2010. (CEST)

Као што сам већ објаснио, епитети српски, хрватски, бошњачки, босански, босанскохерцеговачки су на Тргу оцјењени као неодговарајући за оне који се не изјашњавају тако. Тако се сложила већина учесника те је на основу тога договора направљена катагорија Политичари Србије и Фудбалски клубови Србије. Док је категорија Српски фудбалски клубови обрисана. То је урађено на основу расправе на Тргу у којој је учествовало доста корисника. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:17, 21. октобар 2010. (CEST)

Ти примери су ипак другачији од овог, како је Жељко објаснио. Осим тога, није само промењено име категорије, већ имамо и тај проблем да је ово сада категорија само дејтонске БиХ, а мислим да би у њој требали да се нађу и људи који су иначе са простора данашње територије БиХ. mickit 14:22, 21. октобар 2010. (CEST)

У међувремену је Жељко поставио коментар, и само сам желио да додам да се слажем са Жељком, и да је оно што је Жељко написао одговоарајуће договору већине на Тргу. Вечина је била против тога да категоије по територијалној припадноси носе називе босански, босанскохерцеговачки, србијански, хрватски итд. Ово се односи на коментар да Босансци, Боснохерцеговци, Србијанци нису нације а ни народи. Тако да и даље користимо категорију Српски и Бошњачки, Хрватски, Албански за припаднике народа а административне категорије Политичари Босне и Херцеговине, Политичари Републике Српске, Политичари Србије, Политичари Републике Хрватске (који не морају да буду Босансци, Хрвати, Србијанци или Срби). Ове је рјешење које смо постигли на Тргу одлуком већине како би избјегли бављење политиком, остварили наутралан став, који уосталом одговара правилима и духу српској језика. Да не улазимо у процес покрштавања и наметања народности и националности. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:31, 21. октобар 2010. (CEST)

Термин „Боснохерцеговци“ је новина за мене :) Остаје питање са врха стране. Зашто се иде на термин Југословенски књижевници, а истовремено на термин Књижевници Босне и Херцеговине? То је била суштина. И по којем принципу људи иду у једну или другу категорију? На коју Југославију се мисли: КЈ, ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ? На коју Босну и Херцеговину се мисли, јер је и њих било више кроз историју? Да ли се иде само на територијални принцип (данашња БиХ, без обзира на историјски тренутак) или на територијални принцип искључиво данашње БиХ? Како се категоришу људи који су живели у неколико држава истовремено, јер су се често мењале? Не питам ово због себе, јер је и мени најлакше да пустим да свако ради како хоће и како је њему логично. Треба разграничити ствари и затим написати детаљно упутство у самој категорији да људи већ једном знају на чему су и да већ једном уведемо неки принцип. Нпр. данас сам погледао категорију Историја Републике Српске и нашао неког лика који је умро 1917. Како се то поклапа са причом о овој категорији? Навео сам само један пример да демонстрирам да ипак није све тако бајно као што се представља. очигледно да има још недоследности. ПС: Не сваљујем кривицу ни на кога, већ разговарамо отворено. mickit 14:59, 21. октобар 2010. (CEST)

Имена свих категорија о БиХ су недоследна. Имамо Музичаре из Босне и Херцеговине, Књижевнике Босне и Херцеговине и Босанскохерцеговачке глумце.

Не знам је ли то неко ради из неких личних разлога или каквих већ, али као да се неко играо при прављењу категорија. Категорије се све требају звати „Босанскохерцеговачки ...” или „... из Босне и Херцеговине”.

Шта расправљате хиљаду година када је придев који описује припадност Босни и Херцеговини босанскохерцеговачки...

@Жељко Тодоровић: „Тако се нпр. с Хрватски политичари може поклапати и народ и држава, а код примјера босанскохерцеговачки не може, јер не постоје Босанци или Херцеговци као народ.” — Какви су ово нонсенси: Пардон, тек сад видех да пише не постоје, али опет да кажем... НЕ ПОСТОЈЕ ни Босанци ни Херцеговци као народ већ постоје једино као неке квазигрупе по регионалном одређењу. Босанци и Херцеговци, заједно а не посебно Босанци и посебно Херцеговци, постоје једино као грађани државе Босне и Херцеговине, никако као народ / етничка група.

И бесмислено је разликовати „Босанскохерцеговачки ...” или „... из Босне и Херцеговине” јер обоје може значити и данашњу БиХ, и југословенске БиХ и оне пре Југославије. Шта год се везује за БиХ је босанскохерцеговачко, а док је била само Босна тада је било босанско односно Херцеговина херцеговачко.

Ова категорија треба да буде за све са простора било које од држава које су у имену имале БиХ, а посебно да се додају друге категорије. Хиљаду пута је гора употреба придева српски за припадност Србији (уместо србијански кад већ постоји, а да је српски само за народ); ту се заиста не зна „ко кога” а не овде, а то српски за државу је уведено чисто из политичких разлога... Правопис Матице српске из 2010. лепо наводи придев србијански и каже да се користи за припадност држави Србији.  — Обсусер✉ 04:46, 11. јун 2016. (CEST)

→Srpsko državljanstvo..ne srbijansko (da jeste, članak bi bila laž i za bb)...evo i fotke (random sa neta)...dakle (premda različito od pp. pravila, nisam gledao u pravopis, posle ću) zakonski i ustavno itd. izvedenica od Srbija je *srpsko*/srpski*...nema tu nikakve (samo)politike, gde mi ovde po vlično polit. afilijaciji nešto pišemo...ovo je faktografska činjenica...--ANTI_PRO92 (разговор) 07:43, 11. јун 2016. (CEST)

Да, само што то није домен закона и устава већ правописа јер енциклопедија није српска већ српска (а тиме и српска). То је чисто политичко форсирање другог придева, а П2010 погледај овде (стр. 458).

Такође, ти што пишу законе су подобро офулали: Држављанство / Nationality и још српско (не зна ко, шта ни где); то треба променити у Држављанство / Citizenship и србијанско. Такође не знам зашто је део дат и на ћирилици и на латиници, а део само на латиници...

Нећу да расправљам о томе, него да се барем уједначе имена у један стил. Понављам, бесмислено је разликовати „Босанскохерцеговачки ...” и „... из Босне и Херцеговине” при именовању категорија. — Обсусер✉ 07:56, 11. јун 2016. (CEST)

Ne bih rekao da nije domen ustava i zakona tj. da pravopis tu ima primat...pravopis opisuje, ustav i zakoni propisuju...ni ovaj naziv *Srpska* (u Pravopisu, kao oznaka za RS) nije bio u upotrebi do možda pre 10 godina ili vvtn. manje od kad se široko koristi (vvtn. ga nema u ranijim pravopisima), pa eto evo ga sad ovde i zvanično u P10...jel stvarno misliš da je to proizvod neke arbitrarne komisije lingvista koji odlučuju šta može da se govori/piše a šta ne...lingvisti opisuju jezik, ne propisuju (v. Snježana Kordić: Jezik i nacionalizam)...dakle, ne mislim da je ustavotvorac bio nepismen kad je donosio ove stvari, sve je to urađeno sa razlogom itd. Dakle intencionalno je državljanstvo Srpsko a ne Srbijansko...pojmovi se menjaju u vremenu...pravopis je pun toga...Grešku koju ti praviš u razmišljanju je ta što polaziš od tvrdnje da postoji nekakva 100% ahistorična, neupralna/neobojena instanca sa koje mogu ovakve stvari da se promatraju (kao nekav transcedentalni nulti čas u kojem pridevi *srpsko*, *bosansko* itd. imaju vazda svoje izvorno značenje kojem se uvek treba vraćati)...to je greška, jer ti ne uviđaš i da je ovaj *trenutni pravopisni momenat* takođe proizvod istorije...

...najbolji primer za to je možda upravo ovaj pojam *bosanskohercegovački*...pre 130g* za vreme austrijanaca, govorilo se *Bosnien und Herzegowina sind* (dakle množina), a ne ist (jednina) kao danas...dakle pre 100+ god, pridev *bosanskohercegovački* bi bio ne moguć, jer podrazumeva termin *Bosna i Hercegovina* kao *jednina* (pre 100+g to je smatrano/pisano množinom*...dakle tad je bilo samo *bosanski i hercegovački pisac, filozof, književnik*, a ne kao danas *bosanskohercegovački pisac, književnik*

Nemam ništa protiv ujednačavanja, samo tu takođe treba imati domaću praksu tj. lokalne specifičnosti upotrebe jezika...dakle kad mi *ovde* na srpskom pišemo stvari, mi ih takođe čitamo drugačije nego što to čine nemci itd. Dakle, pošto smo biliži ovim svim pričama, mi po kontekstu prepoznajemo ove nijanse ( *srpsko*, *srpsko* i *srpsko* o kojem govoriš...dao si primer par excellience), za razliku od nekog engleza, japanca itd....to je uobičajena praksa (npr. ja u ni jednom članku na nemačkoj viki nikad nisam video pridev *zapadnonemački* i ine izvedenice (oni btw nemaju ni taj članak (idi v.)), jer je to inostrani pojam/olakšica koja objašnjava strancu podelu Nemačke dok kod njih nije bila u upotrebi i tamo je nema...dakle moj je pledoje da imaš malo više poverenja u domaću praksu ljudi/govornika koji dolaze da uređuju ovde da znaju svoj jezik, nego da se sve gura na neku apstraktnu razinu (obično upoređujući sa engleskim jezikom/praksom, koja je ovde strana) i onda se preko kolena/gotovo neprirodno izvode neki zaključci....dakle razlika između mene i tebe na jednoj i japanca na drugoj strani je što u kontekstu vikipedije mi znamo na šta se odnosi ovo *srpsko* (ili načelno na šta se odnosi *srpski* (pravopis), *srpski* (folklor), *srpsko* (državljanstvo)) i to je naš pogled i (ispravna) perspektiva koja je proizvod jezika kojeg govorimo, a neko na japanskoj viki ovo 3 *srpsko* neka objašnjava sebi kako želi...to treba prepustiti njima/ ne treba se hvatati za neke ontološke čistoće...sori uhvatilo me, pa se raspisah --ANTI_PRO92 (разговор) 09:07, 11. јун 2016. (CEST)

Спортисти који представљају репрезентацију Босне и Херецговине у било ком спорту зову се босанскохерцеговачки спортисти. Тако је и за све остало што је потиче из Босне и Херцеговине. Ако неко жели за раздвоји личности из Федерације и Републике Српске, нека дода и категорије „Спортисти из Републике Српске” и „Спортисти из Федерације БиХ”, али збирна треба постојати. Пример „Српски спортисти” нису српски јер су Срби, као Адем Љајић, Амела Терзић итд, него што су из Србије. Српски политичари су Расим Љајић, Иштван Пастор, Јожеф Каса, Сулејман Угљанин, Муамер Зукорлић итд, а њихово порекло и верско опредељење у томе нису изражени. То може бити дато у неким допунским категоријама, као Бошњачки политичари, Мађарски политичари, Албански политичари итд. Појам србијански како је неко поменуо је застарео и није по правопису српског језика.

Србијанац, Србијанка с придевом србијански, употребљава се првенствено, кад је реч о времену пре 1918, са значењем „житељ Србије” или „човек пореклом из Србије” без обзира на националност. Данас се придев српски употребљава и за Србе и за Србију (државу и теритирију), као што чинимо и за остале етничке придеве, српски премијер, српска влада, српски законие и сл, а не србијански, како је обичај у данашњој Хрватској. Аутор Иван Клајн: Речник језичких недоумица.

--Drazetad (разговор) 10:47, 11. јун 2016. (CEST)

Па зашто постоји Категорија:Музичари из Босне и Херцеговине, Категорија:Књижевници Босне и Херцеговине и Категорија:Босанскохерцеговачки глумци?

Да ли да се све пребаци на „Босанскохерцеговачки...” јер ово „из” не прави разлику а недоследно је?

Можда је неко хтео да направи категорију „... са простора [данашње] Босне и Херцеговине”, да истакне само просторну одређеност а не припадност држави, али то може да постоји само као засебна категорија поред ових, или не може никако да постоји јер нема потребе за таквом категоријом. Зна се да се име Босна и Херцеговина, баш овако, почело користити од Аустроугарске (1878), тако да у ову категорију иду сви од те године (и они из Југославија а са простора данашње БиХ, јер „... из Босне и Херцеговине” = „Босанскохерцеговачки...” како год од 1878).

Андрић, примера ради, јесте српски књижевник (по народној и језичкој припадности), али по рођењу у СР Босни и Херцеговини унутар Југославије је и босанскохерцеговачки књижевник; такође је и травнички књижевник јер је ту рођен итд. Зашто нису у овој категорији? То што је југословенски не значи да не може бити српски (србијански), босанскохерцеговачки или босанскохерцеговачки, травнички... — Обсусер✉ 21:26, 11. јун 2016. (CEST)